Odustala sam od novogodišnjih odluka. Usvojila sam mnogo delotvorniji pristup i oslobodila se pritiska

Oduvek sam više bila “novogodišnji” nego božićni tip. Naravno, Božić ima svoje čari (vreme sa porodicom, Baileys u 11 ujutru, umakanje savršeno hrskavog pečenog krompira u umak, i slično). Ali Nova godina sa sobom nosi osećaj obećanja koji me je oduvek privlačio. Obožavam da pritisnem reset. Da nije potpuno čudno i neodrživo, u ponoć bih bacila sve što posedujem i izašla kao potpuno nova verzija sebe.

Upravo zato sam oduvek bila i veliki fan novogodišnjih odluka. Volela sam njihovu ceremonijalnost. Način na koji su bile opipljiv način da se napravi inventura vlastitog života. Bacala sam novogodišnje odluke u more i palila ih pod punim mesecom. Pisala sam dugačke, u bojama kodinisane liste, a jedne, poprilično rastrojene godine, zapisala sam ih na komad papira koji sam potom pocepala i razbacala po gradu (mislim da je to bilo nakon raskida). No pre nekoliko godina nekako sam odustala. Ne zato što mi se nije dalo ili zato što nisam pročitala Atomic Habits Jamesa Cleara. Jednostavno sam smislila nešto što je bolje funkcionisalo. Nešto što radim i danas.

Povezano: Kako donijeti novogodišnje odluke kojih ćemo se zapravo držati?

Svake Nove godine volim godini koja dolazi da dam određenu temu. Prošle godine tema je bila “putovanja” i upalilo je. Tada sam radila kao freelancerka i čini mi se da sam gotovo svaki mesec bila u nekoj drugoj zemlji. Kad bi neko rekao nešto poput: “Stalno si negde,” ja bih odgovorila da jesam, jer putovanja su bila moja tema. Ove godine temu sam u potpunosti promenila i odlučila da je vreme za “posao”. Iako to možda zvuči manje zabavno, zapravo mi je prijalo da stavim fokus na jednu stvar. Ako bih se ikad osećala krivom što možda ne izlazim koliko “bih trebala”, podsetila bih se da to jednostavno nije bila tema ove godine. Za to će biti vremena u mojoj „party“ godini, koju sam, vrlo verovatno, već imala (gledam u tebe, 2017.).

@haileybieber

Godine 2007. profesor psihologije Richard Wiseman pratio je oko 3.000 ljudi koji su se obvezali na razne novogodišnje odluke, od odlaska u teretanu do manjeg konzumiranja alkohola. Na kraju godine čak 88 posto učesnika nije uspelo da se drži svojih ciljeva. Slično istraživanje Univerziteta u Scrantonu pokazalo je nešto bolje rezultate: 77 posto ljudi zadržalo je svoje odluke nedelju dana, ali samo 19 posto i dve godine nakon toga. Ne mislim da je to samo po sebi preterano važno – mislim, koga briga ako ne ideš u teretanu? Više je stvar u tome da ja ne želim da odluke budu besmislena vežba, iako se statistički često pokaže da su upravo to. Opet, to nije moralni neuspeh, ali jeste poprilično beskoristan.

Povezano: Sedam modnih novogodišnjih odluka Vogue urednice koje i sami usvajamo

Teme su, s druge strane, puno fleksibilnije i obuhvatnije te su mi, pomalo neočekivano, pomogle da promenim smer u kojem idem, a da se pritom ne osećam pod preteranim pritiskom. Kad se obvežete na temu, ne radi se o “radi ovo” ili “nemoj raditi ono”, nego o usmeravanju energije u jednom pravcu i gledanju gde će vas to odvesti. A učinci, barem prema mom iskustvu, mogu biti iznenađujuće opipljivi. Na kraju svoje godine putovanja, imala sam osećaj da sam stvarno bila negde. Na kraju svoje “radne” godine osećala sam da sam nešto konkretno napravila. Naravno, biće trenutaka kada ćete odstupiti od teme (ostaćete kod kuće umesto da putujete, izaći ćete umesto da radite), ali ukupni utisak godine ne mora da se promeni. Zapravo nema neuspeha, samo povremenih skretanja s puta.

Povezano: Na kraju svake godine izrađujem vision board jer deluje. Imam 7 savjeta

Još uvek nisam odlučila koja će tema biti za 2026., ali koketiram s idejom “uspeha”, iako tek treba videti kako to uopšte sprovesti na jedan subjektivan način. Možda je to “odrastanje”. Možda “traženje više”. Kako god, doći će mi samo od sebe kako se ponoć bude približavala. A kad sat otkuca ponoć, možda ću zaista biti nova osoba. Baš kao što sam bila prošle godine i one pre nje. Ne u nekom velikom, materijalnom smislu, nego u načinu na koji gledam na stvari i u tome ko želim da budem.

Vogue.co.uk