Ove 3 navike snižavaju samopouzdanje, otkriva poznati psihijatar

Šta ako bismo, postajući svesni određenih štetnih navika koje stalno ponavljamo, mogli (ponovo) da podignemo svoje samopouzdanje? Upravo to savetuje korejski psihijatar dr. Yoon Hong Gyun u svojoj knjizi The Self-Esteem Class: Simple Lessons for a Lifetime of Contentment, koju je pročitalo više od milion čitalaca. Objašnjenja i uputstva kako zauvek neutralisati navike koje snižavaju naše samopouzdanje dolaze od direktora psihijatrijske klinike koja nosi njegovo ime i međunarodnog bestseller autora.

3 navike koje štete samopouzdanju:

1/ Preventivno odustajanje

„Tendencija da se stvari preuveličavaju, da se prikazuju gorima nego što jesu“ česta je u slučajevima stresa ili anksioznosti. „Kad osoba ima sklonost katastrofizovanju, problem se intenzivira, što dovodi do preranog očaja i odustajanja,“ objašnjava autor. „Mogu da poverujem da su ljudi očajni zbog neuspeha, ali u stvarnosti su neuspeh doživeli jer su odustali,“ pojašnjava psihijatar.

Za upravljanje ovim neadekvatnim reakcijama, savetuje da pokušamo da razumemo svoje najdublje strahove (smrt, napuštanje, bankrot i slično). Budući da ih nije lako identifikovati, terapeuti preporučuju da postavljate isto pitanje više puta kako bi otkrili uzrok, naime: „Šta mislite da će se sledeće dogoditi?“ Tada shvatamo da pravi problem često nije trenutni strah, već strah da će se on razviti u katastrofu.

„Kada jednom identifikujete ono čega se zaista bojite, često otkrijete da je problem rešiv. Kad nejasnu i maglovitu anksioznost pretvorite u konkretne i realne brige, imate priliku da pronađete rešenja ili otklonite svoje zabrinutosti.“ Ukratko: prepoznavanje i prihvatanje svojih strahova omogućuje vam da preduzmete akciju kako biste ih predvideli i/ili prevladali.

2/ Letargija

Prema autoru, letargiju takođe možemo nazvati lenjošću, nedostatkom motivacije, manjkom volje i nedostatkom istrajnosti. Letargija je glavni uzrok samokritičnosti. „Glavni uzrok letargije,“ objašnjava, „često je povezan sa ishodima, koji se mogu podeliti u dve kategorije: pozitivni i negativni. Pozitivni ishodi su prijatni događaji koji nas motivišu na akciju, poput unapređenja, povišice, pohvale ili pažnje drugih. S druge strane, negativni uključuju neuspeh, odbijanje, ravnodušnost i obeshrabrujuće reakcije okoline. Koliko god nagrada primili, ako negativni ishodi imaju jači emotivni uticaj, gubimo motivaciju.“

Povezano: Muči vas popodnevna anksioznost? Možda je krivac vaša jutarnja rutina

Letargija se takođe može povezati s fizičkim umorom ili anksioznošću. Dr. Yoon Hong Gyun citira francuskog psihijatra Christophea Andréa: „Neaktivnost je tipična za osobe s niskim samopouzdanjem. Misle: Kad bi barem ovo ili ono bilo drugačije, tada bih delovao.“ Ova negativna sklonost i letargija pojačavaju se verovanjem: „Dobra stvar što nisam delovao; ionako ne bi uspelo.“ Neaktivnost, negativan stav i tendencija izbegavanja međusobno se jačaju i stvaraju začarani krug.

„Mnogi ljudi veruju da mogu da počnu ispočetka tek kad se reše svojih negativnih stavova i kompulsije izbegavanja. Veruju da moraju da isprave prošla iskustva kako bi promenili sadašnjost.“ Prema njemu, problem leži u prekomernom razmišljanju. „To iscrpljuje mozak, koji potom generiše negativne misli.“ Umesto toga, savetuje akciju: „Napravite male korake prema svom cilju pre nego što odlučite da nećete uspeti. Da biste vratili motivaciju, prestanite da razmišljate i počnite da delujete. Ne čekajte da motivacija odjednom dođe.“

3/ Odgađanje i izbegavanje

Da bismo prekinuli loše navike, potrebno je prihvatiti promenu. „Ako želite da vratite svoje samopouzdanje,“ nastavlja, „usmerite svoju energiju na transformaciju budućnosti (umesto analiziranja prošlosti). Rešite se navike izbegavanja i odgađanja promena i postavite nove ciljeve.“

Povezano: Jednostavan trik neuronaučnika da (konačno) prestanete da prokrastinirate

Autor navodi četiri preduslova za taj proces:

1/ Prioritet dajte srcu: „Pokretač promene ste vi, a cilj promene ste takođe vi. Previše vremena provodimo upoređujući se s drugima, raspravljajući ili samokritikujući se. Počnite da brinete o sopstvenom srcu. Identifikujte šta vas najviše boli i razmislite kako da to izlečite.“
2/ Preuzmite akciju.
3/ Budite istrajni: „Sve je na početku uzbudljivo i zabavno, ali s vremenom postaje manje zanimljivo. Doseći ćete taj stadijum na putu povratka samopouzdanja. Kad dođete do njega, nemojte se zaustavljati niti prestati da se trudite.“
4/ Nemojte se izolovati: „Efikasnije je raditi na mentalnom zdravlju zajedno, po mogućnosti uz stručnu pomoć, nego sami. Ako vam je teško da sarađujete s drugima, koristite alate poput dnevnika, bloga ili beležnice. Umesto da vaši svakodnevni napori ostanu neprimećeni, zabeležite šta ste učinili i kako ste to učinili.“

Vogue.fr