Olivier Saillard proveo nas je kroz jednu od najvećih modnih izložbi koja je nedavno otvorena u Parizu

Dan kada je trebalo da se sastanem s Olivierom Saillardom krenuo je veoma loše uz milion sitnih jutarnjih nezgoda i neprijatnosti, koje su kulminirale time što nisam uspela da ugrabim karte za koncert iz snova. Stoga sam prvu jutarnju kafu pila razmišljajući koja od pet retrogradnih planeta me sada sabotira, gotovo smetnuvši s uma razgovor kom sam se veče pre veoma radovala. Srećom, ovaj poziv nije zadesila ista nemila sudbina koja me je pratila toga dana, pa sam sa svakom našom razmenjenom rečenicom gotovo mogla da osetim kako mi se nivo dopamina u krvi vraća u normalu. Saillard, uprkos tome što je jedan od najpoznatijih modnih istoričara, neizmerno je prijatan sagovornik, a i budimo realni, teško je biti loše raspoložen kada razmišljaš o dizajnerskim opusima Christiana Diora i Azzedina Alaïe. 

Povezano: Anthony Vaccarello širi svoje carstvo, iz sveta mode ulazi u svet filma

Olivier Saillard kustos je upravo otvorene izložbe „Azzedine Alaïa and Christian Dior, two masters of haute couture”, koja radove dva renomirana dizajnera stavlja u dijalog. Razmišljajući o ovoj izložbi pokušavala sam se da se prisetim kada sam prvi put čula za modnu kuću Dior i, naravno, nisam stigla do odgovora. Nisam sigurna da li sam ime Christian Dior prvi put pročitala na maminoj bočici parfema ili u nekom od magazina koje sam kao devojčica listala satima (što je proizvelo neku vrstu Pigmalionovog efekta) i shvatila sam da je lomiti glavu uzaludno. Ova francuska modna kuća toliko je kultna da je gotovo nemoguće ne susresti se s njom još u ranom detinjstvu. Ali Azzedine Alaïa tačno je znao trenutak kada je prvi put video kreacije Christiana Diora, zato što je upravo to otkriće bilo od presudne važnosti za dalji razvoj karijere ovog tuniskog dizajnera. Bilo je to dok je još živeo u Tunisu, gde su mu dodir sa evropskom modom pružali francuski modni časopisi koje mu je donosila tadašnja mentorka Madame Pinault. Ni Alaïa nije bio imun na Diorov pedantni senzibilitet i eleganciju, a kako kaže Olivier Saillard, kada se 1956. godine preselio u Francusku, „čim je došao u Pariz, zakucao je na vrata kuće Dior”. Rezultat je bila kratka praksa, četiri dana kojih će se Azzedine Alaïa sećati do kraja života. „To ga je uvelo u svet pariske mode”, kaže Saillard.

Povezano: U Rimu je otvorena jedinstvena izložba koja spaja antiku, mitologiju i savremeni nakit

Kolekcionar nepresušne inspiracije

„Jednom prilikom Azzedine Alaïa mi je rekao da je od početka bio inspirisan arhitekturom haljina Christiana Diora. Još kad je bio vrlo mlad, pokušavao je da odgonetne misteriju izvrsnosti njegovih haljina”, poverio mi je kustos, naglašavajući važnost modne kuće Dior u kreiranju koncepta „modnog sna”. Alaïa je svakako jedan od dizajnera čiji modni san je postao stvarnost, jer ne samo da je radio sa nekim od najvećih imena u modnoj industriji – od samog Diora do Thierryja Muglera – već je kreirao i sopstveni brend koji je i dan-danas sinonim za eleganciju. Osim mnogobrojnih sopstvenih kreacija koje su definicija krojačkog majstorstva, Alaïa je za sobom ostavio i ogromnu kolekciju radova drugih dizajnera koje je cenio i prikupljao za inspiraciju. Olivier Saillard tvrdi da je upravo zbog obilnosti te kolekcije nemoguće odgonetnuti koji su to tačno kodovi koji su uticali na rad ovog dizajnera. „U Alaïnoj kolekciji imamo oko 600 komada Christiana Diora, ali i oko 900 komada Madame Gres, 500 komada Cristóbala Balenciage… to je jedna izuzetno važna privatna kolekcija”, nabraja kustos. „Ali mogu da kažem da su Diorovi radovi naučili Alaïu da kreira nešto vanvremensko.” 

Povezano: 10 komada iz novih dizajnerskih kolekcija koji u trenutku podižu enterijer na novi nivo

Pozamašna kolekcija, na kojoj bi pozavideli i mnogi muzeji, te neraskidiva povezanost radova dvaju velikih majstora inspirisale su otvaranje dveju paralelnih izložbi u Parizu. U La Galerie Dior još je u novembru otvorena izložba za koju je fondacija pozajmila oko sto pomenutih šeststo legendarnih kreacija Christiana Diora iz Alaïne privatne kolekcije. Druga izložba, koja se otvara u Fondaciji Alaïa, ona je koja radove oba dizajnera kontekstualizuje, secirajući gotovo svaki šav njihovih haljina, u pokušaju da pronađe tu zajedničku nit koja ih neraskidivo spaja, možda u nadi da ćemo naposletku otkriti tačno kako je Azzedine Alaïa iz stažiste prerastao u dizajnera o kom će da bruji svet. „U početku je bilo teško kurirati ovu izložbu, jer smo neke od najinteresantnijih komada posudili Le Galerie Dior, što nam je bila čast. Međutim, shvatio sam da su kod nas i dalje oni snažni komadi, koji su poput crteža i skice”, rekao mi je Saillard. Pa ipak, kustos se možda najviše raduje predstavljanju haljine koju nikada do sada nisu izlagali, jer je tek nedavno donirana fondaciji. „Veoma prijatna osoba donirala je vintage haljinu svoje majke, koju je ona nosila na drugi dan venčanja. Reč je o veoma lepoj crvenoj haljini, najstarijoj kreaciji Azzedina Alaïe koju imamo”, objašnjava Olivier Saillard. „Kreirana je 1958. godine, samo dve godine nakon što je stigao u Pariz. Haljina je u potpunosti izrađena od crvenog satena, a uticaj Christiana Diora je očigledan, kao da ju je on dizajnirao.”

Lekcije iz (modne) anatomije

Ideja kreatora izložbe bila je da, dok posetilac posmatra haljine Azzedina Alaïe i Christiana Diora jedne pored drugih, primeti i sitne poteze po kojima se podudaraju te nasluti zajednički senzibilitet dizajnera. „Kada smo shvatili da imamo zaista lepu selekciju haljina Azzedina Alaïe u crnoj boji, sa kojom je on voleo da radi, odlučili smo se da napravimo selekciju baziranu na bojama, materijalima i detaljima, sa kragna ili rukava. Tako da je ova izložba na neki način lekcija iz anatomije”, rekao mi je Olivier. „Reč je o zanimljivom dijalogu, ali više nego dijalog između Christiana Diora i Azzedina Alaïe, izložba je lekcija iz visoke mode.”

Poređenje izrade haljina sa anatomijom možda može da deluje neobično dok se ne setite suštinskih principa po kojima su Christian Dior i Azzedine Alaïa stvarali. Oba dizajnera bila su majstori krojenja i strukture te poznavali svaki delić procesa izrade couture kolekcija. Ukoliko želimo da odgonetnemo šta je to što je njihove kreacije učinilo toliko legendarnima, moramo da obratimo pažnju na tehniku i srž svake kreacije. „Mnogi se dive Christianu Dioru, ali ne znaju da je on gajio strast prema arhitekturi. Napisao je brojne tekstove posvećene arhitekturi i modi i zaista je cenio tehnike izrade i strukturu”, rekao mi je Olivier. „Kao da možete da vidite skelet Diorovih haljina.” Ove njegove reči podsetile su me na moju naviku da u toku onlajn šopinga proučavam položaj šavova na odeći, kako bih samo uz pomoć sličice na ekranu odgonetnula da li je reč o komadu koji će lepo da mi stoji – trik na koji sam veoma ponosna, jer se obično pokaže kao uspešan – a to je samo delić znanja o strukturi kakvo su imali Dior i Alaïa. „Govoriti o arhitekturi haljine nije besmisleno. Haljina je konstruisana i oblikovana prema pravcu tkanja, a pravac tkanja je tajna krojačke umetnosti, i to je tajna koja zavisi od prvog pravila arhitekture, poštovanja zakona gravitacije”, jednom prilikom rekao je sam Monsieur Dior. Iako manje zainteresovan za arhitekturu, i Alaïa je pridavao ogroman značaj strukturi kreacija. „Azzedine je bio vajar, bio je virtuoz i gajio je istu strast prema tehnikama. Imali su taj zajednički ukus za atelje, znali su da haljine izrade sami. Čak je i Dior, koji je oko sebe imao brojne krojače, bio uključen u svaki deo procesa u ateljeu, dok je Azzedine zaista bio master ateljea”, objasnio mi je Saillard.

Postavljene jedne pored drugih, kreacije Azzedinea Alaïe i Christiana Diora nisu slične, ali ostavljaju neodoljivo identičan efekat, odajući utisak da su ova dva modna majstora zaista otkrila neku tajnu koju mi ne možemo ni da zamislimo, jer je teško vidljiva golim okom. Osim očigledne privrženosti strukturalnosti, dizajneri su preferirali slične boje, koje su odgovarale duhu vremena kroz svaku deceniju u kojoj su krojene. „Njihove kreacije veoma su pariske, veoma haute couture. Ali kod couture kolekcija nije uvek poenta kreirati najmoderniji komad, već komad koji je večan”, rekao mi je Olivier o ovoj zajedničkoj niti koja spaja radove Azzedina Alaïe i Christiana Diora. „Mislim da je to jedna izuzetno pariska lekcija: da tajna dobre kreacije leži u njenoj vanvremenosti.” Entuzijastično sam klimala glavom, razmišljajući o tome kako su oba dizajnera uspela da stvore svoje potpuno različite svetove, ali vodeći se istom zvezdom vodiljom. Sada, kada rame uz rame možemo da vidimo kreacije kojima se Alaïa divio i one koje je stvorio sam, teško je odupreti se osećaju da se sve uvek događa s razlogom, čak i kad nekome zakucamo na vrata.