Ako već niste čuli za Pamaissance, onda je ovo pravi trenutak

Verovatno kao i svi, prvo što mi padne na pamet na pomen imena Pamele Anderson je spasilački tim serije Baywatch. Tačno vidim dvogled Davida Hasselhoffa koji posmatra zanosnu plavušu, divlje kose koja trči u seksi, crvenom bikiniju, s bovom u ruci i paradira na vrelom pesku Kalifornije. Ne pamtim da li je ikoga ikada uspela da spasi, ali svoju karijeru je izvukla iz mraka i postala glumica koju jure tabloidi bez prestanka. I onda se nizao skandal za skandalom i sve je izgledalo kao da joj nema povratka i kao da će zauvek ostati da visi u nekom ćošku kao ishabani Playboy poster na pumpi pokraj autoputa. Međutim, ako mislite da život ne može da vam se promeni iz korena onda kada se najmanje nadate ili da je nemoguće zablistati i onda kada su vas svi otpisali, Pamela Anderson je sasvim sigurno pravi primer da se čuda ipak dešavaju. I to ni manje ni više nego u njenim kasnim pedesetim, tačno onda kada se našla u centru pažnje, njenog ponovnog rađanja – Pamaissance!

Veći deo svog života, osuđivana, osporavana i posmatrana kroz filter pin up plavuše bez mnogo mozga, bila je sasvim skrajnuta, za neke sasvim nebitna, sve dok nije uzela život u svoje ruke. Prvo, desio se Netflix dokumentarac Pamela, a Love Story koji je u potpunosti razotkrio sve tajne koje su godinama bile samo pretpostavke, a odmah zatim iz štampe su izašli i njeni memoari Love, Pamela. Bio je to nekako trenutak kada je pružila smu sebe na tacni, u želi da je obični ljudi vide sasvim izbliza, bez trunke šminku na licu, što je nešto kasnije postao i ostao njen zaštitni znak.

Photo: The Last Showgirl

Hrabro je odlučila da se i u životu i u javnosti prikazuje onakva kakva jeste i #nomakeup je postao njen novi potpis na crvenom tepihu. Njeno neuobičajeno koračanje kroz sopstvenu karijeru krenuo je možda i mnogo ranije, još od onog istorijskog momenata kada su je ispred ekvadorske ambasade uhvatili sa kesom veganskih sendviča koji su bili namenjeni Julian Assangeu ili pak kada stala u prve redove PETA protesta želeći da skrene pažnju da životinje imaju ista prava kao i ljudi. Vrlo brzo su usledili su pozivi na saradnju od strane ozbiljnih brendova, fotografisanje kampanje za Westwood (briljirala je ispred objektiva Juergen Tellera) i JACQUEMUS gde je svojom pojavom bacala neko sasvim drugačije svetlo na Pariz i francuski smisao za modu, da bi nedavno sve svoje nove uspehe krunisala glavnog ulogom u novom filmu The Last Showgirl koji je režirala Gia Coppola, rediteljka iz čuvene holivudske porodice filmskih stvaralaca. Kako sama priznaje nije bilo lako dobiti Pamelu Anderson, iako je nakon odgledanog dokumentarca o njoj znala ko treba da glumi glavnu ulogu iskusne plesačice iz Las Vagasa kojoj se život slama nakon zatvaranja čuvenog kluba Le Razzle Dazzle. Na svu sreću, Gia nije htela da prihvati ne kao odgovor i uz pomoć Pamelinog sina koji je ipak ubedio majku da stane ispred kamere i sada imamo jednu od kultnih uloga na filmu. Ulozi se po svim prognozama smešila i nominacija za Oskara i to bi bilo po prvi put u njenoj karijeri. Uprkos svemu, čini se da je Pamela Anderson pokazala svoj maksimum zrelosti, ugrabivši svoj pravi trenutak, kockice su se zaista posložile i zaigrala je nešto što joj stvarno pristaje, tačnije dok je gledate, sigurni ste da ne postoji niko drugi ko bi to isto mogao tako da izvede.

Ponovo joj se dešava slična situacija u kojoj, velika većina (čitaj: snobovi) ne može da je zamisli u takvoj vrsti role, ali i ovog puta Pamela Anderson pruža izvanredan emocionalni potencijal bez muke u ulozi cabaret igračice Shelly. Svakim kadrom ona nepretenciozno unosi dubinu i ranjivost svom liku, čineći njene borbe stvarnim, realnim i mogućim. Kao da se sama Pamela stapa sa likom i postaje čudna fuzija proživljenog do te mere da joj bezuslovno verujemo sve što kaže. Ona zapravo oličava sav taj bol dok shvata šta je sve žrtvovala za karijeru koja ide dalje bez nje, i to je snažan podsetnik onoga koliko naš posao i ono što radimo mogu biti refleksija naše ličnosti. Nije to solidan film o običnoj plesačici ispod glitter filtera sa korsetom francuske sladunjavosti i spektakla, već ozbiljna filmska priča u kojoj se prelama ceo jedan univerzum.

Photo: The Last Showgirl

Nažalost, sreća ovog puta nije bila na njenoj strani. Zlatni dečko joj je izmakao iz ruke, ali to ne znači da se ona, nakon svega što je preživela, za momenat ipak nije našla na vrhu svetu. Dodela Oskara je bila samo još jedna prilika da se zahvali samoj sebi za sve. A i da je ponovo vidimo bez trunke šminke. Šteta.