Muzičarke koje će menjati i menjaju regionalnu scenu

Disclaimer. Nisam muzička stručnjakinja. Samo zaljubljenica koja je na primer u svojim najnježnijim godinama imala nadobudni (ali simpatični!), amaterski blog posvećen novoj muzici. Bio mi je neopisiv gušt da preslušavam novitete. Ispisivati beli ekran monitora utiscima albuma od kojih su me prolazili trnci. Još mi je bio veći doživljaj da svratim petkom uveče u neki od zagrebačkih klubova. Da po prvi put čujem neki domaći indie bend specifičnog zvuka koji sutradan revnosno izguglam od godine osnivanja do “u koju je srednju školu išao bubnjar”. Zapratim ih na Facebooku kako bi ih uhvatila na sledećoj svirci, kliknem iksić na browseru i pod hypeom otkrivanja novog dobrog benda, planiram sledeći izlazak u grad na neku svirku. Kakvi su to dragulji bili. Etno bend Kries u KSET-u, Irena Žilić u Hard Placeu, Lovely Quinces u Rockmarku, sjajni Jonathan u Tvornici kulture, Nina Romić u jednom divnom jazz cafe Forumu na istoku Zagreba… Izuzev perioda korone i zemljotresa kad se radi o Zagrebu, trend porasta autentičnih mladih izvođača bio je izuzetno naglašen. Svemirko, Nipplepeople, Buč Kesidi, Artan Lili, Porto Morto, Peki pele, Pridjevi, Pocket Palma M.O.R.T., Bad Daughter, Irena Žilić, Bitipatibi, Ničim izazvan… Toliko sjajnih umetnika koji furaju svoj fazon da sam se gubila u praćenju imena. Ali ono što mi je dugo nedostajalo na tom polju jesu solo muzičarke.

Razlog zbog kojeg nisam mogla da ne primetim zajedničke nazivnike regionalnih preporuka koje dobijam sa svih strana u poslednjih godinu dana: Mlade nove muzičarke, solo performerke, neverovatno talentovane i mahom izuzetno autentičnog vizualnog i muzičkog stila.
Imena je puno, ali ova u nastavku posebno su se izdvojila. Što u razgovoru sa ljudima koji imaju mnogo više muzičkog znanja od mene, što po jačini utiska u Vogue redakciji. S obzirom na broj preslušavanja njihovih pesama iz svih zemalja regije, saradnjama i naglašenom autentičnošću, očigledno je da će imati veliki uticaj na neke nove talentovane muzičarke i time rapidno menjati muzičku scenu. Neke od njih poput Zoi su već duže na sceni, ali prve albume smo ipak dočekali tek ove ili krajem prošle godine. Svaku od njih zamolila sam za par misli o njihovom radu, planovima, kreativnom procesu i generalno o tome šta znači stvarati muziku van utabanih mainstream putanja. Ako već niste, svakako im dajte šansu.

Masayah

Photo: Eva Leber

Država: Slovenija
Stil: rap, pop i rock
Omiljena pesma Vogue Adria redakcije: „Zavedno“

Slovenačka muzičarka Masayah je prošle godine u aprilu izbacila svoj debi album Zavedno i brzo uzburkala regionalnu scenu svojim miksom rapa, popa i rocka. “Spajam ljubav prema muzici i raznim žanrovima u jedan potpuno moj stil i radiću to do kraja karijere”, kaže mi Masayah. “Muzika je nešto što dišem, vrhunskom nastupu uvek stremim i opus muzike koji ljudima poput mene daje dom je nešto što ću iznova pokušavati da kreiram”. Njeno stvaranje nema univerzalnog pravila. “Volim da stvaram muziku na licu mesta i ne volim previše da se zadržavam na pisanim tekstovima. Čvrsto verujem u princip ‘prva ideja, najbolja ideja’, jer mislim da srce često ima odgovore koji nam trebaju, ali naš um pokušava previše da razmišlja o njima i time narušava tok umetničkog rada. Zbog toga volim da snimam sopstveni vokal i izvodim pisanje i snimanje u svom kućnom studiju.” I to se itekako oseti. Iako je moje poznavanje slovenačkog na nivou B1, potpuno sam uvučena u njen svet i pesme. Kako mi kaže, u rap i hip hop je zaljubljena od kada zna za sebe (već sa sedam godina je znala ceo album Snopp Dogga napamet), ali to ne znači da nije inspirisana i drugim žanrovima. “Michael Jackson, Outkast, Madonna, Amy Winehouse, Nas… Uvek sam volela muziku koja evocira emocije i priča životne priče. Umetnici koje obožavam, nikad nisu bili oni koji su ganjali velike brojke, već oni koji su rasli zbog poruke koju su slali svojim pesmama a koje su prepoznale različite generacije.” Zato i uspeh definiše na mnogo višoj skali, kada muzika okuplja ljude, kada spašava i menja živote. “Ne radi se o brojkama već o uticaju koji vaša muzika ima na dubljem i širem nivou.”

Kako balansiraš između autentičnosti i onoga što publika možda očekuje od tebe? Volim publici da pružim „rollercoaster“, jer je i život takav. Nikad ne dobiješ ono što očekuješ, i stvarno je tako. To je najbolji način da ostanem verna onome što želim da radim u trenutku kad to radim, a da slušaoci vide šta se događa u mom životu.

Miach

Photo: Ana Cindrić

Država: Hrvatska
Stil:pop, house, r’n’b
Omiljena pesma Vogue Adria redakcije: “NLO” i od novijih „Iluzija“

Miach je muzičarka kojoj će u novembru proći godinu dana od debi albuma Insomnia, a zvuk joj je jedna, barem meni, fina tačka između popa, housea i r’n’b-a. Iako njen glas najviše leži popu, njena najveća ljubav je ipak rap. „Sa mešavinom ova dva, došla sam do r’n’b“, smeje se. “U svemu ovome najbitnije mi je da pravim muziku koju bih i sama slušala. Svoj muzički stil još uvek razvijam, ovime se bavim tek 2 godine i verujem da je ispred mene još puno rasta i razvoja te bih volela da isprobam još muzičkih žanrova i da se ne zatvaram u nikakve kutije”, realna je u svojim planovima. Moram da dodam da ono što lično obožavam kod nje jeste vibe 2000-ih koji mi emituje. Njene saradnje sa regionalnim umetnicima, poput Grše, Hiljsona Mandele i zadnje koja se dogodila ovog leta, sa muzičarkok Tam na pesmi Vanilla Sky, postizale su poprilični uspeh. Priznaje mi da izuzetno voli da radi kolaboracije, ali isto tako da sluša pesme gde muzičari međusobno sarađuju. “Smatram da je to savršen način da isprobate nešto novo i možda vidite nekog muzičara u nekom novom svetlu. Svako može da doda nešto svoje i time nadogradi pesmu. Volim da gledam kreativni proces od drugog artista i da tako na neki način učim, a i uvek je zabavno zajedno izvoditi pesmu live i hraniti se tuđom energijom.” Ono što je definitivno primetno kod njenog rada jeste to što su joj stihovi na granici stvarnosti i mašte. “Ravnoteža se nekako prirodno dogodi, u zavisnosti od pesme do pesme. Inspiraciju za pisanje najčešće crpim iz privatnog života, nekada iz priča mojih prijatelja, ali recimo „NLO“ je inspirisan filmom „Man in Black“, tako da inspiraciju crpim stvarno od svuda.”

Photo: Ana Cindrić

Kako balansiraš između autentičnosti i onoga što publika možda očekuje od tebe? Iskreno taj “problem” sam imala nakon što je „NLO“ postigao veliki, neočekivani uspeh i tada sam se bojala šta uopšte da sledeće objavim. Srećna sam da je taj neki strah trajao vrlo kratko i da sam nekako nastavila da radim kako bih i inače radila, bez da postoje očekivanja. Svesna sam da ako te publika upozna sa nekim zvukom, vrlo verovatno će imati neka očekivanja od tebe, ali uvek se vodim time da je najbitnije da se meni sviđa i da stopostotno stojim iza pesme, a publika koja treba da dođe će doći.

tam

Photo: Goran Popovski

Država:Srbija
Stil:electro pop
Omiljena pesma Vogue Adria redakcije: “samo ne ovde”, ali dodajemo i “usne uz rebra”, singl napravljen u saradnji saAnjom Papom i Lukom Vidovićem (pocket palma), i Petrom Wagnerom(Fantom)

Tam je muzičarka koja me oduševljava još tamo od 2020. godine kad sam čula njenu pesmu sve dalje. Dok ona svoj stil opisuje nežno, ženstveno, radoznalo, senzualno, ja mu dodajem predznak electro popa koji osećam na dosta pesama a koji mi je nedostajao na našoj sceni. Baš kao i kod Masayah, kod tam je primetno kombinovanje različitih žanrova, poput bachate u pesmi “dugo”, a za tu igru kaže da joj je jedan od omiljenih načina bavljenja muzikom. Kao svoje uzore navodi imena poput Rosalia, Rihanna, Ariana Grande, Billie Eillish što se svakako i čuje u njenom zvuku, a pisanje muzike i tekstova navodi kao terapiju od kada je bila tinejdžerka. “Lični doživljaji su osnova mog stvaranja. Najemotivnije uspevam da prenesem osećaje u pesme tako što pišem pa stanem pa plačem pa nastavim i tako u krug dok nisu gotove, ili sačekaju drugo vreme kada ću uspeti da ih završim, a da se ne slomim usput”, kaže mi potpuno iskreno. Iako bih prateći njene društvene profile, sama rekla da izuzetno dobro balansira između profesionalnog i privatnog sadržaja, zadržavajući taj autentični pristup od čega publika danas ništa manje ni ne očekuje, tam mi kaže da joj se sviđa što je danas manji naglasak na vizualno zbog prelaska publike na streaming servise. Pitam je kako se uopšte nosi sa tim pritiskom društvenih mreža, gde se često od umetnika očekuje konstantna prisutnost? “Pokušavam da nađem načine da se povežem sa publikom, a da nisu veštački. Mislim da još uvek pronalazim balans između toga da pružim nešto, da se u tome osećam komforno, a da donosi rezultate. Ne odgovara mi da konstantno budem prisutna, ali imam divnu publiku punu razumevanja pa mi olakšavaju to.”

Photo: Sunčica Zurković

Kako balansiraš između autentičnosti i onoga što publika možda očekuje od tebe? Svako ima drugačiji ukus, svima će se nešto više, nešto manje dopasti i zato nikad ne pravim kompromise. Najvažnije mi je da sam sama ponosna na to što radim. Svaki projekat nađe put do odgovarajuće publike.

Zoi

Država: Srbija
Stil: pop
Omiljena pesma Vogue Adria redakcije: “Jasno mi je” i sa novog albuma “Moje boje”

Zoi je muzičarka koja od samih početaka plasira hitove koji su dopreli do miliona slušalaca. Samo “Nirvana i “Jasno mi je” zajedno broje gotovo 30 miliona pregleda, što je čini najslušanijom muzičarkom sa liste. S obzirom na to da sam neke njene prve muzičke radove kao i kod tam čula još pre 4-5 godina, na ovoj listi je čisto iz razloga jer smo za prvi album ipak čekali malo duže – “Moje Boje” izašao je tek u martu ove godine. “Taj album je moje upoznavanje sa stvaranjem muzike i prolazak kroz neke emotivne tegobe u tom periodu.” kaže mi Zoi, to jest Sara Sekularac. “Vanja Ulepić, producent koji je većinu albuma uradio, produkcijski je bio moj vodič kroz celo to stvaranje i beskrajno mi je pomogao i ohrabrio da ja to zaista mogu iako sam sumnjala u toku stvaranja. Nismo imali određen pravac niti krajnji cilj, on me je samo pustio da radim šta mislim da treba i kako se osećam”. Iako se album po nekim tačkama razlikuje od njenog dosadašnjeg zvuka, fanovi i kritika su ujedinjeni u tome da Zoi ide i dalje u smeru da postane jedna od najvećih regionalnih zvezda. Koliko joj to stvara pritisak? “Trudim se da radim ono sto osećam u nadi da ce neko drugi to osetiti i prepoznati u mom radu”. Dosad ju je taj plan vodio na dobar put, ne sumnjamo da će i dalje. Novi album je senzacionalan i usudtću se da kažem jedan od najboljih koji je izašao u regiji ove godine.

Kako definišeš uspeh u muzici? Desi se neki momenat u toku stvaranja gde osetim da sam se zaista dala i to je ustvari ono sto me ohrabruje da nastavim dalje.

Macha Ravel

Photo: Monika Andrić

Država: Bosna i Hercegovina
Stil:pop i pop-rock
Omiljena pesma Vogue Adria redakcije: iz prošle ere “Plešem dok sam živa”, od nove “Ne voli me”

Macha Ravel je indie muzičarka koja se najviše fokusira na pop i pop-rock muziku, a posebno voli zvuk električne gitare. Pojavila se na regionalnoj sceni krajem 2020. godine, kao reperka Muha, da bi je danas poznavali kao Machu Ravel koja je objavila niz synth-pop i pop-punk singlova poput “Traume” i “Ne Voli Me”. Danas su mi za nju sinonimi njena električna gitara, bombastična energija i jedinstveni vizualni identitet za koji i sama naglašava koliko joj je bitan. “Estetika mi deli prvo mesto sa muzikom. Jako mi je stalo da imam potpunu kontrolu što znači da uvek pišem svoje spotove sama, određujem estetiku, zamišljam kadrove, sama sebe oblačim, češljam, ponekad se i našminkam i montiram videe sama” kaže mi i priznaje da to sve nažalost ima svoju cenu, “Nekad ćeš ispasti tvrdoglav, ljudi će misliti da si umišljen i lično shvatiti tvoje postupke, ali na kraju dana, ako si ti umetnik, sve što izbacuješ i predstavljaš drugima je odraz tebe i moraš da odbraniš svoju viziju pod svaku cenu. Ako to ne mogu da uradim, onda nemam koristi od bavljenje muzikom”, kaže mi Macha ništa manje direktno od onog što sam očekivala od razgovora sa njom. Za svoj kreativni proces kaže da se dosta promenio otkad je prestala da radi hip-hop muziku. “Komponujem sama svoje pesme na programu. Kod producenta idem sa gotovom idejom i onda tu moju ideju pretvorimo u pesmu. Ne forsiram nikad kreativni proces i pesme stvaram najčešće tako što dopustim umu da odluta pa mi dođu melodije ili neki tekst i onda budem opsednuta projektom dok se ne realizuje.”

Photo: Monika Andrić

Kako definišeš uspeh u muzici? Uspeh bi za mene bio beskompromisno praćenje moje vizije i stvaranje muzike koja je odraz mene u tom trenutku. Širi neki usjeh za mene jeste da moje poruke kroz muziku dopiru do što većeg broja ljudi. Međutim, mislim da uspeh u muzici može biti samo posledica doslednosti i istrajnosti uprkos preprekama na putu, a ne sami cilj. Fokusirati se na uspeh može biti samosabotirajuće, što učim i dalje.