Najbolje trattorije u Milanu, ukrašene kariranim stolnjacima i sa receptima koji se prenose generacijama

Tim iz italijanskog Voguea pripremio je dvadeset i pet istorijskih trattorija u koje možete otići s punim poverenjem i otkriti Milano koji se pripoveda kroz žuti rižoto, hrskave cotolete i bakine mondeghile. Od 1722. do danas, sentimentalni vodič kroz grad koji se i dalje okuplja za stolom.

Povezano: Gde na čašu vina u Veneciji?

Otkrivamo tajne milanskih trattorija i osterija. Ovo su mesta na koja se zaista isplati doći

Mapirali smo ih kvart po kvart i napravili savršenu kombinaciju koja nudi sve, od domaćih ukusa, drevnih gestova i nove doze cool vajba.

Milano je i dalje grad budućnosti, sposoban da svake sezone promeni svoju teksturu, ali njegova najistinskija duša (izuzev mode, naravno) izranja u načinu ishrane. Upravo zato tipične trattorije i osterije, one retro milanske (iz vremena kada je rižoto sa šafranom, žute boje, prekrivao stolove radnika) postaju sve poželjnije i modernije. Prošli smo sve četvrti, od Isole do Naviglija, od Brere do Porta Romane, kako bismo pronašli mesta tradicije i ispričali vam priču o regionalnim receptima koji se prenose u okviru porodice. Ovde ćete pronaći mapu tipičnih restorana, kuhinje siromašnih korena koja je danas trendi više od sušija. Od istorijskih lokala koji su preživeli čitav vek do novijih otvaranja koja s poštovanjem reinterpretiraju DNK grada. A ako odlučite da ih posetite, sopstvenim ćete očima videti pravi Milano, onaj koji i dalje seda za sto.

Milano: najbolje trattorije i osterije – SEVERNI DEO GRADA

(Centrale, Repubblica, Porta Nuova, Isola, Nolo)

Premiata Trattoria Arlati dal 1936

Via Alberto Nota 47

Osnovana 1936. godine od strane bračnog para Luigija i Modeste Arlati kao menza za radnike Pirellija, Arlati je danas jedinstveno iskustvo na milanskoj gastronomskoj sceni. Leopoldo, treća generacija porodice, pretvorio je ovaj istorijski lokal u hram umetnosti, gde se brojne Mona Lize smenjuju s kineskim ampulama i keramičkim skulpturama pasa iz Basana, koje predstavljaju sve četvoronožne prijatelje porodice.

Sedamdesetih godina Mario Arlati je ovde otvorio prvi milanski lokal s muzikom uživo: na ovoj su pozornici nastupali Lucio Battisti, Renato Zero i Loredana Bertè. „Il Sotto”, izvorni podrum, i danas ugošćuje „Četvrtke kod Arlatija” s kabareom i obradama hitova iz 70-ih.

Povezano: Urednici Vogue Italia otkrivaju skrivena mesta za koja Italijani ne žele da znamo

Kuhinja čvrsto drži lombardsku tradiciju: legendarni su rižoto al salto s ossobuccom, kao i mondeghili, cotoletta i domaći torteloni. Dodela nagrade Ambrogino d’Oro 2006. godine potvrdila je značaj ovog bastiona autentičnog duha Milana. trattoriaarlati.it

Il Liberty

Viale Monte Grappa 6

Smešten u secesijskoj zgradi nedaleko od Porta Nuove, šef kuhinje Andrea Provenzani stvorio je restoran prefinjene, intimne atmosfere, s više različitih prostora: glavnu salu, romantičnu galeriju i kuhinju otvorenu prema gostima. Jelovnik je mediteranski u duši, ali duboko milanski u svojim glavnim jelima, provučen kroz autorsku kuhinju prepoznatljivu i izrazito „gradsku”.

Posebno se ističe rižoto alla milanese s koštanom srži i sladićem, kremasto povezan parmezanom starim više od 36 meseci i šafranom iz Navellija, kao i debela teleća costoletta alla milanese, pečena do ružičaste unutrašnjosti, poslužena s čipsom od svežeg krompira, domaćim kečapom i senfom s medom.

  Među predjelima se izdvajaju teleći mondeghili s mortadelom, mekanim krompirom i zelenim umakom, dok je među prvim jelima apsolutna zvezda chitarrino s dvostrukim inćunima (sveže sardine, šafran, grožđice, pinjoli i tostirani hleb), koji je postao jedno od prepoznatljivih jela kuće. Obrok se završava Libertyramisùom, kremom od maskarponea, semifredom od kafe i crumbleom.

Tri degustaciona menija (La Mia Milano, Origine e Tradizione, Contaminazione-Evoluzione) omogućavaju istraživanje, provenzanijeve kuhinje kroz putovanje koje počinje u sećanjima, a završava u sadašnjosti il-liberty.it

La Semivuota

Via Cornalia 4

Ime je omaž filmu Renata Pozzetta Io tigro, tu tigri, egli tigra, a atmosfera savršeno odražava taj spoj lombardske ležernosti i autentičnih ukusa. Otvorena pre dve godine, između Centralea i Porta Nuove, La Semivuota je već postala referentno mesto za one koji traže najiskreniji Milano, gde se mogu jesti jela za koja se činilo da su nestala: rižoto sa šafranom, bruscitt s palentom ili pireom, mondeghili od kuvanog mesa.

„Ponovo smo ponudili jela srca, ona koja smo jeli kao deca, iz moje porodice, moje tetke Roze”, priča vlasnik Mauro Invernizzi. Enterijer podseća na stare osterije s crveno-belim kariranim stolnjacima, zidovima od opeke i iskrenom dobrodošlicom. Ali detalji otkrivaju duboku ljubav prema restauraciji i određenu dozu cool vajba: šank izrađen od drvenih kapaka s prozora iz 19. veka, kasa postavljena na drvo stare apoteke i pastelno zeleni frižider, pronađen u poslastičarnici iz 40-ih, s ruskim motorom koji i dalje savršeno radi.

Šef kuhinje Federico Spagnoli naučio je recepte od 96-godišnje bakice i kaže da je prava tajna u kuvanju: „dugo i na niskoj temperaturi, kako bi ossobuco i obrazi ostali neverovatno mekani”. Cotoletta alla milanese je autentična, pečena do ružičaste tačke, sočna i punog ukusa. Deserte priprema Maurova supruga; pan meini s rüsumadom (penasta krema od jaja, šećera i vina) vraćaju u prošla vremena, a panna cotta ovde dolazi u svojoj pravoj verziji: bez želatina i zgušnjivača, s karamelom koji nastaje prirodno tokom kuvanja. „Ovako je još niste probali”, garantuje Mauro. I zaista, u pravu je. Sve to uz poštene cene koje ostavljaju osmeh na licu. osterialasemivuota.it

Ratanà

Via Gaetano de Castillia 28

Nasuprot Boscu Verticale, u secesijskoj vili s početka 20. veka koja je preživela transformaciju Porta Nuove (nekada bioskop, a potom tramvajska remiza), Ratanà je postao jedan od simbola savremenog Milana koji ne zaboravlja svoje korene. Šef kuhinje Cesare Battisti nudi milansku i lombardsku kuhinju reinterpretiranu s kreativnošću i dubokim poštovanjem prema namirnici. Ritmovi su dinamični, ambijent opušten, s mestima za šankom i spoljnim prostorom koji gleda na park Biblioteca degli Alber

Među najomiljenijim jelima su rižoto „alla vecchia Milano” s gremolatom i umakom od pečenja, poslužen s kroketima od ossobuca, papirni omot s mondeghilima, cvetovi tikvica punjeni rikotom i inćunom i tartar od govedine pasmine Garronese s kremom od paradajza piennolo. Costoletta se ne nalazi na redovnom jelovniku i potrebno je naručiti je najmanje dva dana unapred.

Ratanà je bio jedan od prvih restorana u Italiji koji su se ozbiljno posvetili održivoj gastronomiji, što potvrđuje i izbor Slow Fooda. Jelovnik se često menja, prateći sezonalnost i dostupnost najboljih proizvoda. Za ručak, od ponedeljka do petka, nudi se „schiscèta”, milanski poslovni ručak s jednim jelom, vinom, vodom i kafom po fiksnoj ceni.. ratana.it

Testina Milano

Via Abbadesse 19

U četvrti Isola, Testina predstavlja modernu trattoriju. Enterijer spaja industrijski stil sa starim Milanom. Rižoto s ossobuccom i gremolatom smatra se jednim od najboljih u gradu, kao i klasična cotoletta alla milanese (ovde nazvana „la Milano”), poslužena s pahuljastom crnom solju i pomfritom.

Među predjelima, uz mondeghile s kremom od graška i koricom limuna, posebno se ističe zapečena teleća glava iz rerne s hlebom, karamelizovanim lukom i zelenim umakom, jelo po kojem je lokal i dobio ime. Rižoto al salto, cassoeula, goveđi brudet s palentom: sve ovde govori jezikom milanske kuhinje bez nepotrebnih ukrasa.

Vinska karta je bogata i pažljivo odabrana, s odličnim odnosom cene i kvaliteta. Usluga je srdačna i pažljiva, a šef kuhinje Silvano Ghezzi i vlasnik Massimo uvek su spremni da posavetuju i ispričaju priču iza jela. Cene su poštene za kuhinju koja miriše na sećanja i strast. testina.eu

Da Berti

Via Francesco Algarotti 22

Istorijska milanska trattoria osnovana 1866. godine, Da Berti je u potpunosti obnovljena od strane vlasnika restorana A’Riccione, zadržavši tradicionalnu dušu, ali dodajući snažan fokus na meso s roštilja. Prostor je pravi mali arhitektonski dragulj: sala s kaminom i originalnom drvenom oblogom, sala s freskama i oslikanim svodom, veranda i spoljni prostor koji gleda na skriveni vrt u srcu grada, koji se u proleće ispuni glicinijama.

Četiri različite sale nude različite atmosfere i prilike. Jelovnik donosi velike milanske klasike, rižoto alla milanese (i u verziji al salto), ossobuco, cassoeulu i cotolettu. Ali prava specijalnost su komadi mesa iz Italije, Argentine i Australije, pečeni na savremenoj žeravici. Selekcija suhomesnatih proizvoda i sireva pažljivo je birana, a vinski podrum prava je poslastica za znalce. Cene su srednje do više, ali opravdane kvalitetom namirnica i pažnjom posvećenom pripremi. daberti.it

Trattoria Vecchia Arena

Piazza Lega Lombarda 1

Na svega nekoliko koraka od Arene Civice, ovaj porodično vođeni restoran izuzetno je omiljen u modnim krugovima. Riccardo i njegov tim uspeli su da sačuvaju autentičnu dušu popularne trattorije. Cotoletta alla milanese jednostavno je izvrsna i savršeno hrskava, pripremljena po tradiciji i od vrhunskih sastojaka.

Jelovnik se svakodnevno menja prema sezoni, s rižotima, svežom testeninom i mesnim jelima koja se uvek pripremaju s puno strasti. Atmosferu porodične enoteke uveče upotpunjuje profinjena muzička podloga. Dekonstruisani tiramisu postao je kultno jelo. Odnos cene i kvaliteta nenadmašan je u samom srcu Milana. @trattoria_vecchiaarena

CENTAR GRADA

(Duomo, Tribunale, Brera, Moscova, Garibaldi)

Antica Hostaria della Lanterna

Via Giuseppe Mercalli 3

Iza dva mala prozora u samom centru grada, među advokatskim kancelarijama i sudnicom, krije se oaza koju Milano rizikuje da zaboravi. Antica Hostaria della Lanterna verovatno je nastala kao jednostavna osterija još krajem 19. veka, da bi se s vremenom razvijala. Od januara 1997. vodi je porodica Oldani (mama Paola, ćerka Ambra i sin Federico) koji su je preuzeli od pokojnog Attilija, pravog Friulana zaljubljenog u boks i kuhinju, i njegove supruge Stelle.

Budući da potiču iz Magente, u dotadašnji jelovnik dodali su klasična lombardska jela svog kraja. Od samih početaka hostarija nudi njoke s gorgonzolom i pistaćima (koje mnogi smatraju najboljima u gradu), rigatone sa salsicciom, penne s paradajzom, gulaš, teleći orah s biljem i ossobuco s palentom. Testenina se svakodnevno priprema ručno, proizvodi su sveži, a ako dođete kasno, lako se može dogoditi da nečega ponestane.

Gospođa Paola, danas retko prisutna, govori isključivo milanskim dijalektom i, ako primeti da ne razumete, dolazi do stola kako bi prevela. Uvek je u pokretu i rado razgovara s gostima. Danas je Ambra ta koja vodi kuhinju, s iskustvom, karakterom i istim entuzijazmom kao one davne 1997. godine.

Enterijer je topao, u boji drveta, i čuva intimnost mirnog razgovora. Ovde nema pisanog jelovnika: sednete za sto, a domaćini vam nabrajaju šta se tog dana kuva. Ne dolazite ovamo ako ste na dijeti, porcije su obilne i poštene. Usluga može biti sporija nego inače, ali ukus se isplati čekati. A ako se vratite nekoliko puta, zapamtiće šta volite: „Uobičajeno, molim” postaje rečenica koja vam na sto donosi omiljeno jelo.

Ovo je kuhinja koja posebno prija u hladnijim razdobljima, kada čaša vina pomaže probavi i raspoloženju, i kada imate osećaj da ste u domu sciure Paole, koja svojim gostoprimstvom daje toplinu i slučajnom prolazniku i znatiželjnom turisti. Informacije: tel. 02-58309604

La Libera

Via Palermo 21

U srcu Brere od 1979. godine, La Libera nastaje iz susreta Gina Nardučija (koji napušta porodičnu, istorijsku Trattoriju Vittoria) i Itala Mancea. U početku je to bila pivnica s kuhinjom, jedna od prvih u Milanu s točionicima belgijskih i francuskih piva, postavljenima na drveni šank s početka 20. veka koji i danas definiše identitet prostora. Nakon tri godine jelovnik se proširuje, ali snažna veza s milanskom kuhinjom ostaje temelj.

Neka jela iz tog ranog perioda još su uvek na meniju, poput slavnog rižota s pivom Il Liberato. Atmosfera podseća na bistro nekih drugih vremena, gde se vlasnici o gostima brinu kao da organizuju večeru kod kuće. Zimski jelovnik nudi gratinirane cvetove tikvica punjene rikotom i mentom, zapečeni flan od artičoka s kremom od pecorina, teleće rolnice na milanski način „La Libera”, gratinirane mondeghile s pireom, teleću cotolettu alla milanese s rukolom i čeri paradajzom, i ossobuco s rižotom alla milanese.

Među prvim jelima ističu se pappardelle od heljde s belim ragùom od teletine i ravioli punjeni rikotom i artičokama s puterom i žalfijom. Vinska karta je bogata i pažljivo odabrana, usluga profesionalna i nenametljiva. Prijatan ambijent idealan je i za večere u društvu i za poslovne ručkove. lalibera.it

Trattoria del Ciumbia

Via Fiori Chiari 32

Ciumbia na milanskom dijalektu znači „pa gle!” ili „krasno!”, izraz iznenađenja koji se u ovom delu grada i dalje koristi. Otvorena 2024. godine od strane holdinga Triple Sea Food (na čelu s Leonardom Marijom Del Vecchiom), Trattoria del Ciumbia zaokružuje novu gastronomsku sliku ulice Fiori Chiari, zajedno s restoranima Vesta i Casa Fiori Chiari.

Projekat potpisuje Dimorestudio, a inspirisan je lokalima Brere iz šezdesetih godina, koje je posećivala milanska umetnička avangarda: drvo plamenastog oraha, personalizovane mozaik-pločice, pult od kositra s vitrinama od mesinga u kojima su izloženi tanjiri koje je obrtnica Anita Cerrato ponovo sastavila japanskom tehnikom kintsugi. Restoran ima sto sedećih mesta na dve etaže, kao i privatni podzemni klub za događanja do 50 osoba.

Šef kuhinje Paolo Rollini nudi lombardsku kuhinju pripremljenu od namirnica malih lokalnih proizvođača, od mikro rižinih polja u Paviji do mesnica u Brianzi. Na jelovniku su mondeghili umotani listom kelja, pašteta od pilećih džigerica, salata od nervettija, rižoto alla monzese s luganegom, riso al salto, cassoeula, tripice s borloti pasuljem, valtelinske puževe u umaku, lasagneta s kuvanim mesom, visoka costoletta s kosti i ossobuco s rižotom sa šafranom. Cene su iznenađujuće pristupačne za Breru trattoriadelciumbia.com

Rovello

Via Ariberto 3

Michele De Liguoro nastavlja porodičnu tradiciju započetu s pradedom Pierinom, nastavljenu kroz baku Patriziju i majku Cinziju. Od 2002. godine restoran je promenio dve adrese, ali nikada i svoju dušu: od istorijske lokacije iza Brere, preko Garibaldija, do današnjeg doma između Sant’Agostina i Sant’Ambrogija.

Novost 2024. godine je otvoreni šank s 22 mesta, s kojeg se može pratiti priprema jela. Filozofija je jednostavna: „bakina kuhinja”, s receptima koji se protežu od Lombardije i Pijemonta sve do Sicilije, pod uslovom da su izdašni i utešni. Tagliatelle s ragùom od kobasice iz Brae osvajaju svojom klasičnom savršenošću. Michelin restoran ističe zbog prijatne atmosfere.

Vinska karta broji oko 800 etiketa, a brine o njoj Corina Cotoara, s posebnim naglaskom na retka francuska vina za istinske poznavaoce. Kuhinja je konkretna, bez suvišnih ukrasa, u atmosferi živahnog bistroa. ristorante-rovello.it

La Latteria di San Marco

Via San Marco 24

Priča o milanskoj instituciji za koju se činilo da je zauvek izgubljena. Osnovana šezdesetih godina, a od 1965. vođena od strane supružnika Marije i Artura Maggija, Latteria je zatvorila vrata u decembru 2023, nakon gotovo šezdeset godina rada. U novembru 2024. ponovo se otvara zahvaljujući Vittoriji Loro Piani, koja u potpunosti čuva njen identitet: stih devet stolova za tridesetak gostiju, isti mlečni pult, isti pod od raznobojnih pločica i isti dnevni jelovnik.

Stroga pravila ostaju nepromenjena: nema rezervacija i zatvoreno je vikendom. Arturo, kuvar-alkemičar, i dalje koristi srebrne tave za pripremu nekih jela (prema njegovim rečima, obezbeđuju bolju probavljivost). Jelovnik se menja svakodnevno i uključuje legendarna jela: špagete s limunom i čilijem (zeleni čili i marinirana korica limuna), jaja pečena u srebrnom tiganju s bottargom od cipla, njoke od bundeve i jesetre, tunu i lignje iz srebrne tave, mesnu štrucu alla Artusi s pireom, toskansku čorbu od leblebija, integralnu rižu s karfiolom, pinjolima i grožđicama, sezonsko povrće poput tikvica trombetta s uljem i senfom i puntarelle s inćunima.

Omiljena među ljudima iz sveta mode, dizajna i arhitekture. Cene nisu lake, ali iskustvo to opravdava. Informacije: tel. 02 6597653

Osteria Brunello

Corso Garibaldi 117

U samom centru grada, u pešačkoj zoni Corso Garibaldi, Osteria Brunello je moderna reinterpretacija klasične osterije s porodičnom i druželjubivom atmosferom. Prostor je svetao, nedavno renoviran, a kuhinja savremena, ali odmerena. Glavni adut je prava cotoletta alla milanese, višestruko nagrađivana i proglašena „Najboljom cotolettom” na izdanju Gambero Rosso 2015. godine.

Šef kuhinje Vittorio Ronchi nudi i rižoto alla milanese, rižoto s ossobuccom, spaghettone s tri vrste paradajza, domaću testeninu (njoke i raviole), vitello tonnato, paštetu od džigerica s briocheom i gelom od kuvanog vina, tempura cvetove tikvica punjene rikotom i inćunima. Prava izvrsnost leži u vinskoj karti: više od dvesta etiketa koje je odabrala somelijerka Tunde, s posebnim naglaskom na Brunello i vina iz Montalcina, ali i nebbiolo, sangiovese i retka vina malih proizvođača. Cene su iznad proseka, ali u skladu s kvalitetom. osteriabrunello.it

ISTOK I PORTA ROMANA

(Porta Venezia, Città Studi, Porta Romana, XXII Marzo)

Trattoria Mirta

Piazza San Materno 12

U srcu Casorette, ovaj kutak autentičnog Milana nastaje iz susreta Juana Leme, urugvajskog šefa kuhinje koji je upravo ovde otkrio svoju kulinarsku strast, i Cristine Borgherini, prave Milanke rođene u kvartu. Ime restorana posveta je Mirti, Juanovoj majci, onoj koja je „uvek znala nešto da smisli čak i kad u frižideru nije bilo skoro ničega” i koja je sinu prenela ljubav prema kuhinji bez otpada.

Ambijent je izrazito porodičan: podovi od crvene graniglie, drveni stolovi i stolice sa slamnatim sedištima za 45 gostiju u enterijeru, uz dodatnih 30 mesta u spoljašnjem prostoru koji se otvara samo leti. Gosti su stalni, „svi se poznaju”, a atmosfera podseća na dom. Filozofija kuhinje prati Mirtina učenja: sve se koristi i pretvara. Mondeghili se peku u rerni (nikada se ne prže) i poslužuju s salatom i jogurt-umakom, teleće tripice dugo se krčkaju, pašteta od džigerice priča priču kućne tradicije, a puding od hleba postaje desert obogaćen grožđicama. Žuti rižoto se zapeče u rerni s fondutom.

Jelovnik se često menja, prateći sezonu i ponudu pijace, hleb i deserti su uvek domaći. Juan i Cristina obilaze stolove poput domaćina koji dočekuju stare prijatelje. trattoriamirta.it

Trippa Milano

Via Giorgio Vasari 1

Deset godina nakon otvaranja, Trippa je postala jedan od najvećih fenomena milanske restoranske scene. Diego Rossi i Pietro Caroli stvorili su trattoriju koja je redefinisala žanr: jednostavan prostor s retro notom, bistro stolice i neformalna atmosfera koja je gotovo uvek puna (rezervacija znatno unapred je neophodna). Rossijeva kuhinja slavi „petu četvrtinu” i italijansku tradiciju: pržene tripice s ruzmarinom postale su ikona, vitello tonnato je prava milanska legenda, a na samu pomisao na battutu od pijemontske fassone s lešnicima već nam ide voda na usta.

Jelovnik se menja svakodnevno, prateći pijacu i sezonalnost: naći ćete čorbe s drevnim začinskim biljem, iznutrice pripremljene na bezbroj načina, a svakog četvrtka na meniju su njoke, uz tiramisu kao obavezni završetak. Prirodna vinska karta Pietra savršeno prati jela. Lokal ima mladu, savremenu dušu koja privlači šefove kuhinja iz celog sveta, ovde je večerao i Ferran Adrià. Michelinov Bib Gourmand potvrđuje najbolji odnos cene i kvaliteta.
trippamilano.it

Osteria dell’Acquabella

Via San Rocco 11

U četvrti Porta Romana, Acquabella je od 1950. godine deo istorije radničkog Milana. Gospodin Artuso osmislio ju je kao mesto za okrepu radnika iz okolnih fabrika i kancelarija, ne zanemarujući klasičnu osterijsku tradiciju s kartama za igranje. Ambijent odiše prošlim vremenima: podovi od terakote, vidljiva opeka, pastelno obojeni zidovi, masivni drveni stolovi i stolice, viseće lampe sa plafona. Izreke na dijalektu i stare fotografije upotpunjuju uređenje, a lepa fotografska reprodukcija podseća na kanal Acquabella po kojem lokal nosi ime.

Jelovnik strogo poštuje milansku tradiciju: rižoto sa šafranom, ossobuco, cotoletta alla milanese s krompirom, nervetti, tripice, cassoeula i mondeghili. Vinska karta daje prednost lombardskim proizvođačima. Porcije su izdašne, cene poštene, a restoran jednako dobro funkcioniše za radnički ručak kao i za večeru onih koji traže autentične ukuse. Ljubazna, porodična usluga u prostoru u kojem se osećate dobrodošlo. acquabella.it

Trattoria Masuelli San Marco

Viale Umbria 80

Četiri generacije porodice Masuelli (od 1921. godine) vode ovu trattoriju koja je prava milanska institucija. Osnovali su je deda Francesco i njegova supruga Virginia, poreklom iz Masija (Alessandria), a današnja lokacija u viale Umbria postoji od 1930. godine. Ime San Marco potiče od stare gostionice koja je administrativno pripojena, ali je zadržano iz sentimentalnih razloga.

Unutrašnjost, s lusterima Gio Pontija iz 1930-ih i uređenjem u art déco stilu, odmah vas vraća u neko drugo doba. Kuhinja spaja lombardsku i pijemontsku tradiciju: Solare (teleća milanese s rižotom allo zafferano) zaštitni je znak restorana, poslužen na oslikanom tanjiru koji gosti mogu poneti kući kao suvenir. Na jelovniku su i gusta čorba od testenine i pasulja „u kojoj kašika stoji uspravno”, agnolotti del plin s umakom od pečenja, prženi teleći mozak, ossobuco i cotoletta s izuzetno hrskavom panaturom (jaja, prezle i panko, uz odležano meso).

Klasični tiramisu i krema od maskarponea su neizostavni. Porodično vođenje s Massimilianom Masuellijem u kuhinji, predstavnikom treće generacije. Atmosfera je elegantna, ali bez preterane formalnosti. masuellitrattoria.com

Trattoria del Nuovo Macello

Via Cesare Lombroso 20

Otvorena 1928. godine nasuprot istorijskoj milanskoj klanici, ovu je trattoriju 1959. preuzeo deda Giovanni Traversone. Primetivši istrošen prag, zaključio je da je to „srećan lokal” jer se u njemu uvek mnogo radilo i bio je u pravu. Danas unuci Paola (zajedno sa suprugom Claudiom u sali) i Giovanni (šef kuhinje) čuvaju art déco atmosferu Milana 1930-ih, uz vrhunsku savremenu regionalnu kuhinju.

Cotoletta alla milanese ovde je među najpoznatijima u gradu: visoka, od mesa odležanog 40 dana, poslužena s kosti, bez kosti ili čak u verziji s polpetom od istog mesa. Rižoto sa šafranom, kremast all’onda, još je jedan klasik, kao i mondeghili, žablji kraci, trippa del vint i patka u tri kuvanja (ružičasta prsa, prženi raviol punjen patkom i confit batak). Giovanni Traversone radi isključivo s vrhunskim namirnicama: jagnjetinom iz bergamskih dolina, testeninom Vicidomini, rižom iz Cascina Vione.

Ambijent podseća na stare kvartovske trattorije, ali s posebnom pažnjom posvećenom estetici serviranja. Gualtiero Marchesi pojavio se ovde nenajavljeno devedesetih godina, privučen dobrim glasom. trattoriadelnuovomacello.it

ZAPAD I JUGOZAPAD

(De Angeli, Washington, Tortona, Navigli)

Al Garghet

Via Selvanesco 36

U milanskom zaleđu drevnog Gratum Soliuma (današnjeg Gratosoglia) gde se nekad čulo kreketanje bezbrojnih kolonija žaba, od 1991. godine nalazi se jedno od najčarobnijih mesta u Milanu. „Garghet” na milanskom znači upravo „kreketanje žaba”, a leti se taj zvuk i danas čuje u velikom cvetnom vrtu u kojem se večera. Glavna zgrada potiče iz 13. veka i izvorno je bila stara osterija s plesnom dvoranom.

Vlasnica Emanuela Cipolla voli ovo mesto da naziva „Međuzemljem”, inspirisanim Tolkienovim svetom patuljaka i vila: „Zaljubila sam se u ovo mesto na prvi pogled.” Atmosfera podseća na engleska sela i boemsku Francusku, s prizvukom milanskih kuća s unutrašnjim galerijama. Više od deset unutrašnjih i spoljašnjih prostora dočekuje goste s kariranim stolnjacima, platnenim senilima, kaminima koji zimi gore, svetlucavim lampicama i svećama koje večeru pretvaraju u emotivno iskustvo.

Jelovnik je rukom pisan u sveskama s kockicama, isključivo na milanskom dijalektu, uz prevod. Tipična lombardska kuhinja poverena je executive šefu Luci Mauriju i slavi recepte Emanuelinog detinjstva: mondeghili, nervetti, žuti rižoto, ossobuco, bubrezi, cassoeula, rustin negàa. Najpoznatije jelo je cotoletta, u dve verzije: Costoletta alla Milanese od teletine s kosti, pažljivo očišćene od masnoće i panirane na puteru, i Cotoletta del Garghet „slonovo uho”, po receptu Emanueline majke, od svinjskog lungića istučenog do izuzetne tankoće (recept nastao u poraću kako bi se koristilo manje mesa).

Testenine, povrtne čorbe i deserti pripremaju se u kući, od prirodnih sastojaka. Uprkos snažnoj mesnoj tradiciji, postoje i vegetarijanske i bezglutenske opcije. Pronaći slobodno mesto prava je mala misija (rezervacije već postoje za sledeći decembar), ali bajkovita atmosfera, posebno u božićno vreme kada se restoran pretvara u čaroliju s ukrasima iz celog sveta, u potpunosti nagrađuje trud. algarghet.it

La Pesa Trattoria dal 1902

Via Giovanni Fantoni 26

La Pesa je pravi bastion milanske kuhinje u četvrti San Siro. Lokal, otvoren još 1902. godine, sastoji se od dve manje sale s tipično milanskim ugođajem, dovoljno rustikalnim da se odmah osećate kao kod kuće: karirani stolnjaci, prigušeno osvetljenje i pažljivo negovana atmosfera. Jelovnik je svojevrstan priručnik klasičnih recepata koji se kreće od čiste milanske tradicije do povremenih izleta u susedne gastronomske krajeve.

Među predjelima se ističu valtellinski sciatt (hrskave fritule s topljenim sirom u sredini) i nervetti s lukom. Nezaobilazni su rižoto alla milanese s ossobucoom, u kojem je pirinač savršeno mantecato, i cotoletta, koju mnogi smatraju jednom od najboljih u gradu. Mondeghili se služe uz umak od senfa i meda. Jelovnik uključuje i platu suhomesnatih proizvoda s emilijanskim gnoccom fritto, kao i cassoeulu. Vinska karta je dobro snabdevena, s naglaskom na lombardske etikete. Prijatan ambijent i cene u skladu s milanskim prosekom za kuhinju koja je direktna, iskrena i bez pretencioznosti. Vlasnik Fabio Paolini s ponosom nastavlja tradiciju dugu više od jednog veka. trattorialapesa1902.it

Osteria dei Malnat

Via Caccialepori 3

U četvrti De Angeli, Osteria dei Malnat definiše se kao „kuhinja s planinskih pašnjaka” i slavi lombardsku bioraznolikost kroz odu proizvodima planine: mleku, sirevima, planinskom puteru, krompiru i povrću. Prostor impresionira plafonom s drvenim gredama i otvorenom kuhinjom iz koje se može pratiti priprema jela. Atmosfera je topla i živopisna, s velikim šankom koji postaje pozornica večeri.

Jelovnik obuhvata recepte iz Milana i cele regije: rustikalne crostine od palente s lardom, ragùom od divlje svinje ili fondutom od parmezana; rižoto alla milanese poslužen s kremom od dinstanog moždanog tkiva; tortele od bundeve s fondutom od gorgonzole i umakom od gorkog kakaa; casoncelli alla bergamasca. Među glavnim jelima su cotoletta alla milanese (dostupna i u debeloj verziji i kao „slonovo uho”), ossobuco, cassoeula i rustin negàa s kestenima. Šef kuhinje Simone Marchisio reinterpretira lombardsku tradiciju kroz originalne kombinacije, dok je maître Giampaolo Caggiano duša lokala zahvaljujući svom profesionalnom i srdačnom gostoprimstvu. Izdašne porcije i atmosfera zbog koje se osećate kao kod kuće. osteriadeimalnat.it

Osteria del Binari

Via Tortona 1/3

Osnovana 1870. godine kao železnički dom za radnike uz stanicu Porta Genova, Osteria del Binari već više od sto godina jedan je od najfascinantnijih lokala u Milanu. Smeštena u istorijskoj kući s velikim kamenim kaminima, starinskim šankovima i pet sala na dve razine, čuva romantičnu atmosferu stare Milana. Cesare Denti, bivši tekstilni industrijalac, pretvorio je prostor u elegantan restoran u kojem su radili Gualtiero Marchesi i Davide Oldani. Danas lokal s puno strasti vodi njegov sin Matteo.

Kuhinja nudi velike milanske klasike: riso al salto, cotoletta alla milanese, ossobuco i mondeghili, uz autorska jela poput paccherija s rakovima. Posebno se ističe vinska karta s više od 800 etiketa. Leti je veličanstveni vrt (jedan od najvećih u Milanu) prekriven divljom lozom i savršen za večere na otvorenom. Zimi, sale s upaljenim kaminima stvaraju intimnu i toplu atmosferu. Kao nekada, postoje dva ulaza: desno Caffè del Binari (doručak i ručak), levo restoran (samo večera). osteriadelbinari.it

Trattoria Madonnina

Via Gentilino 6

Na ovoj se lokaciji od 1722. godine nalazi gostionica istog imena, što je čini jednom od najstarijih trattorija u Milanu. Ime potiče od drvene edikule s likom Device Marije na pročelju zgrade, koja je štitila putnike na putu ka groblju Gentilino. Tamo gde je nekada bila štala, danas se obeduje na otvorenom ispod bujne pergole. Unutrašnji prostor pravo je putovanje u prošlost: vitrina s vintage naočarima i starim radio-aparatima, zidovi prekriveni istorijskim plakatima, kredenci puni sitnih ukrasa, karirani stolnjaci i barski pult iz 1960-ih.

Veliki tenor Giuseppe Di Stefano ovde je živeo kao dete u unutrašnjem dvorištu i upravo je u Madonnini otkriven sa samo 13 godina. Danas Angela, Tommaso, Pasquale i Mauro nastavljaju porodičnu lombardsku kuhinju: rižoto alla milanese, cotoletta (dostupna i pripremljena na puteru, kao nekada, umesto pržena), cassoeula, ossobuco, njoke s gorgonzolom. Do 1990-ih dvorište je bilo dom Bocciofile Madonnina, izuzetno popularnog boćališta. Ugođaj je druželjubiv, na pola puta između sportskog bara i osterije, s obilnim porcijama i poštenim cenama. trattoria-madonnina.eatbu.com

Osteria Conchetta

Via Conchetta 8

U ulici Via Conchetta kuva se još od 1885. godine, u ovom bezvremenskom lokalu koji je danas autentičan simbol milanske kuhinje. Šef kuhinje i vlasnik Pietro Paolo Tateo, svima poznat kao Pier, već gotovo trideset godina vodi ovaj kutak starog Milana, koji je sedamdesetih godina bio omiljeno okupljalište Renata Vallanzascae i milanskog podzemlja. Ambijent je jednostavan, ali profinjen, smešten svega nekoliko koraka od Naviglia Pavese.

Kuhinja pokazuje Pierovu romantičnu opsesiju milanskim klasicima: mondeghili s umakom bernese, rižoto Riserva San Massimo sa šafranom, mantecato all’onda s puterom i 36 meseci starim Grana Padanom, teleći ossobuco s koštanom srži, cotoletta u dve verzije (svinjska „slonovo uho” i teleća „all’antica”, visoka i ružičasta u sredini) i cassoeula s kobasicama verzini, rebarcima, kožicom i keljom. Pier je mnogo naučio od Maurizija Ghiringhellija, sous chefa Alfreda Vallija u restoranu Gran San Bernardo. Tagliatelle s ragùom od teletine, penom od Grana Padana i goveđim jusom odlikuju se punim karakterom i izraženom slanošću. Intimna atmosfera, prigušena rasveta i opuštajući ugođaj. osteriaconchetta.it

El Brellin

Alzaia Naviglio Grande 14 (Vicolo dei Lavandai)

U slikovitom Vicolo dei Lavandai na Navigliu Grande, gde su nekada pralje ribale rublje na drvenom brellinu, nalazi se ovaj romantični restoran smešten u kući iz 18. veka. Prostori su nekada bili drevna drogerija koju je do 1950-ih vodila Maria Bambina, u kojoj su se pralje snabdevale toplom vodom, četkama i sapunom. Danas El Brellin verno čuva duh mesta i vremena, s pet sala na dve etaže, kaminima, kasetiranim plafonima i pogledom na Naviglio.

Kuhinja spaja milanske specijalitete s reinterpretacijama lombardskih recepata: tradicionalni rižoto sa šafranom s umakom od teletine i gremolatom od koštane srži, ravioli punjeni škampima s kremom od bundeve i burratom, njoke od krompira i cvekle s jelenom i fondutom od kozjeg sira. Lokal može ugostiti do 200 osoba i prikladan je i za romantične večere uz sveće i za svečane prijeme. Leti je vrt s pogledom na Naviglio jedan od najromantičnijih prizora Milana. Atmosfera nekih drugih vremena, u kojoj se čarolija istorije odražava u jelima pripremljenim s puno strasti. brellin.com

Antica Osteria Il Ronchettino

Via Lelio Basso 9

Na južnim rubovima Milana, među stambenim blokovima Gratosoglia izgrađenim 1960-ih, opstaje seosko imanje iz 19. veka sa skrivenim vrtom koji je gotovo nepromenjen kroz vreme. Koreni Antica Osteria Il Ronchettino sežu u Milano kraja 17. veka, kada je zgrada služila kao poštanska stanica u kojoj su putnici, trgovci i seljaci pronalazili okrepu pre povratka u grad.

Od 2001. godine porodica Meazza-Angelillo s velikom pažnjom neguje ovo nasleđe: Patrizia, duša lokala, uz pomoć dece Alessije i Francesca uspešno održava snažan milanski identitet, uz nešto svežiji, mlađi pristup jelovniku i vinskoj karti. Enterijeri čuvaju istorijski šarm s vidljivim ciglama, dok je leti veličanstveni skriveni vrt jedan od najlepših prizora milanske periferije.

Zahvaljujući saradnji s obrtnicima i strastvenim proizvođačima, jelovnik verno poštuje porodične recepte prenošene s generacije na generaciju: rižoto alla milanese s ossobucoom poslužen u istom tanjiru (oss büs), mondeghili u umaku ili prženi na puteru u tavi, riso al salto, rustin negàa s pireom od krompira, cassoeula i milanska tripica s borloti pasuljem. Cotoletta alla milanese nudi se u klasičnoj verziji „slonovo uho”, ali i u impresivnoj verziji Imperiale od čak dva kilograma, dovoljnoj za četiri osobe. Uz klasike, na jelovniku su i sezonska jela van stalne ponude pod nazivom „Fuori Milano”, koja otkrivaju kreativni duh kuhinje. ronchettino.it

Vogue.it