Nova italijanska serija na Netflixu mogla bi vam proći ispod radara, a donosi dirljivu porodičnu priču

Od preostalih toksičnih i nerazjašnjenih odnosa u mom životu, najdramatičniji je onaj prema sopstvenoj smrtnosti. Ideja o nepostojanju u svom punom značenju, od ranog mi detinjstva izmiče tlo pod nogama i uvlači u crnu rupu, ukratko rečeno – izaziva napad panike. A tu su i određena sećanja zbog kojih se retraumatizacija vrlo namerno izbegava. Jasno je da život orijentišem ka sadržaju koji vole nazivati light, feel-good, breezy. Pristajem i na onu etiketu gospodarice trivijalnosti, sve je u redu, nemojte mi samo slati loše vesti i tužne serije. Dok ih sama ne odaberem.

Nije da toga nisam bila delimično svesna kada sam na svoju must-watch listu dodala novu italijansku Netflix seriju The Family (pametnome naziv već dosta kaže), ali žanr koji spaja komediju i dramu, obećavao je da zaplet neće biti toliko nemilosrdan. I nije… ali bi mi neko osnovno upozorenje poput: pripremite maramice, ipak dobro došlo.

Kroz pažljivo osmišljene retrospektive, smenjivanje komičnih i bolnih trenutaka, upoznajemo Faustovu priču. Faust (izvanredni Eduardo Scarpetta) je nečiji otac, brat, sin, harizmatični mladi čovek pun života, a koji iznenada saznaje da ima neizlečivu bolest. Svest o tome navodi ga da do tančina pripremi svoje najbliže za ono što će uslediti nakon njegovog odlaska. Tu su Faustova majka Lucia (Vanessa Scalera), brat Valerio (Massimiliano Caiazzo) i njegovi prijatelji Maria (Cristiana Dell’Anna) i Demetrio (Antonio Gargiulo), potpune suprotnosti, tako raskošne u svoj svojoj nesavršenosti, pogrešnim odabirima i krhkim karakterima. Svi oni zajedno imaju jedan zadatak: postati porodica, složno i funkcionalno utočište za njegovo dvoje dece – Libera i Ercolea. Ali da li je to zaista moguće?

Photo: Netflix, Inc.

Naime, svakom članu porodice Fausto je ostavio iscrpno uputstvo (izbegnite poređenje s P.S. I Love You), a iz epizode u epizodu upoznajemo perspektivu jednog od njih. Ta višedimenzionalnost mi je, kao i u životu, pomogla da razumem njihove unutrašnje svetove, strahove i porive, pre nego na njih “bacim kamen“. Sveprisutna je stalna konstrukcija i dekonstrukcija značenja reči porodica, u pokušaju da joj se pronađe prava definicija. Ali kako sve srećne porodice liče jedna na drugu, a svaka nesrećna, nesrećna je na svoj način, tako i ova Faustova: od majke pune kajanja i brata punog problema, do prijatelja koji nesvesno pružaju otpor sreći. Ni Fausto nije idealan, ali u njega ne samo da sam se zaljubila (jer da nije imao ovakvu sudbinu, nosio bi etiketu bad boya mekog srca), već sam se zbog svih svojih gorenavedenih egzistencijalnih teskoba, sa njim vrlo lako identifikovala: od sposobnosti da naivno veruje u sopstvenu besmrtnost, do toga da iznova gradi zamršene odnose. Nemoguće je ostati ravnodušan pred Faustovom hrabrošću, humorom i ljubavlju kojom, čak i nakon odlaska, leči svoje najbliže dok pokušavaju da pronađu novi smisao.

Photo: Netflix, Inc.

Postojala je pak opravdana briga da bi ovakav zaplet mogao skliznuti u patetiku ili žalopojku, te je važno naglasiti da iako prisutna, smrt ni u jednom trenutku nije u središtu naracije. Umesto toga, serija slavi svu lakoću i težinu postojanja, one jednostavne, a veličanstvene životne trenutke. Režiser Claudio Cupellini i scenarista Filip Gravino pronašli su savršenu ravnotežu između suza i smeha, dok univerzalnom, ali autentičnom pričom o ljudskosti diraju u srce i navode na promišljanje.

Sam kraj otvoren je za diskusiju, a možda čak i drugu sezonu, ali da vam ne spojlujem – neka ovo bude naslov koji vam neće proći ispod radara u moru izvikanih Netflix hitova.