Ney Forest je novi koncept večera u intimnom okruženju za koje se traži pozivnica više

Za Roni sam saznala slučajno. Neko je postavio priču na Instagramu, neko je potom priču tu priču posdelio, a ja sam shvatila da već nekoliko poznatih ljudi provodi subotu uveče u ovom šarmantnom zagrebačkom stanu. Te svemoguće društvene mreže kojima baš ništa ne promakne.

Korak po korak, informacija po informacija, sve me je odvelo do Roni, harizmatične Turkinje koja je već poznata na društvenoj sceni Zagreba. Život joj se ovde kroz posao i poznanstva isprepleo sa različitim ljudima iz kulturno-umetničke branše, a svi oni su se kad-tad i našli pozvani na njene ugodne spontane Ney Forest večere. Sad napokon i ja.

U vreme kada kvantitet ima prednost u odnosu na kvalitet, sesti na večeru sa desetak ili više ljudi, uživati u mirisima i ukusima koji se serviraju dok vodite smislene, znatiželjne, ohrabrujuće razgovore sa strancima ili tek možda poznanicima, koji bi vam uskoro mogli postati i dobri prijatelji, zvuče kao novi koncept druženja. Obzirom na popularnost koji imaju u Zagrebu i tehniku word of mouth koja sasvim dobro funkcioniše da se proširi reč o ovim intimnijim posebnim okupljanjima, Ney Forest su next big thing kada govorimo o planovima za subotu.

Roni Sequoia pre šest godina se Hrvatsku doselila iz Istanbula. Priča mi kako su joj kurdski koreni pomogli da se brzo prilagodi zemlji i običajima. Naše kulture imaju mnogo sličnosti i sličnih reči. Recimo delimo reč žene i to mi se sviđa. Nije bilo lagano od početka. ali nisam odustajala zato što se istinski osećam povezanom sa ovom zemljom“ govori mi Roni te nastavlja o razlozima preseljenja „Imala sam prijatelje koji su živeli u Hrvatskoj i to je bio razlog koji me naveo da se ovde doselim. Da budem iskrena, bila sam jako znatiželjna da istražim Hrvatsku.

Što se gastronomije tiče, Roni je celog života bila okružena dobrim kuvarima i od njih je mnogo učila, iako se, kako priznaje, zbog novih projekata koje osmišljava oseća kao art direktorka. Odrasla sam na farmi u Turskoj okružena mnogim izvrsnim chefovima iz familije. Takođe, imali smo polja pšenice tako da smo proizvodili sopstveno brašno, bulgur i začine poput kumina. Verujem kako mi je sve to pomoglo da zavolim kuvanje. Službeno je u svet gastronomije zakoračila kada je počela da radi na stvaranju novih koncepata sa partnerima koji su želeli da osnuju bar ili restoran. Radila sam na mnogim, kasnije se pokazalo, uspešnim ugostiteljskim projektima, ali sam sa vremenom postala znatiželjna i kada je priprema hrane u profesionalnim kuhinjama u pitanju. Jednog dana sam prišla chefu u Istanbulu i rekla mu da želim da počnem da kuvam. Pozvao me da radim sa njim i počeo da me uči istočnjačkoj kuhinji. Nastavila sam da radim u fine dining restoranima godinama nakon toga. Da budem iskrena, danas me priprema tradicionalnog street fooda, ali na sopstveni način, puno više veseli. Sve što kuvam dolazi iz najiskrenijeg dela mene.

O svom projektu manjih večera u sklopu kojih okuplja različite zanimljive ljude koji se međusobno nužno ne poznaju, kaže kako je nastao slučajno, nakon jednog značajnog sna u kojem je sanjala ney, tradicionalni persijski instrument, a svirao ga je jedan svirač i pozivao na okupljanje uz muziku. Kada je došla pandemija, a ona je provela neko vreme u Hrvatskoj daleko od svoje porodice, počela je intenzivnije da razmišlja o druženju. Jednog dana okupila je prijatelje i poznanike različitih kultura i razmišljanja koje je poznavala u Zagrebu, kako bi se povezali uz hranu, razmenili ideje o umetnosti, kreativnosti… Kako kaže, to je postala njena nova misija, povezivanje ljudi i kultura i davanje nečeg novog Zagrebu. Nekoliko godina kasnije, ideja se pokazala izuzetno uspešnom, a za Ney Forest Gatherings danas se uvek traži pozivnica više. Donedavno je organizovala večere isključivo u svom stanu, ali kako je projekat rastao, planira da ih održi na novim lokacijama u gradu. Takođe, Roni je one woman team u ovome tako da ona sama organizuje i sprovodi priču od početka do kraja. Projekat je oduvek bio internacionalan kada su u pitanju poznanstva, a kada počne da putuje sa njim, uvek će se rado vraćati u Zagreb. Gosti njenih večera su različitih profila; muzičari, fotografi, kuvari, diplomate, dizajneri, umetnici, pa čak i ljudi koji rade u ambasadama širom sveta, u Portugalu, Londonu, Francuskoj, Nemačkoj, Americi…

Kad sam počela sa okupljanjima, ljudi su mi svašta govorili, ali najčešće sam čula rečenicu kako ovakve večere neće funkcionirati u Zagrebu. Ali uspelo je. Uz malo napornog rada. Dugo sam ih organizovala bez velike gužve jer je to bio početak projekta, ali vremenom se pročulo. Večere nisu tajna, ali moraš da dođeš sa pozivnicom. Takođe, imam ideje o uvođenju nekih noviteta u projekat. Mislim da će nove perspektive uvek biti dobrodošle i održati projekat u životu.

Roni mi ekskluzivno najavljuje i kako u Zagrebu, u blizini Britanskog trga, sa poslovnim partnerom otvara i mali street food koji će se bazirati na mezi i tapasima i svakodnevno svežim supama i gulašima. Ney Forest će nastaviti da privlači sve raspoložene za drugačiji tip večere i druženja vikendom u sklopu kojeg imate priliku da upoznate neke nove ljude, stvarajući tako živu i zdravu zajednicu ljudi koji pomažu Zagrebu da se oseća svetski.

Voljela bih da ostanem u Hrvatskoj i nastavim da stvaram život ovde. To je najbolja zemlja za mene. Posebno volim njenu prirodu, zato želim Ney Forest jednom stvarno da te odvedem u šumu. Zamislite takvu jednu ‘večeru u šumi’? Zvuči sjajno! Želim da nastavim da stvaram, delim, učim i predajem, iz svojih iskustava ovde.

Photo: Sanjin Kaštelan