Urednici Vogue Italia otkrivaju skrivena mesta za koja Italijani ne žele da znamo

Evo gde otići na odmor u Italiju prema preporukama urednika časopisa Vogue Italia: destinacije koje vredi otkriti, iz perspektive pravih poznavatelja

Ljubav je prolazna, rekao je neko. Istina je, postoje ljudi koji su nam suđeni, ali postoje i oni koje sretnemo, možda se zaljubimo, a onda ih pustimo, baš poput želja upućenih nebu u najčarobnijoj letnjoj noći, onoj svetog Lovre. Postoje ljudi, ali i mesta, raspoloženja, knjige i emocije. Jer lepota ljubavi leži upravo u tome, u njenoj sveobuhvatnosti. Mesta koja su svedočila našim prvim ljubavima, ali nas sada ne pitaju šta se sa njima dogodilo. Mesta koja su sa nama slavila unapređenje, maturu, a zatim i diplomu, ali nas sada ne pitaju u kojoj smo fazi života – brak? Deca? Karijera? – jednostavno nas zagrle i čvrsto stisnu. Mesta na kojima smo naučili da hodamo, na prstima, dopuštajući da nas lepota oko nas zadivi. Mesta, a sa njima i mali rituali koje smo tamo izgradili. Doručak u kvartovskom kafiću i ono „Uobičajeno?“ koje je mirisalo na slobodu, stari gospodin koji je čitao novine na klupi sa pogledom na more i kojeg više nema, ali je tamo ostao njegov način življenja života, sa lakoćom i autentičnošću. Mesta koja su nas videla kako plačemo, smejemo se i pevamo iz sveg glasa. Mesta koja smo voleli, ali ponekad možda i mrzeli– i to je predivno. Jer svaka ljubavna priča sastoji se upravo od toga. Egzistencijalne krize, prolazne slabosti i nestabilne krhkosti. Jedno je sigurno. Kada se vratimo na ta mesta, naše srce će biti lagano kao prvog leta provedenog tamo, gde je sve odisalo okrepljujućom pozitivnom energijom. Evo gde urednici časopisa Vogue Italia odlaze na letnji odmor, na posebna mesta gde su gradili svoje uspomene i proživeli najsnažnije emocije, između čarolije i očaravajuće lepote.

Ispod je 10 destinacija koje će vam otkriti gde na odmor u Italiju:

#1 Maratea, Tirensko more

Postoje mesta koja nam uđu u srce jer smo tamo odrasli ili proživeli najbezbrižnije godine mladosti; a postoje i mesta srca koja se, bez puno objašnjenja i neočekivano, nametnu u određenim trenucima našeg života. Ovog leta ću biti u Maratei, biseru Tirenskog mora. Ono što me tamo privlači nije samo slikovito naselje, veličanstvene uvale i strme litice, ili pogled koji oduzima dah sa velike statue Hrista Spasitelja (da, baš poput onog u Rio de Janeiru). Ili bolje rečeno, ne samo to. Idem tamo kako bih odsela u La Casa di Maratea, boravištu smeštenom između mora i planina, gde se lepota umetnosti i dizajna susreće sa najiskonskijom prirodom. Živahni tonovi plave i crvene, bazen sa pogledom na more, dela Ettorea Sottsassa, Nathalie Du Pasquier, Gaetana Pescea, Gija Pontija, Vanesse Beecroft, među ostalima. Utočište mira, mesto stvoreno sa puno srca – jer potrebno je puno srca za tako brižnu negu – gde Marco De Luca i njegov tim, isti oni koji se brinu o La Minervetta u Sorrentu, dočekuju svakog gosta čineći da se oseća kao kod kuće. Za one koji se pak ne mogu odreći šarma prošlih vremena i ugođaja pedesetih, Hotel Santavenere dočekuje goste u klasičnim i prefinjenim prostorima koji su osvojili, između ostalih, Giannija Agnellija, Camillu Cedernu, Domenica Modugna i Pata Methenyja.

La Casa di Maratea

La Casa di Maratea

Hotel Santavenere

Hotel Santavenere

#2 Baratti, Toskana

Moje omiljeno mesto je na moru, u Toskani, tačnije u Barattiju. Odlazim tamo otkad sam imala mesec dana, a pre mene su moji deka i baka tamo vodili moju mamu. Kad mi treba da se isključim i napunim baterije, tamo se vraćam. Idem u svoju omiljenu uvalu, do koje se dolazi samo kroz šumu, gde se nalaze dve meni najdraže kuće na svetu, koje je izgradio firentinski arhitekta Vittorio Giorgini, a signal za mobilni je slab. Nema restorana, osim malog kioska, „Al Polpo Marino“, gde kuvaju svežu ribu, u kojoj se uživa uz zalazak sunca, sa pogledom na more. Svaki put menjam mesto gde spavam, ali već nekoliko godina biram „Le Moraiole“, seosko imanje uronjeno u zelenilo na brežuljcima, dvadeset minuta od mora. Jedva čekam da se ovde vratim i ove godine.

Le Moraiole

Le Moraiole

Le Moraiole

#3 Torre Guaceto, Puglia

Ako je Puglia italijanska Ibiza, onda je prirodni rezervat Torre Guaceto naša Es Vedrà. Nekoliko kilometara od „belog grada“ (Ostuni) skriva se prirodni raj gde se mediteranska makija i plavetnilo mora stapaju na 8 kilometara slobodne plaže. Mesto gde se um smiruje, a srce ispunjava. Rođen sam i odrastao u Pugliji, detinjstvo sam proveo istražujući svaki trullo, massariju i borovu šumu, ali još uvek se savršeno sećam čuđenja pri prvom zalasku sunca u Torre Guacetu. Potrebno je ostaviti automobil na prvom parkingu, naoružati se strpljenjem i dobrim parom planinarskih cipela pre ulaska u gustu šumu koja vodi do prirodnog rezervata, ali kad stignete, osećate se slobodno, zaboravljate na vreme, pa čak i na nošenje kupaćeg kostima. Kad sunce zađe u more i polako se vratite u civilizaciju, nećete moći da odolite pucci sa pečenom hobotnicom – tipičnom punjenom sendviču iz Puglie, napravljenom od testa sličnog onom za pizzu – dok šetate pijacama lokalnih rukotvorina u Savelletriju. Nakon pešačenja do plaže i šetnje sa pucciom i shoppingom, pravo maženje stiže kada prenoćite na čarobnom mestu poput Palazzo Edmondo, dragulja u srcu Salenta koji skriva tajni vrt, gde ćete otkriti bazen okružen drevnim stubovima i voćkama. Prava privatna oaza.

Palazzo Edmondo

Torre Guaceto

Torre Guaceto

Trullo La Sacchina

#4 Castro, Puglia

Iz Torre Guaceta nastavite prema jugu, duž jadranske obale, i dođite do Castra, u provinciji Lecce. Da biste stigli tamo, kod Otranta vam savetujem da krenete obalskim putem: put je sporiji i bogatiji prirodnim lepotama, a usput možete videti i neke kule sa legendarnim pričama. Na ovim geografskim širinama, iz vašeg radija mogli biste da čujete glasove koji govore grčki ili albanski. A onda, napokon, Castro. Malo srednjovekovno naselje podeljeno na grad, marinu i pećine. Mesto gde sam provodila svaki jul svog detinjstva, gde sam kao mala naučila da plivam u njegovim svežim vodama i gledala reprezentaciju kako osvaja Svetsko prvenstvo. Mesto pogodno za ljubitelje stena, sa uređenim plažama, slobodnim zonama, vožnjama pedalina ili izletima brodom od Pećine zaljubljenih (Grotta degli Innamorati) do pećine Zinzulusa. Za jelo se popnite gore, u grad, koristeći vozić Angelo Azzurro (kreće sa trga Piazza Dante). Ovde, nakon šetnje njegovim ljupkim ulicama, čavrljanja sa meštanima na prozorima i posete dvorcu, možete uživati u salentinskim specijalitetima svih vrsta, od rustica do calzonea ako volite uličnu hranu, pa sve do brojnih jela od ribe, mesa ili vegetarijanskih jela. Za spavanje, ne mogu da vam ne preporučim Il Posto delle Fragole, kako biste uronili u prirodu (i vodu), a ostali samo nekoliko minuta od centra.

Getty Images

Castro

Getty Images

#5 San Teodoro, Sardinija

Ako zatvorim oči i setim se leta svog detinjstva u Italiji – sada kada živim u Engleskoj više od šesnaest godina – dve regije uvek izranjaju u sećanju: Ligurija i Sardinija. Iz obe regije čuvam živo sećanje, ali posebne ostaju bele plaže La Cinte u San Teodoru. Jedna su od retkih slobodnih plaža – koje se ne plaćaju – među najpoznatijima u tom području. Odlazila sam tamo kao devojčica, kad su dani bili ispunjeni beskrajnim skokovima u more, stripovima o Miki Mausu, ledenim granitama i tonama focaccie pojedene sa pogledom na taj raj. Nakon hiljadu plivanja, zaspala bih umorna i srećna ispod suncobrana, ljuljana morskim povetarcem. Vratila sam se kao odrasla, prošlog leta, povodom venčanja uz more. Pesak je još uvek beo kao nekad, voda prozirna i mirna, posebno u sumrak. Sećala sam se i Caféa 12.1, sa njegovim bogato postavljenim stolovima okrenutim prema horizontu i ostrvu Tavolari: jednostavno, ali zaista posebno mesto. San Teodoro savršen je i za one koji vole da istražuju: od skrovitih uvala Capo Coda Cavallo, panoramskih šetnji zelenilom Monte Nieddua, do večernjih tržnica u centru koje mirišu na mirtu, rukotvorine i šećernu vunu. Za spavanje preporučujem područje Puntaldìa: venčanje je održano u predivnom hotelu Due Lune, uronjenom u prirodu i more. La Cinta, sa svojim bojama, sladoledima, prženim plodovima mora na plaži i sporim letnjim ritmom, i danas ostaje jedna od mojih najsrećnijih i najsvetlijih uspomena.

Serhii Panasiuk

Lukasz

#6 Bosa, Sardinija

Svakog leta, kad god mogu, vraćam se na mesto gde sam odrasla: Bosa, gradić smešten između mora, brda i istorije, na severozapadnoj obali Sardinije. To je srednjovekovno naselje kroz koje teče jedina plovna reka na ostrvu, Temo, koja protiče ispod dvorca Malaspina i poznatih šarenih kućica smeštenih na brdu. Reč je o kućama-tornjevima, visokim i uskim, u kojima obožavam da boravim jer je to kao povratak u prošlost, među uske, tihe ulice i život koji teče sporo. Među njima obožavam Locanda di Corte (posebno sobu sa terasom i pogledom na dvorac) koja čuva netaknut arhitektonski šarm ovih istorijskih kuća, ali sa svim udobnostima i savršenom kombinacijom minimalističkog nameštaja i lokalnih rukotvorina. Nekoliko koraka dalje nalazi se restoran Locande, regionalna izvrsnost, gde mladi chef Nicola Ibba reinterpretira ukuse tradicije sa kreativnošću i poštovanjem prema lokalnim namirnicama. Nezaboravan je, na primer, sardinijski odojak, rastavljen i ponovno sastavljen u elegantne, savršene porcije. Za lep završetak dana, iskustvo koje uvek preporučujem je AperiTemo: vožnja brodom po reci u zalazak sunca, uz tihu muziku i degustaciju vina u gradiću koji je, između ostalog, domovina dragocene Malvazije. Savršen način za pozdraviti dan, uživati u pejzažu iz perspektive vode i prepustiti se ovom čarobnom mestu.

Getty Images

Restoran Locanda di Corte

Locanda di Corte

#7 Valdidentro, Valtellina

Nema leta bez nekoliko dana u mojoj voljenoj Isolacci, u Valdidentru (Valtellina), mom omiljenom mestu. Volim da se izgubim među dolinama, da se divim vrhovima, provodim dane čitajući uz reku ili organizujući piknik na livadama. Svaki dan je novo otkriće: jutro možete provesti šetajući zelenilom – u Val Violi, na Stelviu, u Val Zebrù ili gde god poželite – ali i odlučiti se za vožnju biciklom stazom uz reku do Bormija ili Santa Caterine, zaustavljajući se u selu na ručku ili samo na sladoledu. U Bormiju posebno vredi posetiti podrume Braulija, koji 2025. slavi svoju 150. godišnjicu. Za ljubitelje adrenalina ne nedostaje staza za brdski biciklizam i stena za penjanje, ali i planinarenja na velikim visinama u otkrivanju lokalne faune sa doslovno zadivljujućim pogledima, poput predivnih šetnji koje počinju od jezera Cancano. Trud se isplati uz ukusnu valtellinsku kuhinju, koju možete probati u planinskim domovima ili, polako i uz čašu vina Sforzato della Valtellina, za večerom: nezaobilazna je stanica u Filò u Bormiju, u agroturizmu Baita dell’All u Valdidentru ili u restoranu Kosmo Taste The Mountain u Livignu (posebno je Téa del Kosmo kulinarsko iskustvo koje vredi doživeti). Za ljubitelje wellnessa, pak, obavezna stanica su terme: iako su najpoznatije QC Terme Bagni Vecchi i QC Terme Bagni Nuovi u Bormiju, nekoliko sati opuštanja možete sebi priuštiti i u Livignu, u spa centru Lac Salin Spa & Mountain Resort, sa njegovim Alpine Escapeom, koji uključuje panoramski jacuzzi, stazu za bose noge među mirisima visina i drvenu kolibu sa pogledom na prirodu. A za one koji nikad ne miruju, pravo rešenje mogao bi da bude Aquagranda u Livignu, gde koegzistiraju dve različite duše: ona wellnessa – koju nudi područje Alpine Wellness i Slide&Fun sa panoramskim saunama, wellness stazama i toboganima – i ona sporta, zahvaljujući AQ1816, centru posvećenom onima koji ne žele da se odreknu forme na odmoru i žele da treniraju koristeći prednosti nadmorske visine. Dosada u planinama ne dolazi u obzir!

Restoran Il Cenacolo

Valdidentro, Valtellina

Valdidentro, Valtellina

#8 La Valsolda, Lombardija

Moji letnji odmori uvek završavaju na jednom posebnom mestu, odakle potiče porodice moje majke: malom italijanskom naselju na granici sa Švajcarskom. Valsolda gleda na jezero Lugano i poznata je po piscu iz 19. veka, Fogazzaru, i njegovom romanu „Mali starinski svet“. Autentična mesta, koja su u nekim svojim delovima ostala zamrznuta u vremenu, pogodna su za one koji žele da spoje kulturu sa dodirom prirode: planinarske šetnje kroz prirodni rezervat, skakanje u reke kristalno čiste vode, izleti brodom i poseta vili poznatog pisca koja je postala muzej, dok je na 10 minuta Lugano sa svojim muzejima, a na 30 minuta outlet Fox Town (Mendrisio).

Parco San Marco Lifestyle Beach Resort

Parco San Marco Lifestyle Beach Resort

#9 Vieste, Puglia

Kad pomislim na odredište za odmor u Italiji, ne mogu da ne spomenem Vieste, gde imam kuću od detinjstva. Nalazi se u delu Puglie koji je još uvek prilično neistražen, na severu, daleko od masovnog turizma poslednjih godina: Gargano. Moja kuća je samo 10 minuta hoda od mora, ali je uronjena u maslinjake i okružena stablima smokava: od prvih svake godine pravimo ulje, a od drugih džemove koje zatim jedemo tokom godine i poklanjamo kao suvenire sa odmora. Više ne idem tamo često, ali preporučujem ga svima koji žele da dožive autentično iskustvo Puglie: kilometri slobodne plaže, netaknuta priroda, fantastična hrana i jednostavno predivni lokalni ljudi. Obavezno videti: izlet brodom do obližnjih Tremitskih otoka, gde je Lucio Dalla imao kuću. Obavezno probati: Trabucco di Mimì u Peschiciju, restorančić sa ribljim specijalitetima smešten na steni iznad mora, gde možete uživati u najlepšim letnjim zalascima sunca.

@altrabucco

@altrabucco

Casa Giulia, Vieste

#10 Pietrasanta, Toskana

Postoje mesta koja su, iako ih sada možda više ne prepoznajemo, svedočila našem odrastanju i zato ćemo ih zauvek nositi u srcu. Možda su promenila svoje ruho, sada blještavije i možda manje istrošeno, a sa njim i svoj izgled, način na koji se predstavljaju. Nije važno, mi smo tamo stvorili posebne uspomene i zato se svaki put kad se vratimo emocije šire svuda oko nas. Nekoliko kilometara od Forte dei Marmi, mesta gde sam provela 23 leta svog života, nalazi se mali grad koji godinama nije promenio svoje držanje, pa čak ni način odevanja, Pietrasanta. Tamo ljudi izlaze na kafu na trg sa pogledom na katedralu, dive se umetničkim delima u galerijama i otkrivaju skrivene kutke prema kojima se mogu popeti. Aperitiv nije samo trenutak za Instagram, već trenutak koji treba proživeti u potpunosti, sa svom sporošću i spontanošću sveta. Za tipičnu večeru preporučujem Le Bar à Vins, mali restoran u kojem vlasnica još uvek otkriva porodične anegdote vezane za stare (i fantastične) recepte. Mogli biste da spavate u Hotelu Paradis, u srcu Pietrasante, gde sve podseća na snažnu vezu sa umetnošću koja karakteriše ovaj grad. Alternativa, nedaleko od centra, mogao bi da bude agroturizam Il Mulino di Nonna Sà, mesto uronjeno u prirodu, gde život teče sporo.

Emma Bocchi:

@hotelparadispietrasanta

Pietrasanta

Pietrasanta

Pietrasanta

Vogue.it