Ovo pravilo 30-dana koje zagovaraju minimalisti će vam olakšati život

Manje je više je moja omiljena rečenica. Ponavljam to sebi nekoliko puta dnevno za razne situacije; od toga šta da obučem, koju kozmetiku da koristim kako da rešim svakodnevne konflikte, ali je ne praktikujem onoliko koliko bih želela. A opet, odavno sam ubeđena da je minimalistička rutina u svim verzijama našeg života jedan od najboljih načina da mentalno pomognemo sebi i da iz dana u dan postajemo zadovoljniji i smireniji. Da, otpuštanje napetosti i pojednostavljivanje što je više moguće ide u korist našem mentalnom zdravlju. Psihološki gledano, minimalizam se odnosi na tendenciju da pojednostavimo svoj način života. Sa emotivne tačke gledišta, postoji pokušaj da se izborimo sa osećanjima onakvim kakva jesu, odnosno, da ih prihvatimo. Takođe, sa kognitivnog nivoa, pokušaj oslobašanja viška informacija i podataka kojima smo stalno izloženi pomaže tendenciji da budemo fokusirani na sadašnji trenutak, kaže psiholočkinja Laura Palomares podržavajući ideju minimalizma.

Stvar je u tome da sam, kako bih prešla sa teorije na praksu i sprovela želju u stvarnost (barem delimično), morala da pogledam Netflixov dokumentarac pod nazivom The Minimalists: Less Is Now. U sklopu njega sam naučila više o pravilu od 30 dana koje protagonisti dokumentarnog filma zagovaraju i o kojem nas uče.

Joshua Fields Millburn i Ryan Nicodemus dva su prijatelja koji su osnovali blog The Minimalists (trenutno ga čitam pre spavanja) i zagovornici su minimalističkog stila života kao životne filozofije. Jedna od ideja koju praktikuju i zapravo žele da je prošire sa edukativnom namerom među svima koji pokažu interes je 30-dnevna minimalistička igra. Deluje zaista jednostavno, ali je treba dosledno sprovesti kroz praksu. Sastoji se u tome da se svakog dana rešite barem po jedne stvari, ali se sa povećanjem broja dana, povećava i broj stvari za rešavanje. Prvi dan jedna stvar, drugi dan dve stvari, treći dan tri i tako sve dok ne dođete do 30. Zapravo, preporučuju nam da ovaj izazov podelimo sa prijateljem ili članom porodice kako bismo to činili u isto vreme i uvek pre ponoći, a i za dodatnu motivaciju.

U početku je to laka igra jer svako može da eliminiše nekoliko predmeta, zar ne? Ali postaje znatno izazovnije u drugoj nedelji, kada ste primorani da se rešite više od desetak predmeta dnevno. I sve je teže kako se rok od 30 dana približava kraju„, kažu autori. Sam Joshua Fields pre nego što se upustio u ovu igricu, počeo je sa izazovom rešavanja (donacije, darivanja, recikliranja) jedne stvari dnevno. Na kraju sam se rešio mnogo više stvari nego što sam očekivao. Za 8 meseci sam se rešio više od 90% stvari i sada imam samo stvari koje su mi zaista potrebne, stvari koje imaju funkciju ili me čine srećnim, kaže. Iako još nisam završio s izazovom, nije mi teško da se otarasim nekoliko stvari svaki dan. I ne mislim samo na materijalne objekte, jer sam nekoliko dana provodio vreme i brišući stavke sa telefona u obliku datoteka i slika. I shvatila sam da mi ovaj proces sređivanja i čišćenja omogućava da vežbam podizanje svesti o materijalnom višku.

Previše stvari nam izaziva stres (i to mnogo stresa)

U dokumentarcu su istaknute činjenice poput, na primer, da se u jednoj američkoj kući godišnje nakupi prosečno 300.000 predmeta ili da se na cipele, nakit i odeću godišnje potroši više novca nego na visoko obrazovanje. Ali sav taj materijalni višak se sastoji uglavnom od predmeta koji se gotovo i ne koriste. Još jedan od protagonista pokreta, Ryan Nicodemus, napravio je sopstveni eksperiment skladišteći svu svoju imovinu u kutijama, kao da se seli. Otkrio je da nikada nije morao da raspakuje 80% tih stvari jer ih nije koristio. Sve ove prednosti potvrdio je psiholog José Elias kada smo razgovarali sa njim o materijalnom minimalizmu: Minimalizam nas tera da imamo malo stvari i uživamo u njima jer su neophodne. Imati mnogo stvari u okolini služi samo da brinemo da li ćemo uspeti da ih zadržimo. Važno je uživati što više u sopstvenom vremenu koje odvojite za sebe, čak je poželjno da jedan ili dva sata dnevno samo uživate, ne radeći ništa.

Manje stvari znači manje razloga da se fokusirate na ono što je važno

Shvatio sam da ću, ako pojednostavim svoj život, imati više vremena za svoje zdravlje, odnose, kreativnost, svoju ekonomiju… i da mogu da pomognem drugima na smisleniji način. Shvatio sam prednosti minimalizma mnogo pre nego što sam očistio orman, kaže Joshua Fields u jednom trenutku u dokumentarcu. Iako ova rečenica možda zvuči kao kliše, sve je samo ne to. Nakon nekoliko dana smanjivanja materijalnog opterećenja u svojoj sobi i u ormarima, brzo sam doživela psihičko olakšanje i, pre svega, razmišljala o potrebi obezvređivanja materijalnog i pronalasku mesta za suštinske nematerijalne trenutke u danu. Danas često svoja emocionalna blagostanja zatrpavamo viškom kućnih poslova i materijalnih stvari. A još više ako uzmemo u obzir da što više imamo, to više želimo. I dok ovaj izraz možda deluje kao narodna izreka (što i jeste), realnost je da tako funkcioniše naš mozak. Kada dobijemo sve što želimo, shvatamo da smo pogrešili u predviđanju koliko ćemo biti srećni, jer mozak normalizuje te stvari. Posle kratkog vremena kažeš, ‘U redu, sve je lepo i dobro, ali sada imam nove želje.’ A ono što je nekada bilo za tebe plafon postaje pod drugog sprata sa još jednim plafonom do kojeg moraš da dođeš, kaže T.K Coleman, direktor Fondacije za ekonomsko obrazovanje, u drugom trenutku. Bez sumnje, 53 minute gledanja Netflixa nikad nisu toliko dobrog izvukle iz mene.

Vogue.co.uk