8 svakodnevnih navika koje potajno podižu vaš nivo šećera u krvi

Nivo šećera u krvi: Zašto (i kako) neprimetne svakodnevne navike utiču na metabolizam šećera u telu? Čitajte u nastavku

Možda ste i vi poslednjih godina počeli svesnije da pratite nivo šećera u krvi, i potom promenili svoje navike u ishrani: manje šećera, manje ovsenog mleka, bez smutija na prazan stomak, prvo povrće, pa pomfrit.

Sve to pomaže u regulaciji šećera u krvi. Pa ipak, on i dalje može naglo skočiti. Razlog: često nisu samo obroci, već i neprimetne svakodnevne navike poput nedovoljno sna, višesatnog skrolovanja pre spavanja ili previše espresa, koje, kako pokazuju studije, doprinose ovom efektu.

8 navika koje utiču na vaš nivo šećera u krvi

#1 Nedostatak sna utiče na nivo šećera u krvi

Nakon neprospavane noći, ne samo da je glava teška, i metabolizam je merljivo izbačen iz takta. Već i jedna noć sa premalo sna može značajno smanjiti osetljivost na insulin i podići nivo šećera u krvi, čak i kod zdravih ljudi. Razlog: u umornom stanju, telo sporije i manje efikasno obrađuje šećer. Doručak sledećeg jutra, bilo da je tost ili jogurt, tada izaziva jači skok šećera u krvi nego u danima kada ste naspavani.

#2 Nedovoljno vode pokreće glukozu

Ljudsko telo se velikim delom sastoji od vode. Ako je ima premalo, raste koncentracija rastvorenih materija u krvi, uključujući i glukozu. Studije potvrđuju da dehidracija može podići nivo šećera u krvi ne samo kroz ovaj efekat koncentracije, već i putem hormonskih reakcija, kao što je pojačano lučenje vazopresina i kortizola. Ko trajno pije premalo vode, ima veći rizik od hiperglikemije, odnosno hronično povišenog šećera u krvi.

#3 Dugo sedenje

Odavno je poznato da ljudsko telo nije stvoreno za višesatno sedenje. Dugi periodi sedenja ne usporavaju samo mišiće, već i metabolizam. Oni takođe ometaju regulaciju nivoa šećera u krvi, krvnog pritiska i sagorevanja masti. I u ovom slučaju, naučna istraživanja jasno pokazuju: ko sedi osam ili više sati dnevno, ima znatno veći rizik od dijabetesa. Čak i ako redovno vežba.

Već i kratke pauze za kretanje pomažu: dva minuta lagane šetnje na svakih 60 minuta mogu osetno smanjiti porast šećera u krvi i insulina nakon jela.

#4 Manje kofeina za stabilnu krivulju šećera u krvi

Malo ko želi da se odrekne jutarnje kafe. Međutim, studije pokazuju: kofein može kratkoročno smanjiti osetljivost na insulin. Telo tada sporije obrađuje šećer. U kombinaciji sa slatkom užinom, porast šećera u krvi često je veći nego što se očekuje. To ne znači da late makijato mora nestati sa dnevnog plana. Ko želi da ublaži efekat, najbolje je da ga popije nakon obroka ili zajedno sa hranom bogatom vlaknima i proteinima.

#5 Mentalni stres

Akutni psihički pritisak povećava nivo kortizola i adrenalina. To su hormoni koji podižu nivo šećera u krvi kako bi obezbedili energiju za režim „bori se ili beži“. Već i svađa, ispit ili važna prezentacija mogu kratkoročno podići vrednosti. Protiv toga pomažu kratke pauze za kretanje, svesno disanje ili druge tehnike opuštanja koje brzo smanjuju nivo stresa.

#6 Svetlost uveče utiče na nivo šećera u krvi

Ugasiti se uveče? Za mnoge je to gotovo nemoguće, svetlost ekrana je upaljena do pred samo spavanje. Međutim, veštačko osvetljenje u večernjim satima može pogoršati toleranciju na glukozu i povećati nivo insulina. Razlog: svetlost ometa cirkadijalni ritam, koji je usko povezan sa metabolizmom šećera. Čak i slabo osvetljenje tokom spavanja je u studijama merljivo uticalo na nivo šećera u krvi. Ko želi da se suprotstavi ovome, trebalo bi uveče da koristi toplo, prigušeno svetlo i izbegava ekrane u poslednjem satu pre odlaska u krevet.

#7 Preskakanje doručka

Intervalni post je u trendu. Ali, ko preskoči doručak, u podne često doživi veći skok šećera u krvi nego nakon normalnog početka dana. Razlog: nakon noći, telo ujutru „očekuje“ energiju. Ako ona izostane, telo reaguje jačim porastom glukoze pri sledećem obroku. Ko je na to osetljiv, može ublažiti efekat tako što će dan započeti malim, uravnoteženim obrokom ili planirati post za dane kada je prvi obrok lakši.

#8 Nikotin je nezdrav na više nivoa

Cigarete ne štete samo srcu i plućima, pati i nivo šećera u krvi. Nikotin može podići nivo šećera i dokazano pogoršava dejstvo insulina kod osoba sa dijabetesom tipa 2. Dugoročno, velike kohortne studije pokazuju: strastveni pušači imaju i do 36 odsto veći rizik od obolevanja od dijabetesa. Dobra vest: već i smanjenje konzumacije smanjuje rizik. Potpuni prestanak pušenja, naravno, najjasnije poboljšava nivo šećera u krvi i metaboličko zdravlje.

Jedno je sigurno: ne oblikuje samo ono što jedemo naš nivo šećera u krvi. I svakodnevne, možda neprimetne, rutine imaju uticaj. Dobra vest: ko to zna, može preduzeti korake i time ne samo stabilizovati svoj šećer u krvi, već i ojačati celokupno metaboličko zdravlje.

Vogue.de