Vreme kada poznate ličnosti nisu više 10 godina starije od mene prikralo mi se i iznenadilo me valom mladih veoma uspešnih zvezda koje su mojih godina, a čak i mlađe od mene. Iako je to možda u meni moglo da probudi neku vrstu anksioznosti i nesigurnosti (jer šta sam ja postigla do sad? – definitivno ne Grammy nominaciju), to se nije desilo, jer su mi ove mlade zvezde tako zabavne i volim način na koji transformišu muzičku scenu. S obzirom na to da smo odrastale u isto vreme i pod sličnim uticajima, njihova muzika i drugi projekti veoma su mi bliski, tako da ih cenim čak i kada nisu my cup of tea. Međutim, među svim mladim zvezdama koje su okupirale muzičku scenu u poslednje vreme, za mene se posebno istakla Olivia Rodrigo. Ona je svoj prvi album izdala sa 18 godina, a danas puni 22 godine. Njen rođendan iskoristiću kao povod da pokušam da opišem njenu izvrsnost, ali počnimo sa jednostavnim: Srećan rođendan, Olivia Rodrigo!
Sećam se dana kada je pesma Drivers Licence tek izašla, a univerzum (ili algoritam) ju je poslao u moje predloge na YouTubeu i u mom mozgu je od tada otvorena lila ladica oblepljena stikerima koju okupira samo Olivia Rodrigo. Nisam imala vozačku dozvolu, ali sam znala da će to biti prva pesma koju ću pustiti u autu kad je dobijem – četiri godine kasnije, još uvek ne vozim auto, ali ostajem pri tome da će bridge „Red lights, stop signs, I still see your face in the white cars“ biti prvo što ću slušati u toku vožnje. Drivers Licence bio je komad u potpunosti van moje zone komfora, jer žanrovski nije bio nešto ka čemu sam tada gravitirala, ali me je naprosto oduševio i znala sam da moram početi da pratim rad ove nove muzičarke. Pregledala sam sve snimke njenog pevanja koje je tada objavljivala Instagram profilu (među kojima su bile i neke još neobjavljene pesme) – a onda je došao Sour.
Da li zbog toga što smo bliske godinama, ili zbog toga što je Olivia u svom debitantskom albumu izlila sve svoje emocije – s ovim albumom sam se neverovatno lako poistovetila. Odjednom nije bilo važno što Olivia puni arene, a ja rešavam ispite, mučile su nas iste brige. Obe smo živele kroz zlatne godine shvatajući da je svet zapravo brutalan, obe smo mislile da je drugima mnogo zabavnije i obe smo bile izuzetno osetljive. „Olivia Rodrigo pravi muziku za sve nas devojke u dvadesetima, koje smo u duši tinejdžerke,“ komentar je koji se širio internetom, jer to je bila Olivijina čar, njena muzika je zvučala kao da nas razume. Najviše me je osvojilo to kako je sva ta osećanja upakovala u female-rage pop rock pesme obojene sarkazmom – uz Good 4 You sam preživela neke mentalno vrlo iscrpljujuće trenutke.
Godine su prošle, frontalni korteks mi se razvio i bila sam spremna da ostavim Oliviju Rodrigo za sobom u nekoj eri koje ću se kasnije, nadam se s osmehom, prisećati. Međutim, zaboravila sam da će i Olivia da odraste i da će i njene misli postati kompleksnije – ponovo me je osvojila sa drugim, malo mračnijim a mnogo zrelijim albumom. Guts je pun pesama koje su delovale kao prirodna gradacija osećaja koje je prenosio Sour – jealousy, jealousy postala je lacy, happier je postala love is embarrassing, a Olivia je od pevanja o odnosima sa drugima počela pevati o odnosu sama sa sobom – i bilo je prelepo.
Album se takođe razlikuje po zvuku, koji gubi onu tinejdžersku naivnost i postaje poprilično rokerski – toliko da se usuđujem da je uporedim sa Avril Lavigne 2000-ih (uz koju su devojčice mojih godina, pa i Olivia, odrastale), a pesma Obsessed podsetila me je na stari Paramore pop-rock zvuk koji mi je jako nedostajao. Pošto sam poslednje četiri godine provela pokušavajući da ljudima u svojoj okolini objasnim Olivijinu izvrsnost, shvatila sam da je mnogi previše brzo otpisuju kao još jednu mladu pop devojku, bez da zapravo pokušaju da shvate slojeve njenog stvaralaštva koji je čine tako sjajnom. Najbolji primer za to je pesma all american bitch, koja je izuzetno zarazna i mogla bi biti pesma za ples, jingle koji se sluša u automobilu, ali zapravo izražava kompleksna osećanja i kritika je patrijarhalnih očekivanjia od žena.
And I am built like a mother and a total machineI feel for your every little issueI know just what you meanAnd I make light of the darknessI’ve got sun in my motherfu*king pocket, best believe
Mnogo puta sam pomislila: „Nas dve bismo sigurno mogle biti prijateljice,“ ne kao neki oblik parasocijalnog odnosa, nego kao potvrdu toga da imamo mnogo toga zajedničkog i da se ova muzičarka ne boji da bude kao druge devojke. Od početka njene karijere me fascinira, jer su njena muzika i stil baš oličenje Gen Z preferencija. Olivia je u toku odrastanja pratila istu muziku, iste filmove i bila je deo istih fandoma kao i mnoge druge devojke pripadnice generacije Z, a sve te uticaje je predočila u muziku, outfite i spotove. Recimo, njena karijera počela je ulogom u seriji High School Musical the Musical the Series, u kom je glumila da glumi Gabriellu (zapetljano, da, ali to je ostvarenje snova svake Gen Z devojčice koja je odrastala uz High School Musical soundrack i filmove). Olivia je imala fazu kada je bila opsednuta vampirima, pre svega filmom Twilight – a ko nije? Inspirisana time, napisala je pjesmu vampire. Njena muzika je istovremeno edgy i jako girly, a sve vreme deluje kao da se neizmerno zabavlja.
Getty Images
Olivia Rodrigo uspeva da probudi osećaj nostalgije – sa referencama na naše tinejdžersko doba – ali i da ostane relevantna govoreći o savremenim problemima koji trenutno muče mnoge pripadnice mlađih generacija, od raskida, preko situationships, očekivanja od drugih do ličnih nesigurnosti. A uz sve to? Njen stil je besprekoran. Olivijini outfiti su, čak i na crvenom tepihu dosta jednostavni, a gotovo uvek su inspirisani 90-im godinama. Olivija se vrlo često pojavljuje u vintage dizajnerskim komadima, a zavidim joj na kolekciji crnih slip haljina u kojima uvek izgleda kao holivudska zvezda.
Svesna sam da svako slovo koje sam do sada napisala izgleda kao ljubavno pismo Oliviji Rodrigo (Louise, nadam se da si spreman za borbu), ali ona je zaista muzičarka čijim se pesmama uvek radujem, a volim da je vidim i na crvenom tepihu, gde me uvek očara jednostavnošću i kul energijom. Voli se našaliti na svoj račun, a s vremena na vreme volim pogledati njen TikTok i Instagram profil, gde obično iznova shvatim da Olivija deli i smisao za humor karakterističan za generaciju Z. O njenom novom albumu se još uvek ništa ne govori, ali sa strpljenjem čekam da vidim kako će muzičarka ovu životnu fazu pretvoriti u muziku, a u međuvremenu uživam u starim favoritima koji su mi već godinama na repeatu.
