Da li je “it torba” ušla u novu eru

Bilo je vreme, ne tako davno, kada su torbe nosile imena najkul devojaka tog trenutka. Danas se možda nekada izuzetno tražene Alexa brenda Mulberry (nazvana po Alexi Chung, naravno) ili Stam brenda Marc Jacobs (po modelu Jessici Stam) nisu vratile, ali činjenica je da se nalazimo u novoj zlatnoj eri ‘it torbe’. Povratak Balenciaga City torbe samo je potvrdio njenu bezvremenost: deset godina nakon što je Nicolas Ghesquière lansirao dizajn, Kate Moss ga ponovo nosi. Trenutni kreativni direktor Demna kao da je to predosetio i već je nekoliko godina ranije postavio temelje sa Neo Classic i Le Cagole, dve torbe čiji izgled budi nostalgiju za najprepoznatljivijim komadom brenda, sada preimenovanim u Motorcycle.

Čini se paradoksalnim koliko je ovaj hit imao poteškoća na svom početku. Mekani oblici i dizajn ove torbe kontrastirali su je sa krutošću luksuznih kožnih torbi tog vremena. „Sve devojke koje su učestvovale u reviji, uključujući i Kate Moss, pitale su da li je to vintage ili nešto što sam našao na buvljaku”, komentarisao je Ghesquière u jednom intervjuu iz 2011. godine. Razmišljao je o proizvodnji samo 25 komada prvog prototipa Lariat, ali je na kraju to postala jedna od najtraženijih torbi na prelasku između dva milenijuma. Sada, 2024. godine, popularnost ove torbe ne može biti veća i to iz sasvim očiglednih razloga. „Brendovi mogu koristiti ponovna lansiranja ovih ikoničnih komada kao važne marketinške strategije za privlačenje kako nostalgičnih klijenata, tako i novih potrošača”, objašnjava Kelly McSweeney, menadžerka prodaje u The RealReal. 

Prema njenim rečima, efekat koji je povratak torbi napravio bio je momentalan: posle perioda koji je obeležila manja potražnja, njeno ponovno puštanje u prodaju je bila odskočna daska koja je savršeno koordinirana sa interesovanjem koje je nastalo oko nje. Na dan vesti o povratku torbe, pretrage povezane sa modelom City porasle su na ovoj platformi za preprodaju za 19%, 27% sledećeg dana i 81% u odnosu na prethodnu godinu. Prema podacima koje je prikupio Made Lapuerta, od Databutmakeitfashiona, interesovanje za ovu torbu poraslo je za 22% u periodu od kraja marta do aprila 2024. godine, u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Acielle

U svoje vreme, Ghesquière je svoj uspeh pripisao odsustvu logotipa i njegovom bezvremenskom karakteru, dvema karakteristikama koje definišu City torbu, ali i dominiraju današnjim tržištem. Ovo je sigurna opklada koja je takođe obično povezana sa vremenima ekonomske neizvesnosti. „Potrošači traže visokokvalitetne komade koji zadržavaju svoju vrednost, a to objašnjava uspon it torbi”, ističu iz Vestiaire Collectivea, posebno naglašavajući interesovanje za vintage komade i dizajn iz 60-ih i 90-ih. „Osim toga, sve veća sklonost ka minimalizmu, povezana je sa tihim luksuzom. Mnogi klijenti se udaljavaju od upadljivih dodataka i teže diskretnijim stilovima. Postoji sve veće poštovanje zanatstva, materijala i, uopšteno govoreći, kvaliteta koji se može pronaći u polovnim komadima.”

Zahvaljujući (u početku) nižim cenama, preprodaja je povećala broj klijenta koji mogu priuštiti ove legendarne komade. Jedan od najočiglednijih primera je Baguette Fendi torba: u poređenju sa gotovo 3000 evra, koliko mogu koštati najjednostavniji modeli (bez šljokica ili veza), vintage relikvije koštaju manje, i njihova cena može iznositi oko 500 evra.

Phil Oh

Očigledno, cene polovnih torbi se ne formiraju izolovano jer zavise i od cena novih kreacija. Ponovna lansiranja direktno utiču na brojke na etiketi i kako raste popularnost stvara se i nova potražnja: tako imamo Balenciaga City, čija je prosečna preprodajna cena porasla za 15% na The RealRealu od objave povratka ovog modela (krajem januara ) do aprila. Kako objašnjava Vestiaire Collective, na modele i brendove kojima raste vrednost utiču tri varijable. S jedne strane je profil kolekcionara i ograničene serije, i kolekcije koje se više ne proizvode i koje je veoma teško naći ili nemoguće nabaviti na tržištu iz prve ruke. Na drugom kraju klatna je bezvremenost, povezana sa velikim modnim kućama i njihovim najpoznatijim dizajnom, kao što je Lady Dior pomenutog francuskog brenda. „Najtraženije kategorije torbi često podrazumevaju modele koji su sigurna investicija i čija vrednost vremenom raste”, navode sa ove platforme. Još jedan faktor koji takođe ima odjek i utiče na preprodaju je igra prestola kreativnih direktora. Dok je prva revija Chloé, na čelu sa Chemenom Kamali izazvala interesovanje kupaca, bilo je potrebno malo više vremena da se efekat prevede i na povećanje vrednosti preprodaje: „Videli smo da je broj pregleda Chloé proizvoda porastao za neverovatnih 40% u mesecu nakon Kamalinog debija. Odeća, obuća i aksesoari su predvodili trend”, ističe McSweeney. „Ove godine pažljivo pratimo torbe firme i očekujemo da će cene postepeno rasti”, predviđa on. U ovom trenutku, prema podacima Made Lapuerta, pretrage povezane sa Chloé Hobo torbom, poput onih koje je Kamali uključila u svoju ponudu, skočile su za 85% između marta i aprila 2024. u poređenju sa istim periodom prošle godine.

Još jedan rudnik zlata za polovnu robu bio je povratak Phoebe Philo u industriju sa sopstvenim brendom. U Vestiaire Collectiveu su uočili porast potražnje za Celine komadima koje je Philo dizajnirala u vreme kada je bila kreativna direktorka kuće. „Tokom 2023. godine omogućili smo prodaju 25.000 proizvoda ovog brenda, što služi kao svedočanstvo o dugotrajnoj privlačnosti Phoebinih kreacija. Broj lajkova za proizvode ovog brenda na platformi porastao je za 44% u godinu dana, do jula 2023.”

Uopšteno govoreći, klasici i modeli koji su napravili prekretnicu u modi su neki od apsolutnih favorita na sajtovima za preprodaju. Među popularnim dizajnima koje spominje McSweeney nalaze se, na primer, Chanel hobo torbe ili ikonični Mini Kelly Sellier 20 od Hermèsa, koji je ove godine jedan od najprodavanijih komada na The RealRealu. Ne treba se posebno osvrtati na toteme brendova iliti komade s najdužom tradicijom: na ovoj platformi prosečna cena za Loewe Puzzle torbu je 80% iznad preporučene maloprodajne cene proizvođača, a isti je slučaj i sa Margaux torbom brenda The Row: „Ovo izgleda kao torba koja je svima na umu u poslednje vreme i prodaje se čim stigne. Njena vrednost preprodaje povećana je za više od 30% od prošle godine.”

Phil Oh

U trenutnoj situaciji, došli smo do tačke u kojoj kupovina torbe od poznatog brenda više nije samo pitanje kupovne moći, već i donošenje odluke o njenoj trajnosti. Specijalizovani portal Business of Fashion je početkom meseca objavio zanimljiv članak o tome koliko su luksuzni proizvodi postali neodrživi, budući da beleže rast cena od 52% od 2019. godine. Kako su objasnili, potisnuta potražnja i uštede iz perioda COVID-a omogućili su firmama da nastave s podizanjem cena u godinama nakon pandemije. Međutim, u trenutku kada ambiciozna platežna klijentela više voli da troši na putovanja i iskustva nego na luksuzne proizvode, čak i najbogatiji kupci danas pažljivije razmatraju svoje hirovite troškove. „Postoji inherentno razmatranje odnosa cene i kvaliteta koje takođe utiče na odluke superbogatih, posebno kada osećaju da kvalitet nekih brendova opada. Niko ne voli da bude prevaren, zaključuje BoF.

Procena da li je reč o dobroj kupovini postaje još složenija kada u jednačinu uđu tržišta polovne robe kao što su Vestiaire Collective ili The RealReal, čije cene predstavljaju dobar termometar za sigurne investicije. „Ako je jeftinije kupiti polovnu robu u vrlo dobrom stanju i boljeg kvaliteta, zašto trošiti novac na novi, preskupi proizvod lošijeg kvaliteta koji će izgubiti vrednost?”, razmišlja BoF. Iako cene preprodaje rastu u skladu s ponovnim lansiranjima koje brendovi pokreću, to i dalje nadoknađuje dodatni izdatak i kupiti vintage torbu još uvek se isplati, jer će očigledno biti jeftinija od novog dizajna. U Vestiaire Collective ovu tendenciju nazivaju efektom ekskluzivnosti zbog kojeg potrošači odlučuju da kupe polovne luksuzne proizvode kao pristupačan način da se domognu brendova koje inače ne bi mogli da priušte po njihovoj početnoj ceni, dok ih istovremeno nabavljaju po ceni vrlo sličnoj novom, manje kvalitetnom proizvodu. „Kada smo stalno suočeni sa spoznajom da je polovna roba progresivno razmišljanje iz perspektive stila, životne sredine i ekonomije, nema sumnje zašto potrošači preduzimaju ovakve korake”, zaključuju.