Secret Summer Spots gde redakcija Vogue Adria puni baterije ovog leta

Kad jul pokuca na vrata, prva misao koja nam prođe kroz glavu jeset: trebalo bi pobeći što dalje! A tako nekako predviđaju letnji aktualni scenariji koji nam se prostiru sa suncem i mirisima leta.

Daleko od gužve, parkiranih peškira jedan do drugog, znatiželjnih pogleda i mirisa tuđe kreme za sunčanje, tamo se zamišljamo i za takvim lokacijama tragamo. Svi imamo neka svoja mala tajna mesta gde baterije punimo brže nego igde drugde. Pritom, najveći luksuz u tom trenutku su vreme i tišina. Od netaknutih jadranskih zaliva, ostrva, hladovine maslina i mirisa smilja i lavande, tamo se skrivamo ovog leta.

Povezano: Plaža po meri Vogue urednica – šta stvarno treba poneti za savršen dan uz more?

Kristina Mikulić Gazdović, Beauty Editor
Imam dva omiljena summer spota, oba skrivena i teško dostupna, savršena za dugosatno ispijanje kafe u čarobnom ambijentu. Prvi je plaža Dubovica na Hvaru sa Dubovica beach barom, a drugi malo ostrvce Supetar kod Cavtata, gde se nalazi St. Pietro lounge bar i restoran. Oba mesta su okružena sa predivnim plažama tako da se možete okupati čim poželite, a ima i dovoljno hlada gde se možete skloniti od sunca. More je čisto, a ambijent prijatan. Međutim, ono što me najviše privlači kod obe lokacije je pogled na pučinu. Gledanje u udaljen horizont bez kraja, posebno me opušta i stvara neki neopisiv osećaj koji bih opisala kao miks uzbuđenja, otvaranja kreativnih puteva i smirenosti. Pogled povremeno preseče pokoja jedrilica ili brod. Tada ta prirodna umetnost poprimi ljudski dodir i vrlo brzo se vrati u originalno stanje. Supetar je nešto smireniji od Dubovice jer je teže doći do njega, i bićete okruženi sa manje ljudi. Plaža Dubovica je, barem među lokalcima, na Hvaru vrlo poznata zbog čistoće i zanimljive priče o grofovskoj kući na ulazu u samu plažu, ali i dalje ćete moći da uživate u ambijentu jer je dovoljno velika. Ipak jutro je bolje za uživanje od ostatka dana. Čak ćete moći da odete na prijatnu masažu tela jer ima deo i za to. Oba mesta su za mene spoj prirode i resort ambijenta, ali na nekako nedorečen balkanski način. Malo ulepšano, malo grubo, ali sasvim posebno.

Povezano: Hvar Island Guide: najbolja mesta na ostrvu prema izboru lokalaca

Nives Bokor, Digital Director
Moje mesto je Pelješac. Tačnije, Viganj. U životu nisam doživela toliko intenzivan osećaj drugog doma koliko doživim dolaskom na to poluostrvo. Njegov miks predivnih plaža, osamljenih zaliva; vinarija i konoba čije terase gledaju u zalaske gde boje ne odgovaraju nijednoj Pantone paleti…. svake godine me vuče da mu se ponovo vratim. Ako imate sreću da tamo svratite, ne propustite da posetite K2 bar; da gledate wind i kite surfere dok ste udobno izvaljeni u Čiringitu ili u beach baru Ponta. Uz to, ne otići na plažu Ekstravaganca bila bi letnja jeres. I da – rezervišite sto u istoimenom restoranu, ali prvo: rezervišite živce. Put do tamo je kao da mi Google Maps testira strpljenje, ali kada stignete? Znoj, zavoji, mini-infarkti i unutrapnji “ko me je naterao na ovo” monolozi – zaboravljeni. Ostaje samo vino, pogled i osećaj da je Leonardo, barem u prvoj polovini filma Plaža, bio na dobrom tragu kako bi život zapravo trebao da izgleda.

Tara Đukić, Culture Editor
Leto je ko zna koje, nas četiri – sve na broju, negde na potezu između Zepellina i Zlatnih stena u Puli, u zavisnosti od toga gde najkasnije zalazi sunce i gde smo pronašle slobodno mesto da se rasprostremo u sopstvenoj bezbrižnosti. Nema tu ničega, ni prodavnice, ni restorana, ni toaleta, samo divljina u svoj svojoj sirovoj i raskošnoj lepoti. B. u torbi nosi rižoto koji nam je tog jutra napravila, A. je zadužena za reminder o redovnom mazanju zaštitnog faktora, M. nosi šešire i aksesoare dovoljne da nas sve četiri okiti. Malo se čita, malo jadikuje, malo smeje jačinom koja odzvanja do pulske Arene. Ruke na potiljku, pogled neopterećen mišlju, svetluca koža od vode i vrelih zraka sunca, život ne može biti jednostavniji do mere da svaki put pomisliš da sve drugo treba baciti u vodu, da, sad i ovde. Upijam trenutak u tom utočištu kojem se iz godine u godinu vraćamo, sve teže usklađenih životnih kalendara i rasporeda, svesna da to neće biti zauvek, “kad svaka ptica svome jatu odleti“.

Teodora Jeremić, Editorial Director
Kao i oko svega drugog u životu podvojena sam i oko pitanja zvanog „leto u Beogradu“, sveopšteg manjka vazduha i topljenja na asfaltu, kao i da koristim svaku priliku da pobegnem sa njega, ali je isto tako istina i da ima neke čarobnosti u toj pregrejanoj atmosferi. Kao da se i sam neurotični Beograd malo umori i ulenji, i čak i on tokom letnjih dana uspori, isprazni se, i sveopšte gledano malo iskulira. Ili se barem meni tako čini. Pogotovo kada sedim na reci, na Brodiću na Savi, mestu u kom je muzika sjajna, ekipa raznovrsna, hrana odlična, a ledeni špricer se sipa u velike čaše. Ako nisam na Brodiću, onda sam na Dobrili, ali jedno je sigurno, uvek biram mesta na vodi jer me dodatno smiruje. Za posebnu dozu smirivanja u julu, sad već tradicionalno, odem u đir na hrvatsku obalu, najčešće u Istru gde volim da se izgubim na plažama Premanture, za koju iskreno verujem da je raj za zemlji, i to svake godine i potvrdim. Omiljena (za sad) mi je uvala Mala Kolumbarica, ne znam da li zbog same plaže ili Safari bara ušuškanog među bambus, lovor, borove i sve ostale prekrasne biljke koje ovde koegzistiraju, ali i jedno i drugo su i te kako vredni dolaska.

Bojana Jovanović, Copy Editor

Beograd leti postane pržionica. Čini se da sve toliko gori pod nogama da se ulazak u Zaru ili McDonalds čini kao mini izlet u neke hladnije krajeve, klima, naravno, radi punom parom, a meni u tim momentima samo treba mesto gde mogu da se isključim bez da gubim ceo dan na put, jer ako niste vozač poput mene često zavisite od rasporeda drugih ljudi što se tiče malih izleta van grada. Zato često idem na Avalu. Dovoljno je blizu da se ne računa kao putovanje, ali čim se popnem gore, sve se promeni, tišina, hladovina, šuma. Obiđem spomenik, prošetam, pojedem nešto u restoranu, pa nazad u grad kao nova. Ali kad zaista želim da se sklonim, onda idem kući, u Valjevo. Tamo sam odrasla, i reka Gradac mi je i dalje neprevaziđena. Ne mislim na deo pored kafića i šetališta, nego na one skrivene uvale do kojih ćete stići samo peške, često morajući da gazite pteko reke više puta. Ledena je, bistra, okružena šumom, i to je baš ono što mi treba kad temperature postanu nepodnošljivo visoke. Ako negde punim baterije, onda je to tamo.

Tina Kovačićek, Lifestyle Editor
Moja ljubav prema Istri raste proporcionalno godinama provedenim u njoj. Svake godine je volim još malo više, ljubav je to, kažem vam. Ono što je čarobno u toj Istri je što svaki put kad dođem otkrijem nešto novo, neverovatno, od konobe, preko nekog novog sela u kojem nisam bila pa to staze za hike (stazu 7 slapova već sam obišla nekoliko puta, a takvih ima još puno). Čak i u špici sezone kada nemaš gde da parkiraš bicikl, a kamoli da ostaviš peškir, u unutrašnjosti Istre nikada gužve, svi smo dobro raspoređeni kroz ta malena sela do kojih se stiže ispresecanim lokalnim putevima. Moja baza je Svetvinčenat. Tu je dvorac, tu je odlična Pizzeria Grimani, hladna Kampanjolina bionda sa pogledom na dvorac, ili jutarnja kafa u Kampanjolinoj oštariji, tu je baš sve kako treba. Kad se zaželim mora – Rt Kamenjak je pola sata vožnje, stene na Stoji idealne za skakanje, a uvale u Premanturi dovoljno blizu za duge ostanke na plaži uz zalazak. Istra je moj happy place.

Sonja Knežević, Copy Editor
Verovala sam da slovenačku obalu poznajem uzduž i popreko jer se u ovom delu države stvari retko menjaju. Verujem da ovde svako ima svoj omiljeni kutak prema kojem juri čim temperature pređu 30 stepeni, ali neretko ćete čuti da lokalci negoduju jer se ne otvara ništa novo. Imala sam isti stav dok me ove godine Portorož nije prijatno iznenadio. Naime, u Marini Portorož je nedavno otvoren Smashy Beach Club, predivno mesto za sve koji vole more, sunce, koktele i dobru hranu. Lanac Smashy je svima u Sloveniji dobro poznat jer već godinama serviraju neke od najboljih burgera u Ljubljani. U Portorožu, omiljeni burgeri se jedu pored bazena sa slanom vodom, sa pogledom na more. Ceo ambijent je jedinstven boho i retro stil se ovde spajaju u pravu letnju harmoniju. Lokal je nov, a već se etablirao kao jedan od mojih omiljenih na slovenačkoj obali, jer je upravo ono što je ovde dugo nedostajalo. Trenutno je jedno od retkih mesta gde vas neće dočekati velika gužva, pa možete računati da ćete u bilo koje doba dana pronaći slobodnu ležaljku ili krevet pod baldahinom, zbog čega sam se jedva suzdržala da ovaj beach club ne zadržim samo za sebe. Ipak, verujem da će se dobar glas brzo proširiti, pa ako se ovog leta nađete na slovenačkoj obali, obavezno ga posetite, nećete zažaliti.

Tina Lončar, Fashion Editor
Svako leto provodim na istom mestu – u svom komadiću raja, pitoresknoj uvali na severnoj strani ostrva Hvara, kojoj su, valjda zbog surovih stena koje spajaju nebo i more, nekad davno dali ime Vela Stiniva. To je mestašce od svega dvadesetak kuća, u kojem vreme teče sporije, u vazduhu se mešaju mirisi borove šume, lavande i ruzmarina, a čitav dan na repeat svira soundtrack cvrčci-talasi-vetar. Po makadamu se hoda bos, breskve se cede sve do lakta, svaki galeb ima ime, a najlepši trenutak u danu je kad isploviš na pučinu pa ti se po leđima razmili mekano jutarnje sunce. Naravno, more je, kako ono Dječaci kažu, „prozirnije nego vitar“, a najvažnija stvar na svetu je dobro zakotrljati balotu. Kad odem na Hvar, ne idem ni u beach barove ni u restorane, najbolja riba jede se kod kuće, a meditativni momenti traže se u šetnjama kroz maslinjake u suton ili sedenjem na nekoj steni uz čašicu filozofskih razgovora o smislu života i kako bi „bilo dobro da se nikad ne vratimo“. I, naravno, u malim putovanjima po ostrvu, sa otvorenim prozorima dok svira recimo Valentino Bošković, a taman ste se uputili po još malo čarolije – od susedne Male Stinive ili šarmantne uvale Pakomina, preko uspona na najviši vrh ostrva, Svetog Nikolu, do gdinjskih uvala na južnoj strani, ili onih nešto popularnijih, ali podjednako čarobnih, kao što su Sveta Nedjelja i Zaraće. Gde god da kreneš, teško je pogrešiti, jedino što treba da znate je kako pustiti.

Tijana Čvorak, Copy Editor
Kad me tokom letnjih meseci udare nesnosne letnje vrućine kod kuće, imam dve lokacije gde volim da pobegnem. Prva je beg do simpatičnog Podpeškog jezera, svega dvadesetak minuta vožnje od Ljubljane. Samo jezero izgleda kao prizor sa stare razglednice, iz vremena pre mobilnih telefona, uz obalu ga mestimice okružuju cvetovi lokvanja, na površini se ogleda nebo, a drveni molovi mame da uronite u letnju svežinu. Budući da je ovo omiljeno mesto za opuštanje lokalnog stanovništva, preporučujem da se tamo uputite tokom nedelje kako biste izbegli gužvu. Odmah uz jezero dočekaće vas Gostilna Jezero sa klasičnim slovenačkim jelima, a posebno preporučujem da unapred naručite nešto iz njihove ponude jela ispod sača. Ove godine su uz obalu otvorili i šarmantni beach bar sa ležaljkama, koji dodaje dašak onog bezbrižnog odmorišnog ugođaja.

Još jedan manji, skriveni dragulj je Stari mlin na Vrhniki, ili, kako ga mi domaći zovemo, Star maln. Do njega vodi slikoviti makadamski put kroz šumu, idealan za dužu šetnju ili vožnju biciklom. Bez brige, ispred puta nalazi se uređeni parking gde možete ostaviti automobil. Kada stignete, prvo će vas pozdraviti obnovljen, impozantan drveni mlin koji pokreće Lintvern, izvor potoka Bele. Najhrabriji se rado rashlade u kamenitom bazenu ovog izvora, jer voda i usred leta retko prelazi 20 stepeni. Možete se prošetati do izvora čarobnom šumskom stazom, a tamo ćete naći i boćalište, dečije igralište i domaće gostionice Koča u Starem malnu, koja radi od četvrtka do nedelje. Poslužiće vas toplim varivima, jelima sa roštilja, domaćim sendvičima i kafom iz vrhničke pržionice Escobar. Budući da mi lokalci zaista cenimo i čuvamo ovaj skriveni kutak, niste saznali od mene. Prošlog leta sam na odmoru u Dalmaciji otkrila još jedno rajsko mesto koje ću ove godine sigurno ponovo posetiti. Reč je o ostrvu Vrgada, do kojeg smo stigli brodom iz luke u Pakoštanima. Na ostrvu nema automobila – umesto njih tu i tamo ćete videti samo male traktore i tačke koje polako prolaze uskim stazama. Predivna peščana plaža Podbrizi udaljena je oko pola sata hoda od glavne luke. Tamo vas dočekuje opušteni beach bar Hakuna Matata, gde možete iz ležaljke naručiti koktel, a za ručak preporučujem da pokušate da uhvatite sto u restoranu Adrijana, gde će vas na terasi, uz tanjire pune svežih morskih specijaliteta, razmaziti i veličanstven pogled na more. Savršenstvo u kojem vam zaista ne treba ništa više.