Genijalni filmovi 2024. za koje niste čuli

Filmska godina 2024. za mene je počela Savršenim danima, Wendersovim (zaista savršenim) ljubavnim pismom japanskom titanu Ozuu, u podzemnoj dvorani njujorške Angelike čije projekcije svakih nekoliko minuta prekida tutnjava podzemne. Idućih dvanaest meseci će, uz previše poslova, setova, festivala i međunarodnih selidbi, obeležiti i nekolicina filmova koje sam u tom (prekratkom) vremenu stigla da pogledam. S vama zato delim listu onih koji su na jedan ili drugi način obeležili proteklu godinu, a koje regionalna publika – iz razloga o kojima bi trebalo raspravljati – nije imala dovoljno prilike da pogleda. (Srećom, 2025. možete da započnete streamingom!)

La Bête

Iako je festivalsku premijeru imao krajem prošle godine, Zver je u bioskopsku distribuciju stigla tek 2024. pa se tako i uvukla na početak ove liste. Baziran na (skoro) istoimenoj noveli Henryja Jamesa – o čoveku koji provodi decenije u strahu od nepoznate katastrofe da bi na kraju shvatio kako ona leži upravo u tome što je svoj život protratio čekajući je – novi film Bertranda Bonnella tu premisu razvija u dvoipolsatni naučno-fantastični ep čija centralna romansa prevazilazi granice prostora i vremena. Sa postavom koja uključuje reditelja Xaviera Dolana u ulozi veštačke inteligencije, njujoršku enfant terrible podcasterku Dashu Nekrasovu, kao i uvek genijalnu Léu Seydoux, Zver nas vodi kroz pariski Belle Époque, savremeni Los Angeles, sve do AI društva bliske budućnosti, sa završnim krikom koji će vas proganjati dugo nakon što se film završi.

Photo: La Bête, Ad Vitam, Carole Bethuel

Photo: La Bête, Ad Vitam, Carole Bethuel

Bird

Britanska majstorica Andrea Arnold ove godine se vratila na velike ekrane sa Pticom, pričom o odrastanju jedne devojčice u naizgled okrutnoj sredini protkanoj siromaštvom. Ipak, čar filma leži upravo u tome što svoje sumorne slike, koje su već nebrojeno puta reciklirane u engleskim socijalnim dramama, prikazuje na način koji dosad niste videli. Uz šarene spray tanove, tinejdžerske trudnoće, elemente magičnog realizma i Barryja Keoghana u najboljem izdanju dosad, Ptica i publici i svojoj junakinji otkriva posebnu lepotu sveta u kojem je lepotu ponekad teško naći.

Photo: Bird, Ad Vitam, Atsushi Nishijima

Photo: Bird, Ad Vitam, Atsushi Nishijima

I Saw the TV Glow

Ako je za verovati Martinu Scorseseju i Paulu Schraderu, najoriginalniji filmski glas današnjice pripada Jane Schoenbrun, trans rediteljki koja je kroz zadnjih nekoliko godina postala ikona američke indie scene. Nakon prvenca inspirisanog mračnim kutcima YouTubea, ovogodišnji Video sam sjaj televizora prati dvoje prijatelja čiji se životi, čak i godinama nakon prestanka emitovanja, vrte oko misteriozne televizijske serije koju su gledali kao tinejdžeri. U svojoj žanrovskoj srži horor, ova priča je oda onima koji su u ekranima, pop-kulturi i Y2K internetskoj eri pronalazili, ali i – u čemu leži njegov pravi užas – izgubili delove sebe.

Photo: I Saw the TV Glow, A24

A Different Man

Ako ste uživali u Supstanci, ali i ako uopšte niste, svakako vredi baciti oko i na Drugačijeg čoveka, gde Sebastian Stan tumači nesrećnog i neuspešnog glumca koji uspeva da se reši svog (ekstremno) deformisanog lica u prvih dvadesetak minuta – samo kako bi shvatio da ono možda nikad nije bilo izvor njegovih nevolja. Uz svu svoju ironiju i nadrealni šarm, prava posebnost filma leži u Adamu Pearsonu, glumcu koji bez protetike tumači „čudovišno“ ogledalo Stanovog lika, upravo zato što sam pati od traženog poremećaja. Jedinstveno delo, koje na našim prostorima nije dobilo gotovo nikakvu distribuciju, izaziva predrasude čak i najprogresivnijih gledalaca i nudi alternativnu viziju toga šta čini lepotana, a šta zver.

Photo: A Different Man, A24

Photo: A Different Man, A24

Ljósbrot

Kad svane dan, najnoviji rad islandskog vizionara Rúnara Rúnarssona, nežan je i autentičan prikaz tugovanja, sa jednom kvakom – fokus je na ljubavnici poginulog, prisiljenoj da dan njegove smrti provede sa partnerkom koju je on sutradan nameravao da ostavi. Na kraju nadilazeći očekivane sukobe, film se bavi upravo onime što iznenada postaje nevažno i suočava nemerljivu veličinu gubitka voljene osobe sa svom sitnom banalnošću na kojoj život bezobzirno nastavlja da insistira.

Photo: Ljósbrot, Jour2Fête

Photo: Ljósbrot, Jour2Fête

Nightbitch

„Horor za muškarce, komedija za žene“, reči su kojima je rediteljka Marielle Heller opisala svoju ekranizaciju hit-romana Rachel Yoder. Priča je jednostavna: nekada uspešna umetnica, isfrustrirana ulogom stay-at-home mame komplikovanom dvogodišnjaku, noću počinje da se pretvara u psa i hara susedstvom. Iako je u velikoj meri nosi harizmatična i iskrena izvedba Amy Adams, Nightbitch (uz poštenu dozu smeha) prodire u nemoguća očekivanja savremenog majčinstva, nudeći lavež kao odgovor.

Photo Courtesy: Nightbitch, Searchlight Pictures