Sve o tajanstvenom pariskom muzeju koji od 1903. stoji netaknut

U Parizu, gradu svetlosti, mode i umetnosti, teško je pronaći neki još neotkriveni dragulj – u ovaj grad ipak putujemo kako bismo videli neke od najvećih svetskih znamenitosti (i probali najbolje kroasane). Međutim, u toku Nedelje mode, kada posetioci pauze između revija velikih modnih kuća ispunjavaju obilascima muzeja i izložbi, velike gužve koje nam ubijaju volju postaju sve češće. Tada se s posebnom predanošću upuštamo u potragu za manje poznatim lokacijama, kako bismo doživeli čari francuske prestonice bez gubljenja vremena u beskrajnim redovima. Tako sam naišla na muzej čija adresa je još uvek (donekle) tajna – Muzej Gustave Moreau.

Francuski umetnik Gustave Moreau, značajan simbolista, odlučio se da pre smrti sakupi svoje slike i kurira vlastiti muzej posvećen svom radu. Unutrašnjost svoje porodične kuće na adresi 14 rue de La Rochefoucauld u Parizu, 1903. godine pretvorio je u muzej u kom od tada ništa nije promenjeno. Ipak, kako bi iko mogao da njegova umetnička dela organizuje bolje od samog umetnika? Četiri sprata ove kuće ispunjena su sa 1.300 slika i crteža Gustava Moreaua, smeštenih između predmeta i nameštaja koji su mu nekada pripadali.

Posetiti staru kuću nekog umetnika uvek je uzbudljivo, jer nam specifičnim putovanjem kroz vreme (ili najbližom mogućom verzijom toga) pruža uvid u to kako je njegova svakodnevnica izgledala. U aprilu 1895. godine, razmišljajući o sudbini koja čeka njegova umetnička dela, Gustave Moreau zamolio je arhitektu Alberta Lafona da njegov porodični dom pretvori u muzej. Njegovi ateljei na drugom spratu pretvoreni su u prostrane prostore sa staklenim prozorima, u kojima su izloženi portreti umetnikove porodice i radovi koje su mu poklonili prijatelji i umetnici Théodore Chassériau, Eugène Fromentin i Edgar Degas. Umetnik je u relativno maloj kući metodično organizovao svoju arhivu i kreirao hram posvećen samom sebi.

Gustavea Moreaua mnogi bi opisali kao eklektičkog umetnika, jer je poput mnogih svojih savremenika u radovima združivao elemente različitih stilova i umetnika, od romantike do simbolizma. Tako se na njegovim slikama ponekad nazire Michelangelov ideal mladića, a u pozadini se u plavičastim tonovima mogu prepoznati tragovi uticaja Leonarda da Vincija. Međutim, na posletku, svi ti „pozajmljeni“ elementi formirali su specifičan stil po kom je ovaj umetnik bio prepoznatljiv. Često je koristio vijugave linije inspirisane indijskim minijaturama, a njegovi crteži odisali su preciznošću, jer je brojne uzore pronalazio i u grafikama.

Eklektično je reč koju možemo iskoristiti i kako bismo opisali njegov muzej, ali da li jedan poprilično mali prostor ispunjen sa preko hiljadu radova i netaknutim nameštajem može biti išta drugo? Ovaj muzej je bogata riznica antikviteta, a umetnikov osećaj za estetiku oslikava se i na živopisnim komadima nameštaja. Sve, od najsitnije vaze do stolova i stolica pažljivo je odabrano i postavljeno na mesto koje mu je umetnik namenio. Upravo zbog toga, ovaj muzej odiše jedinstvenom energijom – ne samo da slavi radove velikog umetnika, već nam i omogućava da se s njim intimno upoznamo.

Poseta ovom muzeju nije samo umetničko putovanje, već i arhitektonsko. Ovu kuću krasi pomalo provincijski šarm, a očuvana u stanju u kom ju je umetnik napustio, sama je monument nekom prošlom vremenu. Arhitektonski element koji ne smete propustiti pri poseti ovom muzeju je elegantno spiralno stepenište koje povezuje ateljee na drugom i trećem spratu.

Kuću i atelje Gustavea Moreaua je 1889. Paul Leprieur u svojoj monografiji o umetniku opisao sledećim rečima: „U ovom novom kraju… izdvaja se svojom skromnom spoljašnošću, pomalo staromodnim ambijentom i nekom vrstom divljine, kao da se plaši prolaznika […] Atelje je njegov laboratorij i tu, daleko od buke, prepušta se svom alhemičarskom radu, uvek nemiran, opsednut savršenstvom…“. Umetnik je u testamentu kuću ostavio državi, pod uslovom da očuvaju njen karakter. S obzirom na to da unutrašnjost kuće već više od jednog veka nije promenjena, rekla bih da se umetnikova želja ostvarila, a dugoj listi jedinstvenih muzeja u francuskoj prijestolnici dodala je još jedan biser.