Ne, muškarci nisu bili jedini dandiji

Kada razmišljamo o dandizmu — jednom od temelja ovogodišnje prolećne izložbe Superfine: Tailoring Black Style u Kostimografskom institutu Metropolitanskog muzeja, koja se posebno bavi crnim dandijima — obično nam na pamet padnu muškarci: istorijske ikone poput Oscara Wildea i Andréa Leona Talleyja, ili savremene figure poput Dappera Dana i A$AP Rockyja. Međutim, tokom istorije su i žene prihvatale izražajno, tradicionalno muško odevanje.

Naravno, ne postoji izuzetno bogata dokumentacija o ženskim dandijima. „Nevidljivost tih zajednica često onemogućuje da se trendovi razvijaju na isti način kao u mainstreamu“, objasnila je Eleanor Medhurst, autorka knjige Unsuitable: A History of Lesbian Fashion, za Vogue prošle godine. „Ne znate šta rade drugi članovi vaše zajednice jer ih ne možete videti.“ Ali to ne znači da je istorijska građa potpuno prazna.

Christina, kraljica Švedske. Photo: Getty Images

Kristina, švedska kraljica, koja je vladala od 1632. do 1654. godine, bila je poznata po svom muškom načinu odevanja kao i tome što je odbijala da se uda. Iako je imala pristup luksuznoj odeći i gajila sklonost prema tradicionalno muškim komadima poput kravata i kapa (toques), Kristina je više bila preteča dandizma nego njegov pravi primer. (Treba uzeti u obzir i to da je živela jedan vek pre nego što se dandizam uopšte pojavio, krajem 18. veka.) Ipak, ona ostaje jedan od ranih — i retkih — primera žene koja se otvoreno oblačila kao muškarac.

Gladys Bentley Photo: Getty Images

S vremenom su žene koje su otelotvorile duh dandizma dobile i sopstvenu terminologiju — quaintrelle i dandizette. Međutim, one nisu nužno preuzele muške karakteristike koje su bile obeležja dandija, već su pre naglašavale ekscentričnost i predanost estetici.

Razdoblje jazza donelo je još više žena koje su prigrlile muški način odevanja, od kojih su mnoge bile deo queer zajednice. U srcu harlemske renesanse, blues pevačice poput Gladys Bentley i Ma Rainey bile su oličenje dandizma. Bentley je već u mladosti odbacila žensku odeću i usvojila svoj prepoznatljiv stil odela kada je počela da radi kao pijanistkinja u Harry Hansberry’s Clam Houseu, gay speakeasyju u Harlemu. Posebno je bila poznata po svom elegantnom belom frak-odelu i leptir-mašni, zaglađenoj kosi i cilindru. I dok je Rainey često bila prikazivana u ženstvenijoj odeći, njeni stihovi su direktno referisali na queer identitet, koristeći modu kao posrednika. „Istina je da nosim kragnu i kravatu“, pevala je u pesmi Prove It on Me Blues. „Nosim odeću kao pravi frajer / i pričam sa devojkama kao bilo koji muškarac.“

S leva na desno: Stormé DeLarverié, 1956 (Vincente), Gluck (Getty Images), Radclyffe Hall (Getty Images), Stormé DeLarverié 1958. (NYPL Digital Collections)

Sa druge strane Atlantika, spisateljica Radclyffe Hall takođe je prigrlila dandizam. Zahvaljujući velikom nasledstvu, Hall je imala veću nezavisnost od mnogih žena svoga vremena. Odlučila je da se ne udaje i da ne nosi ženstvenu odeću, a često je bila prikazivana u odelu i sa kravatom.

Stormé DeLarverie nastavila je tradiciju dandizma u razdoblju borbe za građanska prava. DeLarverie je nastupala u legendarnoj Jewel Box Revue kao drag king, preferirajući smokinge i odela. „Bilo je vrlo jednostavno. Sve što sam trebala da uradim bilo je da budem svoja i pustim da ljudi koriste maštu“, rekla je u dokumentarcu Stormé: The Lady of the Jewel Box iz 1987. godine. „To me nikada nije promenilo. I dalje sam bila žena.“ DeLarverie se često navodi kao osoba koja je zadala prvi udarac u Stonewallu, zbog čega je postala još poznatija kao queer aktivistkinja.

Erdem Spring 2025, gorunway.com

Ženski dandy, iako uglavnom nedovoljno zastupljen, i dalje ostaje kulturno relevantan do današnjih dana. Britanska slikarka Gluck, koja je nosila odela, inspirisala je kolekciju S.S. Daleya za proleće 2025. godine. Iste sezone, The Well of Loneliness — roman Radclyffe Hall o engleskoj lezbejki iz više klase Stephen Gordon — i njena veza sa Lady Unom Trowbridge, inspirisali su Erdema Moralıoğlua.

Danas, ženska odela možda nemaju toliko direktnu povezanost sa queer identitetom, ali koreni dandizma nisu izgubljeni. Kao što je Sarah Mower napisala u svojoj recenziji Erdemove kolekcije za 2025. godinu: „Progon i potiskivanje queer osoba pre sto godina možda se čine kao daleka istorija, ali, kako je Moralıoğlu podsetio svoju publiku, ono i dalje na mnoge zle načine opstaje i danas.“

Vogue.com