U ovo vrijeme pretakanja nostalgije i potrage za autentičnošću svi pokušavamo da pronašemo ono nešto ne bismo li se istakli. Ponekad ta želja za jedinstvenošću izvire iz potrebe da zadržimo taj deo našeg ličnog univerzuma koji je jedinstven samo za nas gde god da odemo. Lični miris je oduvek bio medijum kojim pokušavamo da u prostor unesemo trenutak autentičnosti koji je karakterističan samo za nas. Ova nostalgična potraga za veštinom i originalnošću koja je nekada bila standard u kreiranju parfema dovela nas je do Sava parfimerije.
Pri samom ulasku na beogradsku adresu Kralja Petra 75 dočekao nas je poseban osećaj. U 70 godina stvaralaštva, ništa se nije promenilo. Sava parfimerija je prostor koji odiše nostalgijom, a bazu čini autentičnost. Strast prema umetnosti stvaranja parfema u ovoj porodičnoj parfimeriji nasleđuje se generacijama. Tako duga tradicija je svakako impresivna, ali činjenica da su generacije za generacijom nasledile strast za stvaranjem mirisnih spojeva je još impresivnija. Parfemsko stvaralaštvo zahtieva poseban spoj mašte, hemije i poštovanja prema konačnoj kreaciji. Stvaranje parfema je za mene umetnost. Ne postoji grana umetnosti koja je tolikolična kao mirisni doživljaj. Mirisi se posebno lako useku u naše uspomene. Vrlo često životne trenutne pamtimo kroz određene mirise, a pri ponovnom susretu ti mirisi deluju poput medija koji nas prenese u specifičan trenutak. Teško je biti objektivan u stvaranju nečeg ličnog kao što je parfem, a ipak ova vrsta umetnosti zahteva upravo to. Baš zato me oduševljava činjenica kako je porodica iza Sava parfimerije uspela da očuva tako posebnu tradiciju ručno izrađenih parfema.
Dobiti parfemski savet i preporuku od Nosa koji je kreirao parfem, danas je prava retkost. Mišljenja sam da bi trebalo da uporedimo ovakvo iskustvo potrage za parfemom sa kupovinom haute couture haljine . Odabir parfema sa osobom koja je tako strastvena i pedantna u svom umeću stvaranja posebna je čast. Kako zaista produžiti trajanje parfema i koji je najposebniji parfem koji je izašao iz ove posebne parfimerije otkriva Nemanja Jovanov parfimer četvrte generacije Sava Parfimerije.
Ove godine slavite 70 godina stvaranja parfema? Da li planirate da proslavite ovo nekim posebnim parfemom?
Naravno! Dogovor je da se spontano stvore mirisi, ali da se oni imenuju po liniji „Lamour“ Ovo je naša parfimerija koristila četrdesetih godina prošlog veka. Još nismo sigurni koliko će mirisa obeležiti jubilej, ali možemo otkriti da neće biti jedan ili dva.
Od 50-ih otkako postoji Sava Parfimerija do danas, kozmetička industrija se poprilično menjala. Postoje li beleške koje više ne koristite, a kojima biste želeli da se vratite?
Mirisne navike kod ljudi se menjaju. Ne želimo da ocenjujemo je li taj napredak uvek dobar ili nije, no svakako da je bitno da postoji promena. Mi se trudimo da tu promenu pratimo. Sa druge strane, posebnost kojoj se predajemo upravo se temelji na slobodama koje kao mali zanatski proizvođač imamo.
Koja je vaša omiljena parfemska nota, a za kojom kupci najčešće posežu?
Teško da Parfimerija Sava ima svoj najprodavaniji miris. Svakako ima za sada najčuveniji. Onaj za koji su svi verovatno čuli. To je Beogradska Noć. Otkrićemo da ona jest najpoznatija, ali svakako nije najprodavanija. (smeh) Statistiku najprodavanijeg/najpopularnijeg, prepuštamo velikim konglomeratima koji vode računa o tome. Mi samo proizvodimo mirise.
Koje su vaše preporuke kako da parfem bude dugotrajniji?
O ovoj temi vjerujemo da se može napisati jedan priručnik solidne dužine. No za početak:
- Koža mora biti čista i blago vlažna
- Miris treba naneti iz dva prolaza. Prvi put na mlaku i blago vlažnu kožu naneti nekoliko prskanja atomizerom
- Ne dirati mesto nanošenja barem dvs minuta, kako bi miris utonuo u kožu.
- Nakon deset do petnaest minuta, po potrebi dopuniti mesto, još jednom dozom.
- Ne nervirati se i stresirati. Stres bitno skraćuje trajnost mirisa na koži.
Da li još uvek posedujete prvi parfem ikada napravljen? Kako on miriše?
Parfimerija Sava postoji sedamdeset godina, ali prvi parfem je napravljen, verovatno u drevna vremena. Zapravo je teško odrediti koji je to prvi parfem. Mirisi su usko povezani sa vremenskom linijom mode, stila i trenda. Značajni krajputaši koji su večno fundirali određena doba ljudske stvaralačke težnje iznova i iznova resetiraju taj trenutak. Nema prvog i zadnjeg mirisa, sve je jedan celoviti krug koji se nakon više ili manje godina ponavlja.
Ima li nekih parfemskih nota koje ne volite da koristite?
Kada dizajniramo mirise, trudimo se da zauzmemo objektivnu poziciju. Ipak, kako je reč o izraženo subjektivnom utisku, povremeno se dogodi da nekome od nas iz porodice neki miris manje ili više “legne”. Kada se dogodi značajniji oblik takvog utiska, posežemo za profesionalnim mehanizmima odricanja od subjektivnog osećaja. Takvu stvar moramo prevazići, jer šta je jednoj strani senka, drugoj je svetlo.
Šta je po vama najposebniji parfem koji je ikada izašao iz ove parfimerije?
Generalno svaki miris ima neku svoju magičnu priču. Ovo je druga tema o kojoj bi se mogla napisati poduža knjiga. Sa tačke gledišta nekoga ko živi i raste u parfimerskoj porodici, sve je isprepletano “namirisanim” pričama, koje sa druge strane mi direktno uključeni ponekada uzimamo zdravo za gotovo. Interesantno je da sam ja za svoju suprugu pravio miris, koji je kasnije naišao na tako lepo odobravanje, da smo ga uvrstili u redovan asortiman. Moram biti iskren, da u startu nije bilo tako planirano.
Ova naša regija prepuna je mirisnog bilja. Koristite li ikada parfemske note koje su autohtone za balkansku regiju?
Rafinerije eteričnih ulja se utrkuju koja će dograbiti neku izvornu sortu pogodnu za dalji proces proizvodnje esencijala. Naravno, da se u toj složenoj matematici gleda i isplativost, pa se većina šire rasprostranjenih biljnih izvora, uzima sa lokacija koje su pogodne i u ekonomskom smislu. Kada neko podneblje daje poseban pečat, tada se insistira da je određena serija načinjena baš od “tog i tog” izvora. Hvarska lavanda je decenijama imala posebno mesto u parfemskoj industriji, zbog svoje posebne ostrvske klime.
Parfimerija postoji i uspešno posluje već 70 godina. Postoji li razlog u vašem procesu i pristupu rada zbog kojeg se nikada niste odlučili na širenje i otvaranje još prodavnica?
Naša posebnost je u tome što mirise i pravimo i prodajemo krajnjim korisnicima. Prezentujemo ih u našem posvećenom ritualu u kome želimo da pomognemo mušterijama da odaberu nešto što im zaista pristaje. Ljudi su danas prepuni predrasuda. Svi smo izmasirani marketinškim mehanizmima koji gotovo uvek stavljaju ispred svega dobrobit samo jedne strane i to često ne korisničke. Naša misija je da zadržimo zadovoljstvo mušterije na prvom mestu, a to možemo uraditi samo ako se sa mušterijama nađemo “mano a mano”. Nećemo krti da smo u proteklim godinama razmatrali opcije daljinske prodaje, koja je gotovo prestigla klasičnu. No time bismo izgubili svaku suštinu našeg unikatnog načina koji tvrdoglavo čuvamo. Moramo napomenuti na radost i čuđenje mnogih.
Koji je najlepši deo vašeg posla?
Najlepši deo našeg posla je taj što sve miriše. Ljudi koji nas posećuju dolaze sa namerom da usreće sebe ili dragu, voljenu osobu. Oni ne moraju doći kod nas. Ipak ako se odluče, mi sa zadovoljstvom i posvećenjem prihvatamo da pomognemo, objasnimo i ponudimo svoje mišljenje. Često je to ohrabrivanje ili putokaz u nekom sasvim neočekivanom smeru. Naša iskrena misija je da ljudi koji su u našu Parfimeriju stupili srećni, izađu još zadovoljniji i ispunjeniji. To je najepši deo našeg rada.
I za kraj, koju parfemsku notu nam preporučujete za ovo proleće?
Za ovo proleće preporučujemo da nosite miris koji vam dodaje još milimetar više osmeha. Unutrašnje radosti koja će samo po svojoj definiciji krenuti da se preliva na okolinu. Zarazimo li vas sa tom klicom samozadovoljnosti, taj će se talas preliti i na druge. Malo sa jedne strane, malo sa druge, svima će postati barem za malo lepše. E sada, pošto smo svi različiti, kod nekog će osmeh izmamiti jedna nota, kod nekoga sasvim druga. Kod nas ovog proleća dođite po komadić osmeha, a koja nota će ga izmamiti, to ćemo saznati kada vas budemo sreli.
Živeti u svetu parfema je san za mnoge. Ono što me je, međutim, posebno zapanjilo je posvećenost mušterijama koje je gaji porodica Jovanov. Kada birate parfem, oseti se potpuna posvećenost kupcu sa ciljem da zaista pronađete tu jedinstvenu i posebnu kombinaciju koja upravo toj osobi odgovara. Parfem se nosi kao deo identiteta, a Sava parfimerija je izgleda izgrađena sa tim na umu. Verujem da ko god se odluči da se namiriše sa ovim delom kozmetičke istorije, može očekivati sasvim posebno iskustvo i napokon pronaći svoj parfemski identitet.
