Najnoviji bar u Rimu istovremeno je i umetnička instalacija koja će vas ostaviti bez daha

Živeti a mezz’aria, na pola puta između zemlje i neba, ne biti ništa više od nemog posmatrača večnih zidina, izgubiti pojam o vremenu, pod rimskim suncem, predati se sentimentima, poverovati u nezamislivo, spoznati nedokučivo. Postojali su trenuci kada sam bila duboko i gotovo deluzivno uverena da je Rim moj sudbonosni grad (ta iskričava ideja, zapravo, nikada i nije u potpunosti ugasla). Ma koliko puta bih ga posetila, uvek bi postojao neki novi spisak neostvarenih želja, novih monumentalnih palata, muzeja, piazza i pijaca koje treba obići, jer to je grad koji se iznova i neprekidno otkriva. Jedno od takvih mesta – idealnih povoda za rimsko putovanje je i tek otvoreni Bar Far, a koji je ujedno i svojevrsna umetnička instalacija koju potpisuju potpisuju vajarka Clementine Keith-Roach i slikar Christopher Page. O čemu se zapravo radi?

U Villi Lontana u Trastevereu, u saradnji sa Studiom Strato, Clementine i Christopher stvorili su imaginarni gesamtkunstwerk u maniru drevnog i baroknog Rima. Bar Far je inspirisan istorijskim art-barovima: Cabaret Voltaire, Colony Room i Christopherovim omiljenim mestom, Caffè Greco u Rimu koji su funkcionisali kao barovi i umetničke pozornice. Takva mesta često su nastajala u periodima političkih previranja i nudila prostor za eksperiment i razgovor – sve što nam je potrebno i danas.

Kao i naši snovi, Bar Far kondenzuje paradoksalne slojeve – drevni rimski i barokni raskoš sudaraju se sa savremenom arhitekturom i varljivim pozivom budućnosti (pogledajte samo tu jarkocrvenu boju). Po rečima Clementine i Christophera, rezultat je prostor koji je istovremeno i crkva i grobnica, i proročanstvo i ruševina, i nebo i pakao. Dok njeni reljefi od gipsa dramatizuju samu zgradu: delovi tela izbijaju iz zidova i stapaju se sa građevinskim materijalima – ciglom, cevima, drvetom – delujući ne samo kao ukras, već i kao strukturalni elementi, poput infrastrukturnih kariatida, njegova crvena slika na zidu pretvara prostoriju u iluzornu kolonu ili klaustar – iako ne posmatra nebeski pejzaž, već zloslutnu beskonačnost koja nas privlači nejasnim, vanzemaljskim sjajem.

Tako se u Baru Far granice umetnosti brišu – skulptura se stapa sa arhitekturom, slikarstvo je čini nestalom, a trompe l’oeil trikovi zbunjuju naše osećanje šta je od čega napravljeno. Ovo je samo jedno od mnogih zajedničkih umetničkih dela ovog pomenutog umetničkog dvojca, koji dosledno postavlja pitanja o uništavanju starih svetova i mogućnosti da se iz ruševina rađa novi. Kako nekada stabilni svetski poreci nestaju pred našim očima, Bar Far nudi razigran prostor za razmišljanje – znate ono kad se konačno okupite s prijateljima u petak uveče, ali razgovor odjedanput sklizne u političke rasprave, razgovore o egzistencijalnim i filozofskim problemima, metafizičkim paradoksima i kontradikcijama… ovo je mesto za sve takve debate, a u kojima se odgovori neretko pronalaze, pa, na dnu čaše.

Photo: Jasper Fry

Za kraj, vredi reći da je ovaj snoliki prostor otvoren programom živih performansa u decembru prošle godine (pesnikinja Florence Uniacke, te umetnica i sopranistkinja Nyla van Ingen samo su neke od učesnica odabranih od strane kustoskinje Vittorije Bonifati), kao i da će biti otvoren sve do 14. marta 2026. Vidimo se u Rimu!