7 zdravih navika Dankinja, Evropljanki čija koža zvanično najsporije stari

Starenje kože zavisi od brojnih faktora (i gotovo su svi pod našom kontrolom). Iako genetika može da utiče na ovaj proces, nauka je potvrdila da je njen uticaj minimalan (oko 15-20 %) u poređenju sa načinom na koji utiču ne samo rutine nege kože, već i prvenstveno životni stil i drugi spoljašnji faktori. Prema nedavnoj studiji koju je sproveo Lookfantastic, Kopenhagen je evropski grad gde koža najsporije stari, za razliku od Barselone, grada gde se stari najbrže. Ključ ovih podataka leži upravo u činjenicama poput boljeg kvaliteta života u Kopenhagenu, manje zagađenja okoline i manjeg proseka sati izloženosti suncu. Ali, zavirimo dublje u navike Dankinja koje najviše utiču na to sporije starenje kože.

1. Dom im je utočište (i donosi im mnogo sreće)

Hygge – odnosno umetnost stvaranja ugodne atmosfere – jedan je od najkarakterističnijih elemenata danske kulture. To je njihov zaštitni znak i, kako objašnjava Meik Wiking u svojoj knjizi “Hygge at home”, toliko je ukorenjen u DNK njihove kulture da se o tome može čak napisati i doktorska disertacija. Za njih je posebno važno da nalaze sreću u malim stvarima i da osećaju da je njihov dom sigurno utočište (ne zaboravimo da je Danska uvek na vrhu lestvice najsrećnijih zemalja sveta). Za njih, dom nije samo mesto gde se opuštaju i pune baterije, već i središte njihovog društvenog života. Dobro znaju kako ambijent i prostorije utiču na njihovo raspoloženje, pa danske kuće obično slede određena pravila: stvaraju oaze svetlosti, rasveta im se smanjuje u zonama predviđenim za opuštanje i uživanje (bez telefona); pale sveće za vreme večere; odlučuju se za okrugle stolove za ručavanje kako bi podstakli razgovor i društvene veze, ali obožavaju i ćebiće, tepihe i jastuke (takođe na podu) kako bi svom domu dali mekoću i udobnost.

2. Koriste saune za detoksikaciju

U nordijskim zemljama sauna i hladne kupke su duboko ukorenjena tradicija sa mnogim dobrobitima za organizam, što delimično objašnjava zašto koža Dankinja bolje stari. Kako je objasnila Beatriz Larrea, stručnjakinja za holističku prehranu i starenje, tokom radionice pod nazivom “Kako biti mlađi sutra”, visok nivo toksina koji se nakupljaju u telu, jedan je od uzroka ubrzanog biološkog starenja. I upravo je potvrdila da je jedan od načina borbe protiv toga provoditi nekoliko minuta, nekoliko puta nedeljno, u sauni. Iako je u Danskoj ovaj trend dublje ukorenjen – javne saune postoje od 2023. i Dankinje obično zakazuju svoj termin barem jednom mesečno – s obzirom na to da sve više teretana ima male spa centre sa saunom za detoks seanse nakon vežbanja, pokušajte da ih praktikujete nakon treninga.

3. Rade na NEAT-u

Kopenhagen je najprihvatljiviji grad za bicikle (proglašen još 2015. godine), prvenstveno jer ima potrebnu infrastrukturu za sigurnu vožnju. Činjenica da ima više bicikla nego automobila utiče na starenje: svakodnevnim bicikliranjem na posao Dankinje rade dodatni kardiovaskularni trening koji pomaže u smanjenju godina na brojaču biološkog sata, odnosno dobu naših ćelija. To je način povećanja NEAT-a (op.a. non-exercise activity thermogenesis), termogeneze svakodnevnih aktivnosti koje nisu povezane sa vežbanjem, ali uključuju puno kretanja. I upravo su Dankinje ekspertkinje u ovoj vrsti aktivnosti. Na primer, dizajnerka Jeanette Madsen je rekla za Vogue Skandinavija da uvek ide na posao biciklom. A stilistkinja Sophia Roe je tokom intervjua za Rose Inc objasnila da joj mnogo pomažu duge šetnje tokom dana (bez telefona) i svesno disanje. Poanta je kretati se.

4. Dobro jedu (i oprezne su)

Danska prehrana karakteristična je po visokoj konzumaciji ribe, voća (posebno bobičastog), povrća, zdravih masnoća, celih žitarica i zoba. Sve to utiče na zdravlje kože. Ali uz poznatu teoriju, dodajemo još jednu zanimljivu činjenicu koju objašnjava Wiking u svojoj knjizi. “Hygge se sastoji od osećaja sigurnosti od spoljašnje oluje i pripreme za dolazak zime”, kaže. To znači da vrlo dobro znaju kako da napune svoje ostave “i obogate domaće ručkove i večere, znajući da imaju dovoljno spremljenih užitaka, spremnih za savršeni hygge trenutak. Radi se o tome da svoje večeri učinite posebnim i da nikada ne osećate da nešto propuštate”, tvrdi. A to, dodaje stručnjak, takođe znači kupovati namirnice poštujući godišnja doba i stvarati zalihe, na primer, ukiseljene cvekle, pečene paprike, kimchi i džem od kupina. I još jedan praktičan trik za dobru prehranu, prema Wikingu: imati ažuriranu listu na telefonu sa onim što imate u zamrzivaču kako biste brzo mogli da pripremite zdravu večeru. Upravo je to formula uživanja u hrani danskih stručnjaka za hygge.

5. Praktikuju ‘cosy’ šminkanje

“Danski stav prema lepoti je vrlo opušten. Ono što je stvarno važno jeste da sve što se nosi bude udobno. Ako se osećaš dobro, osećaš se snažno. I izgledaš bolje kad ti je udobno”, objašnjavala je još jedna Dankinja koju obožavamo, Pernille Teisbaekm, kada je za Into the Gloss opisivala svoje beauty rutine. Zato pri šminkanju ne samo da koriste proizvode koji neguju njihovu kožu, već su i minimalističke i delotvorne. Koriste samo nužne i potrebne kozmetičke proizvode da izgledaju dobro i osećaju se dobro, bez gustih pudera ili ultra pigmentovanih senki za oči koje mogu da se razmažu tokom dana sati i naruše njihovu cozy filozofiju.

6. Provode vreme na otvorenom povezujući se sa prirodom

Generalno, povezanost sa prirodom kroz aktivnosti na otvorenom temelj je skandinavske filozofije. Ali ako se fokusiramo na Dankinje, i posebno na Kopenhagen, činjenica da koža sporije stari u tom gradu takođe ima veze s tim. Njihova koža je manje pogođena zagađenjem i slobodnim radikalima, između ostalog, jer imaju mnogo više zelenih površina zahvaljujući urbanističkom planu koji nastoji da osigura da u novim četvrtima treba preći minimalnu udaljenost do zelenog i otvorenog predela. Na taj način se podstiče ne samo manje zagađenje i bolji kvalitet vazduha, već i mogućnost provođenja više vremena na otvorenom, pod prirodnim svetlom. To je način pokušaja da se ispune preporuke stručnjaka da provedemo najmanje dva sata dnevno izloženi prirodnom svetlu kako bismo, između ostalog, regulisali naše biološke ritmove. I iako vreme u Danskoj nije uvek naklonjeno, Dankinje su ekspertkinje u korišćenju sunca kad god mogu, organizujući piknike na otvorenom.

7. One su izmislile minimalizam u nezi kože

Iako smo sada svi predani dobrobitima ‘manje je više’ pristupa nege kože – i naša opsednutost korejskim rutinama sa beskonačnim koracima je opala – Dankinje su prave začetnice ove minimalističke filozofije. “Dankinje usvajaju filozofiju ‘manje je više’ kada je reč o lepoti i zaštiti kože. Karakterizuje ih pristup usmeren na mentalno blagostanje i visoka očekivanja u pogledu delotvornosti i održivosti”, objašnjavao nam je jednom Rasmus Nørgård, jedan od trojice osnivača danske marke Grums Aarhus. A to znači da se fokusiraju na četiri faze: čišćenje; korišćenje antioksidansa poput vitamina C ili E; SPF tokom cele godine i hidrataciju. A jedan od njihovih velikih trikova je korišćenje ulja za lice kao proizvoda na kraju rutine nege lica kako bi se suprotstavile dehidraciji koju uzrokuju niske temperature.

vogue.es