Kako doneti novogodišnje odluke kojih ćemo se zapravo pridržavati?

Svako ko mašta o novoj i unapređenoj verziji sebe koja čeka s druge strane dočeka može se poistovetiti s posebnim spojem optimizma i samokritike koje ovaj period često donosi. Mnogi od nas žele uz novogodišnju odluku – ili više njih – pritisnuti dugme reset.

Da su brojke u našu korist, sve bi bilo jednostavnije. Britanski profesor psihologije Richard Wiseman pratio je više od 3.000 ljudi koji su doneli različite odluke, od odlaska u teretanu do smanjenja konzumacije alkohola. Na kraju godine, samo 12 % grupe ostalo je dosledno svojim ciljevima. Slična studija sa Univerziteta u Scrantonu donela je nešto bolje rezultate, sa stopom uspeha od 19 %.

Kako doneti novogodišnje odluke kojih ćemo se pridržavati

Ipak, oduvek sam volela koncept projekata koji mogu ispuniti kratke, tmurne zimske dane. Pre desetak godina, kada sam bila redovni posetilac teretane, donosila sam odluke koje je bilo lako sprovesti u delo. A kada se obavežete samo na stvari poput zabavljaj se više ili češće govori da, teško je osećati se kao potpuni neuspeh.

Ovog puta, međutim, ne mogu se pretvarati da je buđenje moje unutrašnje party girl ili ljubiteljke čokoladnih poslastica prioritet. Nakon godine pune nezdravih navika, osećam se kao da živim u telu koje me podseća na Mrs. Potato Head. Ne bih da se ureknem, zato mi je ovogodišnja odluka jednostavnija nego ikad: da se ponovo upoznam s teretanom, u koju nisam kročila od maja.

Ako vas privlači ideja o odlukama, evo nekoliko stručnih saveta koji mogu povećati šanse da ih zapravo sprovedete – čak i ako vaša prošlost u ovom polju nije bila svetla. Ne zaboravimo, ako prvi pokušaj ne uspe, uvek su tu kineska ili jevrejska Nova godina. U međuvremenu, evo nekoliko saveta kako povećati šanse da vaše odluke zaista zažive.

Oslonite se na snagu zajednice

„Ne pokušavajte sami,“ glavni je savet profesora psihologije sa NYU, Jaya Van Bavela, autora knjige Power of Us. „Anksioznost i depresija su u porastu, a epidemija usamljenosti dodatno pogoršava situaciju,“ kaže on. „Amerika je oduvek isuviše individualistično društvo, a pandemija i tehnologija su ovu činjenicu samo pogoršale.“ Nedostatak zajednice ili društveni kalendar pretrpan obavezama, ali lišen dubljih odnosa, direktno su povezani s našim problemima.

„Mnogi ljudi donose odluke poput izgubi 10 kilograma ili učlani se u teretanu, ali već nakon nekoliko nedelja odustanu,“ rekao je. Međutim, on obećava da je društvena povezanost ključ veće šanse za uspeh. Preporučuje pridruživanje trkačkoj grupi, nalaženje pouzdanog partnera za vežbanje ili, ako ste pisac poput njega, učlanjenje u spisateljsku grupu. Njegova grupa od pet članova sastaje se jednom mesečno na ručku i deli ciljeve za naredne nedelje. „Kažem im da planiram da napišem uvod za neki rad ili da se prijavim za neki konkurs,“ objašnjava. „Tako imate razlog da radite, jer znate da ćete nekome polagati račune. Istovremeno, društvena povezanost je sama po sebi ispunjujuća.“

Pronađite dublji razlog

Odluka će se verovatno izgubiti ako ne osmislite ubedljiv razlog zašto je donosite. Bez obzira na vrstu novog početka kojem težite, ključno je da imate svoje „zašto“, tvrdi Liz Moody, koja je stručnjak u polju ličnog razvoja i voditeljka podcasta Liz Moody. „Volim da razmišljam o tome kako mogu biti drugačija osoba naredne godine u poređenju s prethodnom i identifikujem širi uticaj koji moja odluka može imati.“

Na primer, zavet da ćete jesti više povrća može rezultovati većom energijom i čišćom kožom. Odluka povezana s vežbanjem može pomoći u smanjenju anksioznosti i problema sa spavanjem. „Mnogi ljudi kažu želim da smršam, ali nemaju razlog osim onoga da društvo to od njih očekuje. Teško je ostati dosledan kada je motivacija spoljnja, a ne proističe iz dubljih unutrašnjih vrednosti,“ kaže ona. Ako ne možete pronaći razlog, možda je najbolje pustiti tu odluku. „Ljudi nas vole bez obzira na trbušnjake,“ kaže Moody. „Ali ako otkrijete kako odluka može poboljšati vaše osećaje, to je moćan motivator.“

Volite svoj mikrobiom

Dijete koje baziraju ishranu na gladovanju ili čak popularne dijete bogate mastima poput keto dijete, nisu vaši prijatelji, jer obično dovode do smanjenja mišićne mase i izazivaju upalu, kako tvrdi lekar Steven Gundry, medicinski direktor Internacionalnog instituta za srce i pluća u Palm Springsu. Wellness guru veruje da je tajna uspešne dijete u ishrani koja hrani naš mikrobiom, trilione bakterija, virusa i gljivica koje nastanjuju naše probavne sisteme i imaju ogroman uticaj na našu težinu i zdravlje. On je pratio dijetu sa niskom količinom masti, trčao skoro 50 kilometara nedeljno i išao u teretanu sat vremena dnevno, ali je 20 kilograma u jednoj godini izgubio tek kada je počeo da živi i jede u skladu sa potrebama svog mikrobioma.

Procesovana hrana oštećuje naše mikrobiome, ali hrana bogata hranjivim materijama i vlaknima može nas dovesti u formu. „Postojala je pretpostavka da mikrobiom voli da jede prebiotska vlakna poput pečuraka, artičoka, špargli i batata, koje sve sadrže rastvorljiva vlakna. Ali postoji i izreka,“ kaže on, „Možete jesti sva rastvorljiva vlakna na svetu, ali ako ne jedete fermentisanu hranu kao što su jogurt, kefir, kombuha ili ocat, ne hranite svoj mikrobiom pravom kombinacijom i ne šaljete prave poruke svom mozgu da više ne treba da traži još hrane.“

Slušajte svoju intuiciju

„Verovatno ćemo pogrešiti kada se obavežemo za stvari koje idu protiv naših istinskih želja,“ kaže Ellen Vora, psihijatar i autorka The Anatomy of Anxiety. Ako usavršimo sposobnost da slušamo svoju intuiciju i čujemo šta našem telu zaista treba, možda više nećemo morati da donosimo stroge odluke. „Društvo nas tera da skačemo između samopovređivanja i brige o sebi, što nas izluđuje, ali postoji i bolja opcija. Naša tela znaju šta im je potrebno u svakom trenutku,“ kaže ona. „Duboko u sebi znam da li imam želju da provodim vreme u prirodi, da se opuštam sa svojom ćerkom ili da jedem nešto hranljivo.“

Za one među nama koji još nisu vešti u slušanju poruka iznutra, ona predlaže da u svoje odluke uvrstimo ideju slušanja sebe. „Umesto: vežbaću svaki dan, kako bi bilo da kažemo Kretaću se kada osetim da treba da se krećem i Odmaraću se kada osetim da je vreme za odmor? Naša tela zaista znaju najbolje.“

Vrednosti, a ne ciljevi

Naše odluke će verovatno duže trajati ako ih postavimo u skladu sa našim moralnim vrednostima, kaže Marwa Azab, profesorica i doktorica psihologije na Kalifornijskom univerzitetu u Long Beachu. „Ovo je bila godina moralnih povreda i pronalaženje nečega što ima smisla je najbolje što možete da uradite kako biste se osećali bolje,“ kaže ona. Ona voli da uvidi razliku između imati svrhu i imati smisao, definišući ovo drugo kao sve što se odnosi na naše unutrašnje vrednosti. „Umesto da se fokusiramo na ciljeve, izaberite tri najvažnije vrednosti i bez obzira koliko svet bio loš, obavežite se da nikada nećete kompromitovati te vrednosti.“

Vrednosti je lakše održati nego ciljeve, kaže ona. „Dijeta je cilj i ako je ne ispunite, kažete: Sve je uništeno, zaboravite. Ali kada se obavezujete da ćete biti, na primer, iskreni ili vežbati zahvalnost, veće su šanse da ćete to zaista postići. Njene koristi nadmašuju bilo koji trening trbušnih mišića. „Život je serija velikih i malih testova, i ako ne skrenete s puta svojih istinskih vrednosti, osećaćate se prijatnije u svojoj koži.“

Ispitajte svoje okruženje

Kada je u pitanju ostvarivanje naših ciljeva, pozitivan stav može da napravi veliku razliku – ipak često zanemarujemo uticaj koji naš dom ima na naše mentalno stanje. „Podsvestan odgovor našeg nervnog sistema na naše okruženje je neverovatan,“ objašnjava Eryn Oruncak, dizajnerka enterijera sertifikovana u neuroestetici, disciplini koja proučava kako naša tela i mozak reaguju na prostore. „Vaš dom ne bi trebalo samo da izaziva osećanje sreće i snage, već i da vam pomaže u obavljanju dnevnih rutina.“

S tim na umu, ona savetuje da budete iskreni prema sebi u vezi sa tim kako vaš prostor doprinosi osećaju lakoće. Da li bi vas dodavanje klupe u hodnik motivisalo da obujete patike za trčanje? Da li bi povećanje svetlosti u lampi za radnim stolom pomoglo da poboljšate koncentraciju? „Promena nečega malog može izazvati najveće izmene,“ kaže Oruncak. „Poenta je biti svestan kako želite da mislite i da se osećate, a zatim pažljivo postaviti prostor tako da ojačate svoj um i nervni sistem. Ciljevi su lakši za postizanje kada nema smetnji, prepreka ili dodatnih koraka.“

Ne zaboravite: sitni koraci

Najvažnije je da ciljevi budu realistični. „Većina ljudi ima problem sa novogodišnjim odlukama jer su često preširoke, previše ambiciozne ili nisu povezane sa svakodnevnim životom,“ objašnjava integrativna psihoterapeutkinja Jenny Mahlum iz New York Councelinga. „Prava promena nije pitanje pritiskanja prekidača; radi se o postavljanju temelja.“

Imajući to na umu, ona preporučuje da, poput Billa Murraya u filmu What About Bob?, prvo započnete s malim koracima. „Umesto da odlučite da vežbate svaki dan, postavite cilj da se učlanite u teretanu i provedete samo dva minuta tamo,“ kaže Mahlum. „Ili počnite da se penjete stepenicama umesto liftom. Iako ovi koraci mogu delovati sitno, oni su ostvarivi, dosledni i stvaraju zamah. Kada izgradite naviku, možete postepeno povećavati uloženi napor. Početak malim i održivim koracima je način kako stvarate dugoročnu promenu bez sagorevanja.“

vogue.com