Moda je u fokus vratila aristokratski modni dodatak na koji smo potpuno zaboravili

Dugačke balske rukavice koje sežu iznad lakta, bogati vezovi, baršunasti plaštevi sa brokatnim dezenom i raskošni volani koji se poput slapova „slivaju“ niz košulje i bluze – modne piste poslednjih sezona nas pripremaju da u svoje odevanje unesemo dašak aristokratije, a internet je, u svojoj dobro znanom maniru, estetici koja prati idealizovane dvorske živote podario naziv royalcore. Međutim, iz tog magičnog lutanja stazama prošlosti moda je donela još jedan „suvenir“ – sve tipove raskošnih, predimenzioniranih okovratnika.

Iako su pistama najvećih modnih nedelja poslednje dve sezone prošetale raznolike interpretacije kragni koje podsećaju na one što su ih nekad nosili pripadnici viših slojeva, dizajnerska mašta je najviše nadahnuća pronašla u takozvanoj ruff kragni – poprilično restriktivnom, ali vizualno efektnom modnom dodatku koji ulazi u upotrebu krajem 15. veka. Taj raskošni okovratnik, čija je funkcija bila da uokviri bledo lice onoga ko ga nosi, podsticao je uspravno, “gospodsko” držanje – gest koji nije samo simbolizovao status, već i naglašavao činjenicu da se plemstvo baš i ne „troši“ previše u fizičkom radu. Zbog njihove širine oko vrata, aristokratija je zbog ruff kragni koristila i poseban, dugačak pribor za jelo, a ovaj plemićki modni dodatak je neretko bio i izuzetno zahtevan za održavanje.

S vremenom su ruff kragne, kao oznake društvenog položaja, postajale sve veće i glomaznije – naročito nakon otkrića štirkanja sredinom 16. veka. Tretiranje tkanine kombinacijom skroba i vode omogućilo je da se fino plisirani i naborani slojevi zadrže u preciznom, uspravnom obliku, elegantno odmaknuti od vrata. Veličina kragne i gustina njenih nabora postali su pokazatelji statusa onoga ko ju je nosio, a neki primerci su bili toliko dekadentni i glomazni da su zahtevali dodatno učvršćivanje žičanom konstrukcijom (i pomoć posebno istreniranih sluga). Kada je trend uzeo takav zamah da se s plemićkih dvorova preselio i na londonske ulice, engleskoj kraljici Elizabeti I je toliko prekipelo da je organima reda i mira naložila da kažnjavaju nosioce prevelikih ruff kragni. Ne toliko zbog samih kragni, već zbog toga što je njihovo nošenje izvan dvora simbolizovalo „krađu statusa“, a to je očito bilo nedopustivo. Elizabeta bi sasvim sigurno imala nekoliko napada panike da je živela u nedavnoj eri quiet luxuryja.

Ruff okovratnik se vremenom menjao, u upotrebu su stigli novi materijali poput čipke ili lana ojačani slonovačom, drvenim štapićima ili čelikom, a u 17. veku u većem delu Evrope trend je već poprilično oslabio. Na pistama nedelja mode „aristokratski“ okovratnik se pojavio u nebrojenim verzijama. Ralph Lauren ga je povezao sa košuljom raskošnih volana i ukrasio upadljivim brošem, Dior je svoju čipkastu ruff kragnu smestio u kontrast sa kožnom jaknom, a Richard Quinn je ponudio elegantnu verziju koja podseća na procvetalu ružu. Alessandro Michele je u svojoj kolekciji za Valentino predstavio okovratnik u pravoj royalcore verziji, a na raskoši nije štedeo ni Anthony Vaccarello za Saint Laurent kao ni Seán McGirr za McQueen. Nakon ere tihog luksuza, očito je došlo vreme za onaj „glasniji“, jedina razlika je u tome što današnjoj modnoj „aristokratiji“ ne trebaju sluge za odevanje, niti će iko dobiti kaznu ako se razmaše sa prevelikim okovratnikom.