Izdvojili smo najbolje romantične komedije svih vremena, za cozy večeri ispod ćebeta

Odrediti koje su romantične komedije najbolje nije nimalo jednostavno, naposletku, filmovi koji nas dirnu i nasmeju su izrazito subjektivna stvar! Ono što je jednoj osobi preslatko, drugoj može biti presladunjavo; ono što je nekome neugodno da gleda, drugome je urnebesno smešno.

Uprkos svemu tome, ne može se poreći vanvremenska privlačnost ovog žanra. Romantične komedije osvajaju naša srca već vekovima. Voleli su ih i stari Grci, a nekoliko ih je napisao čak i Shakespeare, uz uspone i padove njihove moći i popularnosti. Iako mnogi tvrde da je zlatno doba rom-coma započelo 1989. s filmom When Harry Met Sally i završilo početkom 2000-ih, postoji mnoštvo novijih filmova koji dokazuju da je žanr i dalje itekako živ.

Kako god okrenuli, osnovni recept za vrhunsku romantičnu komediju ostaje isti: jedan deo romantične ljubavi plus jedan deo urnebesnih zapleta. Najbolje rom-comove gledamo iznova i iznova, to su filmovi koji spajaju britak scenario, tople srećne završetke i dovoljno filmske čarolije da budu istovremeno bliski, šarmantni i savršeni beg od stvarnosti.

Zato, bez daljeg odugovlačenja, donosimo najbolje romantične komedije za svaku priliku, prema Vogue-u. Nadamo se da ćete ih voleti jednako kao i mi.

Licorice Pizza (2021)

Za ponovo proživljavanje nevinosti mlade ljubavi.

Ljubavno pismo odrastanju u Kaliforniji 1970-ih, film reditelja i scenarista Paula Thomasa Andersona nostalgičan je, emotivan i jako zabavan, prepun nespretnih tinejdžerskih trenutaka, mladalačkih ludorija i sjajnih sporednih uloga Bradleya Coopera i Seana Penna. No prava drama (i romantika!) vrti se oko 15-godišnjeg Garyja Valentinea (Cooper Hoffman) i 25-godišnje Alane Kane (Alana Haim), čije prijateljstvo tipa „hoće li ili neće“ predstavlja mladalačku ljubav u njenom najnježnijem, najprepoznatljivijem i neočekivano pustolovnom obliku. (Ne propustite ni melanholičnu muziku koju potpisuje Jonny Greenwood iz Radioheada.)

Emma (2020)

Za uživanje u vizualnom savršenstvu pastelnih šeširića i volana.

Jane Austen je teško nadmašiti… ali usuđujemo se reći da se adaptacija romana iz 1815., koju potpisuje Autumn de Wilde, opasno približila savršenstvu. Anya Taylor-Joy blista u glavnoj ulozi, a njen verbalni dvoboj s gospodinom Knightleyjem (Johnny Flynn) poznatoj priči daje novu dozu zabave i lakoće. Usputno pitanje: mogu li filmski kostimi uopšte da budu bolji?

Palm Springs (2020)

Da preispitate smisao postojanja — i zaljubite se u Andyja Samberga.

Ovo nikako nije klasična romantična komedija, ali je baš zato obožavamo. Andy Samberg i Cristin Milioti glume dvoje stranaca koji se upoznaju na venčanju i završe zarobljeni u istom… kosmičkom vremenskom krugu? Iskreno, ni nama nije sve jasno, ali film je jednako šarmantan koliko i neobičan (što znači: jako). A hemija između Samberga i Milioti jednostavno pršti, čak i dok jure kroz vreme i prostor.

Always Be My Maybe (2019)

Za trenutke kad ne znate da li postoji iskra između vas i tog jednog prijatelja.

Najbolje veze često izrastu iz velikih prijateljstava. Sasha i Marcus (Ali Wong i Randall Park), prijatelji iz detinjstva, nisu se videli 15 godina. No kada se Sasha, sada slavna chefica, vrati u rodni San Francisco kako bi otvorila novi restoran, njihovi putevi se ponovo ukrštaju i kao da nikada nije ni otišla. Dok se ponovno zbližavaju, lebdi večno pitanje: mogu li biti više od prijatelja?

Crazy Rich Asians (2018)

Da vas podseti kako ljubav ne poznaje granice — ni zastrašujuće svekrve.

Temeljen na istoimenom romanu Kevina Kwana, film nas uvodi u blještavi svet singapurske elite kroz priču o Rachel (Constance Wu), koja se zaljubljuje u Nicka (Henry Golding), da bi potom otkrila da je njegova porodica, predvođena zastrašujućom matrijarhkinjom Eleanor (Michelle Yeoh), među najbogatijima u Singapuru. Pitanje može li ljubav pobediti novac gotovo zasenjuju raskošni prizori i Rachelini „novopečeni“ bogati prijatelji, koje savršeno tumače Awkwafina i Ken Jeong.

To All the Boys I’ve Loved Before (2018)

Da vas nagovori da pošaljete tu poruku simpatiji.

Temeljen na romanu Jenny Han, ovaj film je za mnoge bio momentalni klasik, ako ni zbog čega drugog, onda zato što nam je podario Petera Kavinskog (Noah Centineo), internet verziju Jakea Ryana. Lana Condor glumi Laru Jean, povučenu srednjoškolku koja se nosi s romantičnim pritiscima pišući ljubavna pisma namenjena isključivo fioci uključujući i pismo bivšem dečku svoje starije sestre. Sve dok se ta pisma jedne noći ne pošalju.

The Big Sick (2017)

Da vas uveri da ljubav zaista može pobediti sve.

Ovo nije romantična komedija u klasičnom smislu (ženski lik veći deo filma provede u komi), ali pružiće vam potpuno novu perspektivu o tome šta znači istinski voleti nekoga. Komičar i glumac Kumail Nanjiani briljira u glavnoj ulozi, a film je u velikoj meri autobiografski: reč je o priči o tome kako je upoznao svoju suprugu, spisateljicu Emily V. Gordon, s kojom je i napisao scenario. Pogledajte ga kad vam treba dobar plač  i podsetnik na to kako prava ljubav zapravo izgleda.

La La Land (2016)

Da vas podseti kako se uvek isplati slediti snove.

Auto-put. Ryan Gosling za klavirom. Emma Stone kao oličenje neukrotivosti. Njegov ples na šetalištu. Njeni okreti. Način na koji povlači haljinu. Njegov osmeh dok istovremeno tinja. Njihova ljubav. Ovo je lek za sve razloge zbog kojih idemo u bioskop. Ni u jednom trenutku ne sumnjamo da neće završiti zajedno, ali ostajemo očarani čak tapkamo u ritmu. Za mlađe gledaoce, one koji možda nisu upili čaroliju filmova Singin’ in the Rain, West Side Story ili Gigi, La La Land Damiena Chazellea oprašta te propuste. Grli njihovu veličinu jednako kao što grli nas. Naginjemo se ka ekranu ne da bismo učili, već da bismo osetili čitavo iskustvo mladosti i izvedbe: svu tu nadu, ambiciju, znoj i ljubav. I da, ljubav se ne zaboravlja.

How to Be Single (2016)

Da vas podseti kako je najvažnija romansa u vašem životu ona koju imate sa samim sobom.

Na mnogo načina, How to Be Single može se smatrati anti–romantičnom komedijom: film se uglavnom bavi onim što se događa kada niste u vezi. Većina likova u ovom filmu aktivno ne traži ljubav: umesto toga, svesno uživaju (ili tek uče da uživaju) u samačkom životu. Alice (Dakota Johnson) upravo je prekinula dugogodišnju vezu kako bi pronašla samu sebe; njena sestra Meg (Leslie Mann) odlučuje da ima dete sama, putem IVF-a; a njihova prijateljica Robin (Rebel Wilson) uživa u divljoj slobodi neprekidnih žurki i veza za jednu noć.

Naravno, tu su romantični izlasci, strastveni seks i mnoštvo simpatičnih slučajnih susreta, ali temeljna poruka filma ostaje nepromenjena do samog kraja: tek kada volimo sebe, spremni smo u potpunosti da volimo nekoga drugog. Uz pitko pisan scenario i živahnu glumačku ekipu koju upotpunjuju Alison Brie, Jake Lacy, Colin Jost i Damon Wayans Jr., film nas podseća da partnerstvo nije sve. Kako kaže Johnsonin lik na kraju filma, kada ste sami, „trebali biste to da cenite“.

Obvious Child (2014)

Da vam stavi vezu za jednu noć u perspektivu.

Igranje s vatrom u najboljem smislu: ova nežna, duboko humana komedija rediteljke Gillian Robespierre pronalazi posve nove puteve kroz priču o gubitku Gospodina Pogrešnog i pronalasku Gospodina Pravog, tako da naša junakinja, neuspešna komičarka koju tumači neverovatno iskrena i beskrajno šarmantna Jenny Slate, popije previše s Gospodinom Pravim, završi s njim u krevetu, zatrudni i zatim se suoči s posledicama.

Iako je urnebesno smešan, Obvious Child postavio je novi standard za autentičnu intimnost u komediji. Savršeno izbalansiran scenario i sirova, ali inteligentna izvedba Jenny Slate stvorili su jako precizno ogledalo millenials generacije.

Top Five (2014)

Da se zaljubite u njegov smisao za humor.

Zamislite Funny People susreće Before Sunset, ali u New Yorku umesto u Parizu. Ako vam ta ideja izazove lagano prevrtanje očima — usmerite ih nazad na ekran pre nego što propustite niz sjajnih šala. Rosario Dawson glumi novinarku New York Timesa koja treba intervjuisati izrazito slavnog komičara (Chris Rock) koji pokušava da preusmeri karijeru u ozbiljnijem smeru (kroz, doduše, prilično lošu ideju o filmu o haitijskom revolucionaru).

Kao i u Roman Holiday, novinarka postupno otkriva stvarnu osobu iza slavne fasade, zaljubljujući se u čoveka dok pokušava da ne padne na njegovu personu. Dok se probijaju kroz Manhattan, uz gostovanja Jerryja Seinfelda, radijskih voditelja Opieja i Anthonyja, Whoopi Goldberg i sjajnu Gabrielle Union, lako se priključujemo njihovom putovanju.

Silver Linings Playbook (2012)

Za onu vrstu ljubavi koja vas potpuno izbaci iz ravnoteže.

Dirljivo smešna drama prati Pata Solatana (Bradley Cooper), zamenskog učitelja koji je upravo pušten iz psihijatrijske ustanove. Bez posla i bez supruge, Pat se vraća da živi s roditeljima, odlučan da ponovo izgradi svoj život: vrati posao, obnovi brak (uprkos zabrani prilaska) i povezati se s ocem (Robert De Niro) kroz strast prema Philadelphia Eaglesima.

A onda se pojavljuje Tiffany Maxwell (Jennifer Lawrence), nedavno ostala udovica, koja pristaje da pomogne Patu da osvoji bivšu suprugu, pod uslovom da joj on bude partner na plesnom takmičenju.

Beginners (2011)

Da biste bolje razumeli svoje roditelje.

„Istorija tuge“ je skica koju crta Oliver (Ewan McGregor), grafički dizajner koji se nosi s nedavnim coming outom svog oca Hala (Christopher Plummer, koji je za ovu ulogu osvojio Oscara). Halova novootkrivena otvorenost podstiče Olivera da preispita sopstvenu tugu i započne romansu s francuskom glumicom Annom.

To je jako dirljiva i zahtevna priča, ispričana uglavnom kroz flashbackove, o suočavanju s prošlošću, roditeljskim odnosima, sopstvenim izborima i umetnošću. No u svojoj srži, ovo je ljubavna priča, o tome kako nas roditelji vole i kako mi učimo voleti, ili ne.

Crazy, Stupid, Love. (2011)

Da vam pomogne da vratite onu jednu osobu.

Ako je The 40-Year-Old Virgin bio dokaz da Steve Carell može biti romantični glavni glumac, ovo je bila konačna potvrda. Uz Julianne Moore kao nevernu suprugu koju želi da osvoji nazad i Ryana Goslinga kao njegovog ciničnog mentora za dejtove, Carell je savršeno uklopljen. Dodajte Kevina Bacona kao romantičnog suparnika i Emmu Stone kao studentkinju prava koja Goslingu izmiče  i imamo pun pogodak.

Ova komedija jednako je o prihvatanju životnih činjenica, srednjih godina, neostvarivih ljubavi i granica, koliko i o romansi.

It’s Complicated (2009)

Da vas podseti da je romantika moguća u svakom dobu.

Odabrati omiljeni film Nancy Meyers gotovo je nemoguće, svi su toliko dobri! It’s Complicated itekako ima argumente za prvo mesto: tu su Meryl Streep, Alec Baldwin, Steve Martin, Lake Bell, Rita Wilson, pa čak i John Krasinski: ma dajte! Kad se sredovečna Jane, uspešna vlasnica poslastičarnice iz Santa Barbare (u interpretaciji Streep), iznenada nađe u luckastom ljubavnom trouglu sa svojim oženjenim bivšim suprugom (Baldwin) i osebujnim arhitektom (Martin), sledi čitav niz seksi komičnih situacija, ali i duboko lično samootkrivanje. Svaki glumac u ovom filmu pruža izvrsnu izvedbu, dok su Meyersino prepoznatljivo, životno pisanje i nežni sunčani, topli setovi zaista na vrhuncu svoje legendardnosti. Možda nećete zavideti Janeinoj „komplikovanoj“ situaciji, ali njenoj kuhinji iz snova, svakako hoćete.

Forgetting Sarah Marshall (2008)

Da vas podseti da niste jedina osoba koja je ikad ostavljena.

Koliko često se u istinski dirljivoj romantičnoj komediji pojavljuje mjuzikl s lutkama o Drakuli? Forgetting Sarah Marshall možda je jedini film koji se može pohvaliti tom karakteristikom, i ako vam to zvuči bizarno… i jeste, ali funkcioniše. Film prati nedavno ostavljenog kompozitora Petera (Jason Segel), koji odlazi na odmor kako bi pokušao da zaboravi svoju bivšu Saru (Kristen Bell), samo da bi na kraju naleteo na nju u luksuznom hotelu na Havajima. Srećom, ubrzo se zaljubljuje u britku i inteligentnu hotelsku službenicu Rachel (Mila Kunis), a na sreću publike, putem ne nedostaje urnebesnih trenutaka, uz pojavljivanja Paula Rudda, Billa Hadera i Marije Thayer.

Nick & Norah’s Infinite Playlist (2008)

Da pronađete svoju pesmu.

U Norahinoj potrazi za sopstvenim orgazmom ima nečeg gotovo staromodnog. Srednjoškolku, koju glumi Kat Dennings, kolege iz razreda omalovažavaju jer još nije doživela „veliko O“. Možda to zvuči prostački, no taj zaplet priziva slađe tinejdžerske komedije iz doba Johna Hughesa (s nekoliko obrta), u kojima je potraga za jednostavnim seksualnim iskustvom bila dovoljna motivacija za niz scena, ako ne i za ceo film. No Norahin nedostatak ispunjenja nije ono što pokreće radnju; umesto toga, krećemo u potragu za njenom najboljom prijateljicom i tajnim koncertom jedne neverovatno cool grupe, kroz njujoršku muzičku scenu, s Nickovim (Michael Cera) nespretnim bendom i njegovim jednako nespretnim automobilom (Yugo). Reč je o zabavnom filmu, s vedrim glumačkim izvedbama i sporednom glumačkom postavom zbog koje 90 minuta prođe kao brzih 30. Među njima je i Alexis Dziena, koja glumi Nickovu sasvim svežu bivšu devojku: igrala se s njim i nikada nije cenila muzičke kompilacije koje joj je slagao (spojler: Norah ih obožava). Njen „seksi“ ples, u blještavom svetlu Nickovih dugih svetala, na pesmu „You Sexy Thing“ grupe Hot Chocolate, jedan je od velikih filmskih padova s pijedestala i vredan cene ulaznice.

Juno (2007)

Da vas podseti da život ne ide uvek po planu — ali da je to nekad u redu.

U filmu Juno Elliot Page ostvario je probojnu ulogu kao naslovna tinejdžerka koja slučajno ostaje trudna i hrabro nastavlja kroz srednju školu, dok se u isto vreme priprema da da svoje dete na usvajanje bolno neophodnom bogatom paru (ili „bebom izgladnelim ludacima“, kako ih naziva njen otac). Junina iskrenost i njena pomalo unazad ispričana ljubavna priča s preslatko štreberskim Pauliejem (Michael Cera) podsećaju nas na pravo značenje toga što znači biti cool i na činjenicu da se slomljeno srce može pretvoriti u nežnu, otpornu budućnost.

Two Days in Paris (2007)

Za dozu realizma i Pariza.

Kad je reč o urnebesno neurednom, komplikovanom realizmu, Two Days in Paris odnosi pobedu. Sjajna i iznenađujuća Julie Delpy potpisuje scenario, režiju i glavnu ulogu Marion, mlade Francuskinje koja dovodi svog američkog dečka Jacka (Adam Goldberg) u rodni grad na povratku s putovanja u Veneciju. Zajedno se probijaju kroz nesporazume, jezičke barijere, kulturne sudare, susrete s Marioninim brojnim bivšim momcima i njenim neukrotivim roditeljima (koje glume Delpyjini stvarni roditelji, glumci Marie Pillet i Albert Delpy), i jedva uspevaju da izađu s druge strane. Pouka, kako kaže Marion, jeste da „nije lako biti u vezi, a još je teže zaista upoznati drugu osobu i prihvatiti je takvu kakva jeste, sa svim njenim manama i teretima“. Možda nije lako, ali izuzetno je zabavno gledati ih kako pokušavaju.

The Holiday (2006)

Da vas nagovori da već jednom rezervišete to putovanje, u redu?

Postoje filmovi koji postaju sve bolji s ponovljenim gledanjima, a The Holiday Nancy Meyers definitivno je jedan od njih. Zapravo, idilične lokacije, sunčani Los Angeles i snežna engleska provincija, same su po sebi dovoljan razlog da film postane obavezno praznično gledanje. No to nije jedini adut; i radnja je prilično zabavna. Kad dve slomljene i svega sitne žene (Kate Winslet i Cameron Diaz) impulsivno zamene domove za Božić, susreću se s nizom neočekivanih  ili, s obzirom na to da je reč o romantičnoj komediji, možda potpuno očekivanih: iskustava. Njihove paralelne priče podjednako su šarmantne, duhovite i dovoljno životne, s mnoštvom obrta koji drže priču u pokretu. A da i ne spominjemo obilje „slatkiša za oči“ u vidu Judea Lawa, Eda Burnsa, Jacka Blacka i Rufusa Sewella.

Me and You and Everyone We Know (2005)

Da vas podstakne da se usudite i povučete potez.

Jedan od čudnijih naslova na ovom popisu, što i ne čudi, dolazeći iz divno luckastog uma Mirande July: Me and You and Everyone We Know govori o našoj potrebi za povezivanjem i o tome koliko zastrašujuća može biti istinska intimnost. Tu su Christine (July) i Richard (John Hawkes), video-umetnica i prodavač cipela koji se čine kao da imaju nešto posebno, sve dok Richard to ne prekine; Richardov šestogodišnji sin Robby (Brandon Ratcliff) i starija žena (Tracy Wright) s kojom započinje internetsko koketiranje; dve tinejdžerke (Natasha Slayton i Najarra Townsend) u uznemirujućem odnosu sa svojim komšijom (Brad William Henke); te još nekoliko neobičnih duša koje oprezno ulaze u orbite jedne druge. „Debitantski film Mirande July nije bio prvi film o internetu“, primetio je David Ehrlich s IndieWirea 2020. godine, „ali je možda bio prvi koji je prepoznao kako ćemo se kroz njega izražavati i kako će utopijsko obećanje ‘društvenih mreža’ tako jasno razotkriti koliko se zapravo bojimo zbližavanja jednih s drugima.“

How to Lose a Guy in 10 Days (2003)

Da vas uveri da se prava ljubav može dogoditi čak i onda kad se svim silama trudite da je sprečite.

Kate Hudson glumi vedru i upornu novinarku Andie Andersen, koja je zapela na rubrici „Kako da…“ u jednom ženskom časopisu, iako sanja o izveštavanju iz Tadžikistana. Kad dobije izazov da natera muškarca da prekine s njom u roku od 10 dana, na nišan uzima marketinškog stručnjaka Bena Barryja (Matthew McConaughey)… ne znajući da je on istovremeno sklopio okladu sa saradnicima da će je uspeti naterati da se zaljubi u njega. Iskre frcaju, suze se prolivaju, a nose se i apsolutno legendarne modne kombinacije ranih 2000-ih (sećate se čipkastih topića i nisko krojenih farmerki?).

Lost in Translation (2003)

Da vas podseti da nisu sve vanvremenske romanse fizičke.

Nikad nije bilo sumnje da će Scarlett Johansson postati megazvezda, no film Sofije Coppole, o usamljenoj supruzi fotografa koja se tokom boravka u Tokiju sprijatelji s pomalo potrošenom filmskom zvezdom (Bill Murray), bio je trenutak u kojem je svet shvatio da je reč o ozbiljnoj glumici. Kao i mnogi filmovi s ove liste, Lost in Translation smešten je u buržujski svet, gde su najveći ulozi nečije srce ili buduća emocionalna sreća, ali retko koji film je tako učinkovito uhvatio osećaj otuđenosti koji donose i putovanja i brak, kao i težinu egzistencijalne melanholije. Stariji muškarac i mlađa žena ne upoznaju se toliko simpatično koliko se sudare, skupljajući međusobno razbijene komadiće i spašavajući jedno drugome živote dok se probijaju kroz svoju nadrealnu okolinu. To je spoj stvoren na nebu, a bez otkrivanja previše, njihova oproštajna scena spada među najbolje u istoriji Hollywooda.

Love Actually (2003)

Da vas sprovede kroz praznike.

Love Actually je, zapravo, prilično kliše božićna romantična komedija, ali hajde, svejedno je obožavamo. Kako i ne bismo, uz ovu ansambl-glumačku postavu britanskih romantičnih zvezda (Hugh Grant, Emma Thompson, Liam Neeson, Colin Firth, Keira Knightley i mnogi drugi)? Priče su možda pomalo neverovatne — ali su istovremeno i neodoljivo tople: tu je primer (Grant) koji se zaljubi u mlađu članicu osoblja; tihi obožavalac koji čezne za mladom (Knightley) svog najboljeg prijatelja (Chiwetel Ejiofor); prevareni dečko (Firth) koji ponovo gradi svoj slomljeni život uz pomoć svoje sramežljive kućne pomoćnice. Besmislica. Sve redom. Ali neodoljiva. Dajte, molimo vas, niste valjda od kamena? Pokušajte da ne pustite suzu u završnoj sceni. Izazivamo vas.

Something’s Gotta Give (2003)

Da ublaži vašu čežnju za kućom na plaži u Hamptonima.

Ova razigrana romantična komedija s Diane Keaton i Jackom Nicholsonom oličenje je idealnog filma Nancy Meyers, s prizorima uz more, kašmirskim rolkama i beskrajnim količinama „kuhinjskog porna“. Jednako je šarmantan i središnji, polako razvijajući odnos između Nicholsonovog nepopravljivog neženje Harryja i Keatonine ozbiljne dramaturginje Erice (iako je, budimo iskreni, prilično neprijatno to što film započinje Harryjevom vezom s Ericinom ćerkom, koju glumi Amanda Peet). Bonus: Keanu Reeves kao zgodni lekar zlatnog srca. „Kad ti se dogodi nešto što ti se nikad pre nije dogodilo, ne moraš li bar da otkriješ šta je to?“ pita se njegov lik u jednom trenutku. Da, rekli bismo. Da, moraš.

Under the Tuscan Sun (2003)

Da vam, bar posredno, ispuni fantaziju o begu u Evropu nakon lošeg raskida.

Malo šta pruža takvo zadovoljstvo kao ovaj klasik ranih 2000-ih, u kojem Frances (Diane Lane) tuguje zbog nedavnog razvoda u San Franciscu. Neobuzdana tura Toskanom dovodi je do vile na prodaju i tako započinje njena velika italijanska avantura. Naravno, u filmu ima i romantike, ne možete se impulsivno preseliti u Italiju bez nekoliko ljubavnih avantura! Ali najbolji deo Under the Tuscan Sun jeste gledati kako Frances ponovno pronalazi samu sebe. (Ni pojavljivanja Sandre Oh i Kate Walsh ne odmažu – kao ni prizori neodoljivo romantičnog predela.)

Maid in Manhattan (2002)

Za vašu dozu vintage J. Lo.

Mnogo pre nego što je Jennifer Lopez zapalila ekran u Hustlers, menjala je posteljine i sanjala o pravoj ljubavi kao Marisa Ventura, samohrana majka koja radi kao sobarica u luksuznom hotelu i upoznaje šarmantnog kandidata za senatora, koji, zahvaljujući nizu tipično romantično-komičnih zapleta, poveruje da je ona pripadnica visokog društva. Ova moderna Pepeljuga pokazuje J. Loine glumačke sposobnosti, ali i njenu hemiju s Ralphom Fiennesom.

Two Weeks Notice (2002)

Da vas podseti koliko Hugh Grant može biti neodoljivo šarmantan.

Hugh Grant + Sandra Bullock = kombinacija koja se nikako ne sme propustiti. Ova pomalo podcenjena romantična komedija donosi Bullock u ulozi mrzovoljne, predane advokatice za zaštitu okoline koja prihvata posao u velikoj kompaniji Hugha Granta kako bi osigurala opstanak svog voljenog lokalnog društvenog centra. Romantična napetost gradi se paralelno s iskrenim prijateljstvom, čineći Two Weeks Notice retkom rom-com pričom sa srećnim krajem koji zaista deluje zasluženo.

Bridget Jones’s Diary (2001)

Da vas podseti da će fuckboyevi uvek biti fuckboyevi.

Hollywood ima ovu glupu, groznu naviku: kad žele da pokažu da je žena „smešna“, učine je nespretnom. „Jeste li videli to? Pala je pred šefom u kojeg je zaljubljena dok je nosila hrpu stvari! Kakav humor!“ Srećom, ovaj film, koji ostaje prilično veran svom izuzetno popularnom književnom predlošku, zaista je duhovit, kao i Renée Zellweger u ulozi Bridget Jones. S 32 godine Bridget se oseća predebelo (što je upitno), zaglavljena je u slepoj ulici karijere i ostaje bez romantičnih opcija. Kako bi popravila situaciju, odlučuje da vodi dnevnik u kojem beleži ne samo količinu alkohola i svoju težinu, već i osećanja prema muškarcima u svom životu: šarmantnom, ali pokvarenom kolegi Danielu (Hugh Grant) i namrgođenom prijatelju iz detinjstva Marku Darcyju (Colin Firth). Kad se obojica počnu nadmetati za njenu nesigurnu naklonost, svako na svoj neprivlačan način, nastaje klasični ljubavni trougao. Ko će pobediti: dobar dečko ili gad? Trik-pitanje: pobeđuje Bridget, naravno.

Legally Blonde (2001)

Da opravda vašu opsesiju Pradom.

Film koji nam je dao legendarni bend and snap nimalo ne razočarava. Reese Witherspoon pruža možda svoju najlegendarniju ulogu kao Elle Woods, devojka iz sestrinstva koja postaje studentkinja prava i upisuje Harvard Law School kako bi vratila svog bezobraznog dečka, ali ubrzo shvata da u pravu, i u životu, ima mnogo više nego što se čini na prvi pogled. Elle razvija svoj intelekt i pronalazi ljubav sa simpatičnim advokatom (Luke Wilson), ali još važnije, sve to postiže bez odricanja od svog besprekornog modnog stila ili svojih vrednosti. I, iskreno, da li je ikad postojao bolji način izgovaranja replike od Jennifer Coolidge i njenog: I’m taking the dog, dumbass?

Bring It On (2000)

Da vas uzbudi i digne na noge.

Ovo je zagrevanje pre utakmice romantičnih komedija. Ljubavna priča  (između milenijskih lepotana Kirsten Dunst i Jesseja Bradforda) upakovana u 98 minuta šala, rivalstava, tinejdžerske romantike i apsurdnih navijačkih pokliča. Neki od nas brane ovaj film još otkad se pojavio (a zatim napravio kolut) 2000. godine, kao oštru i iskrenu proslavu tinejdžerske kulture i tinejdžerskog filma – bez cinizma, ali s obiljem igre rečima.

But I’m a Cheerleader (2000)

Da vaša rom-com kolekcija bude malo manje heteronormativna i uska.

U režiji Jamie Babbit, ova mračna komedija prati religioznu srednjoškolsku navijačicu Megan (Natasha Lyonne), koju šalju u „kamp za preodgoj“, gde osoblje pokušava nju i ostale queer tinejdžere „vratiti na pravi put“ i približiti ih Bogu. Na njihovu žalost, plan ne uspeva, jer se Megan do ušiju zaljubljuje u svoju kolegicu iz kampa, Graham (Clea DuVall). Čak i više od dvadeset godina kasnije, But I’m a Cheerleader ostaje jedan od najkampastijih, najslađih i, budimo iskreni, retkih lezbejskih romantičnih filmova koji postoje.

Miss Congeniality (2000)

Da umiri vašu feminističku dušu koja se buni protiv patrijarhata.

Romantične komedije retko idu dalje u „riba na suvom“ situaciju od Miss Congeniality, u kojem Sandra Bullock glumi FBI-agentkinjom Grace koja se infiltrira na izbor lepote kako bi razotkrila ubicu. U početku krajnje cinična prema svemu što ima veze s takmičenjima lepote, Grace na kraju stvara prava prijateljstva usred laka za kosu i ruževa za usne; a, naravno, razvija i nešto više od prijateljstva sa svojim kolegom, kojeg glumi Benjamin Bratt. Bonus: film sadrži jednu od najboljih montaža transformacije svih vremena, uz pesmu „Mustang Sally“.

10 Things I Hate About You (1999)

Za savršeno veče s devojkama.

Ovaj film, tinejdžerska adaptacija Ukroćene goropadnice, nudi simpatične uloge mladih Josepha Gordona-Levitta, Julije Stiles i Larise Oleynik, ali pitajte većinu žena i reći će vam da je izvedba Heatha Ledgera ona koja se pamti, njegov grubi Patrick Verona mnogima je doslovno oduzeo dah. Kao i Bring It On, i za razliku od većine drugih filmova, naročito tinejdžerskih, ovaj je fokusiran na ženske likove. One su moralno središte priče. Heroine za koje navijamo. I aktivne su učesnice narativa, jednako koliko su i njegov predmet (što je retkost!).

How Stella Got Her Groove Back (1998)

Da se bar na kratko isključite s posla.

Film koji je inspirisao oko 90 % šala o avanturama na odmoru još od 1998. godine (ali ozbiljno, moramo pričati o Tayeu Diggsu s puka školjkom oko vrata; taj čovjek može učiniti da sve izgleda dobro). Radoholičarka, uspešna direktorka i samohrana majka Stella (Angela Bassett) dobije mnogo više nego što je očekivala kad je najbolja prijateljica, koju glumi Whoopi Goldberg, nagovori na itekako zasluženi odmor na Karibima. Drzak, subverzivan i opasno seksi, ovaj film je preokrenuo pravila mnogih romantičnih komedija kojima dominiraju muškarci (zahvaljujući jednoj vrlo vrućoj vezi između Bassett i Diggsa, koji glumi muškarca dvadesetak godina mlađeg od nje) i prolazi Bechdelov test s lakoćom.

You’ve Got Mail (1998)

Da vam pomogne da svoje zaklete neprijatelje sagledate u nežnijem svetlu.

Nora Ephron jednostavno nije znala promašiti. S Tomom Hanksom i kraljicom ugodnih romantičnih komedija Meg Ryan u glavnim ulogama, You’ve Got Mail — inspirisan mađarskom pozorišnom predstavom Parfumerie iz 1937., priča je o Joeu Foxu, moćnom vlasniku lanca knjižara, i Kathleen Kelly, vlasnici male nezavisne knjižare. Kako dvoje poslovnih suparnika iz 90-ih završe (spojler!) zaljubljeni? Putem e-maila, naravno.

Rushmore (1998)

Da vam pomogne da odlučite koliko daleko ići.

Ovo je najstilizovaniji film scenarista i reditelja Wesa Andersona i možda njegov najbolji. (Kao i većina njegovih najuspešnijih radova, supotpisuje ga Owen Wilson.) Max Fischer (Jason Schwartzman) stipendista je u privatnoj školi. Akademski ne briljira, ali učestvuje u svakoj mogućoj vannastavnoj aktivnosti, naročitp u preteranim pozorišnim predstavama koje sam producira i režira. Upušta se u takmičenje za naklonost udovice, učiteljice prvog razreda, s lokalnim industrijalcem i svojim novopečenim mentorom Hermanom Blumeom (Bill Murray). U ovom se filmu savršeno poklapa mnogo elemenata: ansambl-glumačka postava, scenografija koja je taman na granici uverljivog i neverovatnog i ubitačan soundtrack klasičnog rocka. No ono što ga izdiže iznad ostalih jeste potpuna opsesija Maxa i Hermana, dok ljubav i rivalstvo postaju važniji od svega u njihovim životima. Obojica su spremni da spale selo da bi ga spasili, što je u isto vreme i urnebesno za gledati i katarzično za svakoga ko je ikad bio zaljubljen.

There’s Something About Mary (1998)

Da vas podseti da će muškarci pokušati baš sve.

Pre nego što smo imali predsednika koji se javno hvalio da hvata žene „for the pussy“, ovo je bio standard za „odvratnu“ komediju. Među scenama sperme korišćene kao gela za kosu i testisa zaglavljenih u patentnim zatvaračima, braća Farrelly uspevala su da slože simpatičnu priču o štreberskom Tedu (Ben Stiller), koji unajmljuje privatnog detektiva kako bi pronašao Mary (Cameron Diaz), objekt svoje neuzvraćene srednjoškolske ljubavi. Uprkos preteranim, svlačioničarskim gegovima (ona scena s Diaz i zalepljenom kosom ostala je zloglasna!), film gotovo da i nema seksa i na kraju ispada neverovatno duhovit, sladak i zadovoljavajući.

The Wedding Singer (1998)

Da dodatno ohladi već ionako hladna stopala pred oltarom.

Smešten u osamdesete, film prati Robbieja Harta (Adam Sandler), nedavno ostavljenog pevača na venčanjima (i beznadežnog romantika), koji pomaže Juliji (Drew Barrymore) da isplanira venčanje s potpuno pogrešnim muškarcem. Hemija između Sandlera i Barrymore je neverovatno snažna, a upravo je ovaj film učvrstio Barrymore kao zlato romantičnih komedija (vidi: Never Been Kissed, 50 First Dates i Fever Pitch). Romansa je sjajna, šale su sjajne, kostimi su sjajni, a da (ne kvarimo iznenađenje) i Billy Idol je prilično sjajan. Uistinu, lep je dan za belo venčanje.

As Good as It Gets (1997)

Da vam pomogne da pogledate dalje od njegovih neuroza.

Malo je glumaca koji mogu da ravnopravno pariraju Jacku Nicholsonu. Reditelj James L. Brooks pronašao je dostojnu suparnicu u Shirley MacLaine u filmu Terms of Endearment, a gotovo 15 godina kasnije ponovo je pogodio zlatnu žilu s Helen Hunt. Hunt glumi konobaricu s bolesnim detetom, prema kojoj Nicholson: zločest, rasistički, homofobični, opsesivno-kompulsivni pisac i stalni gost restorana u kojem ona radi, razvija određenu naklonost. Dodajte u priču Nicholsonovog komšiju, homoseksualnog umetnika (Greg Kinnear) koji je prisiljen da se osloni na Nicholsonov lik (počevši od brige za svog preslatkog psa), ubacite jedno putovanje i dobićete jednu od najšarmantnijih i najpromišljenijih komedija 90-ih. Film ne žuri i to mu ide u korist. Brooks nam dopušta da svakog od ovih likova upoznamo temeljno, kao i njih međusobno, pa kad šale i romantika napokon pogode, pogađaju snažno i ostaju s nama. (Uostalom, ko bi mogao da odoli Nicholsonovom režanju: „Zbog tebe želim da budem bolji čovek“?)

My Best Friend’s Wedding (1997)

Za okršaj Julie Roberts i Cameron Diaz.

Slava romantično-komičnoj kraljici Juliji Roberts u ovom klasiku 90-ih. Ona glumi Julianne „Jules“ Potter, 28-godišnjakinju koja shvata da je zaljubljena u svog dugogodišnjeg prijatelja Michaela O’Neala (Dermont Mulroney) tek nakon što on objavi da se verio s Kimmy Wallace (Cameron Diaz), studentkinjom na koledžu. Šta devojci preostaje nego da pokuša da ih razdoji? Hoće li uspeti? Ko zna, ali jedno je sigurno: ovaj film ne možete da pogledate, a da vam se pesma I Say a Little Prayer ne ureže u glavu. Upozoreni ste.

Chasing Amy (1997)

Da stripovi dobiju priznanje koje zaslužuju.

Crtač stripova (Ben Affleck) sa nerazdvojnim najboljim prijateljem (Jason Lee) zaljubljuje se u prelepu lezbejku (Joey Lauren Adams), koja se potom zaljubljuje u njega, samo da bi otkrio da ne zna kako da se s tim nosi. Stripovi? „Preobraćenje“ lezbejke? Najbolji prijatelji? Zvuči kao romantična komedija koju su napravili muškarci, za muškarce. I jeste! Ali Kevin Smith istovremeno uspeva da ponudi donekle nijansirano istraživanje prijateljstva i umetnosti, kao i savremenih romantičnih normi, u svojoj preradi ljubavnog trougla. U vreme kada se gotovo svaka druga šala u Friendsima zasnivala na paničnom strahu od homoseksualnosti, Smith je prikazivao višedimenzionalne koncepte lezbejskog identiteta. Ono što bi se moglo shvatiti kao tipična muška fantazija može se jednako tako posmatrati kao svojevrsno proleće emocija devedesetih.

Jerry Maguire (1996)

Da vam pomogne da pronađete svoju drugu polovinu.

Cameron Crowe ima više od jednog filma na ovom spisku s dobrim razlogom: razume ljude i ono što ih pokreće. Uprkos nezaboravnim, demonstrativnim i pomalo prenaglašenim replikama poput „You complete me“ i „Show me the money“, Jerry Maguire je u suštini film o tome kako se ljudi zaista zaljubljuju. Da, Renée Zellweger voli Toma Cruisea od samog početka (ipak je to film, a on je Tom Cruise), ali prava čarolija Jerryja Maguirea leži u istraživanju onoga što se dešava nakon prvog poljupca i nakon medenog meseca, kada moramo istinski voleti osobu kao osobu, a ne samo gledati u nju i njeno preslatko štene (ili, u ovom slučaju, preslatkog sina, kojeg glumi Jonathan Lipnicki) kao beg ili alternativu sopstvenom životu. Drugim rečima, ovo je rom-kom koji ide duboko.

Clueless (1995)

Da vas podseti da preispitate svoju listu kriterijuma.

Lik ćerke bez majke, koja brine o ocu i traži svog princa, seže sve do bajki. Ali u rukama Alicije Silverstone, koja tumači našu junakinju Cher, i scenaristkinje i rediteljke Amy Heckerling, ova savremena verzija romana Emma Džejn Ostin postaje trenutni klasik. Smešten u živopisan, plastičan, privilegovan svet Beverli Hilsa, u kojem su deca praktično odrasli ljudi, film je prepun danas kultnih replika („Whatever!“; „As if!“), ludih modnih kombinacija i krajnje neuporedivih problema, a ipak zadržava bajkovitu notu. Štaviše, uspeva da zadrži našu simpatiju prema zaljubljenoj Cher, čija je površnost nadjačana njenom dobrotom, odanošću i iskrenom dobrom namerom. Verujemo da zaslužuje ljubav i želimo da je pronađe, ali tek kada postane dovoljno mudra da prestane da je traži na „pravim“ mestima. Film i decenijama kasnije odlično funkcioniše, kao i bezvremenski šarm Paula Rudda. (Ozbiljno, kako on još uvek izgleda isto?!)

While You Were Sleeping (1995)

Za najneobičniji ljubavni trougao od svih.

Upoznajte Lucy (Sandra Bullock), skupljačicu žetona u čikaškom javnom prevozu, koja žudi za nečim više od društva svoje mačke, koliko god ona bila prelepa. Vrhunac njenog dana? Zgodni putnik po imenu Peter (Peter Gallagher). Međutim, nakon što Lucy spasi Petera od nadolazećeg voza i isprati ga u bolnicu, zamene je za njegovu verenicu dok on leži u komi. Zaplet se dodatno komplikuje kada Lucy počne da se zaljubljuje u Peterovu porodicu i, najzanimljivije, u njegovog brata Jacka (Bill Pullman).

Four Weddings and a Funeral (1994)

Da vas sprovede kroz sezonu venčanja.

Kako ne voleti film o venčanjima čije prve stranice dijaloga čini samo reč „Fuck“? Koliko god saosećali sa svima, ovo je ipak film Hugha Granta. I pomalo film Andie MacDowell. Ali uglavnom Hughov. To je film koji nas je upoznao sa njegovim spoticavim, smušenim, a ipak samouverenim etonskim šarmom i duhovitošću, koje ćemo iznova gledati u filmovima Nine Months, Notting Hill, Music and Lyrics, About a Boy i drugima. Priča o Grantu i njegovim prijateljima koji prisustvuju venčanjima svojih prijatelja i jednom sahranjivanju savršeno hvata romantiku braka, ali i sav stres, obavezu i emocionalnu… kako to Britanci kažu?… ah da, gnjavažu koja dolazi sa periodom u životu kada se svi oko vas žene i udaju. Pitanje koje se ovaj rom-kom usuđuje da postavi glasi: možete li u svom tom venčanom ludilu ostati „onaj izvan kruga“ i ipak biti srećni?

Muriel’s Wedding (1994)

Da vam pomogne da razlikujete prave prijatelje od lažnih.

Muriel (Toni Collette), sanjarka i meta zlobnih devojaka koje smatra svojim prijateljicama, ne želi ništa više nego da pobegne iz svog malog grada i od svog groznog oca, da se preseli u Sidnej i uda. Kada pobegne sa roditeljskom ušteđevinom, ponovo se poveže sa drugom odbačenom osobom iz svog grada i dobije priliku da se uda za prelepog južnoafričkog plivača kome je potrebna viza, čini se da joj se snovi mogu ostvariti. Podjednako priča o odrastanju i romantična komedija, Muriel je u dvadesetim, ali je čeka još mnogo sazrevanja, ovaj film briljantno ruši naša očekivanja, dajući nam tačno ono što smo oduvek želeli, a pritom nas zapliće u sve one skrivene „uslove“ koji dolaze u paketu.

Reality Bites (1994)

Da se zaljubite u svoje prijatelje — i u devedesete.

U onome što je tada bio kultni hit, a danas je čisti magnet za nostalgičare 90-ih, Winona Ryder (nakon Edwarda Scissorsheandsa i nakon Johnnyja Deppa) glumi Lelainu Pierce, ambicioznu dokumentaristkinju koja radi kao asistentkinja napornom TV voditelju u Hjustonu, kojeg urnebesno glumi John Mahoney, kasnije poznat iz Frasiera. Ona i njeni grunge prijatelji iz generacije X, koje igraju Steve Zahn, Janeane Garofalo i tinjajući Ethan Hawke, koji možda i nije samo prijatelj, samo pokušavaju da shvate ko su i šta žele od života. U rediteljskom debiju Bena Stillera, on ujedno glumi i japi direktora u MTV-jevskom televizijskom okruženju, čija romansa sa Lelainom i interesovanje za njen rad dovode stvarni svet u sudar sa postfakultetskom hipsterskom maglom ove ekipe. Pored neprekidne modne gozbe devedesetih koju čine ormari Winone i Janeane, mama farmerke, crop topovi, haljinice, kardigani, muške košulje, sakoi, chokersi, mary jane cipele, tu su i ljubav i slomljena srca, seks i lenčarenje, drame među najboljim prijateljima, pa čak i poneka izdaja. Tu je i obilje kulturnih vrhunaca tog doba: Lisa Loeb, Dickies, kratke šiške, Gap, kao i cameo pojavljivanje Davea Pirnera iz grupe Soul Asylum koje lako možete da propustite, ali i neke od mračnijih stvarnosti tog vremena, uključujući stalnu pretnju HIV/AIDS epidemije i skupe 1-900 pozive vidovnjačkim linijama. Sve u svemu, ovo je savršena snimka hipsterskih devedesetih.

It Could Happen to You (1994)

Da vas podseti da postoje stvari koje se ne mogu kupiti novcem.

Zasenjen nekim zvučnijim romantičnim komedijama devedesetih, film It Could Happen to You iz 1994. zaslužuje drugo gledanje. Policajac iz Njujorka (Nicolas Cage) nema dovoljno gotovine da ostavi bakšiš konobarici u zalogajnici (Bridget Fonda), pa joj umesto odlaska do bankomata ponudi da podele dobitak sa njegovog loto listića, ukoliko kojim slučajem osvoji. Kada dobitak zaista stigne, taj pošteni policajac ispuni obećanje i preda novac razvedenoj ženi u finansijskim problemima, na veliko nezadovoljstvo svoje supruge (Rosie Perez), a njih dvoje se na kraju zaljube i polete balonom na vruć vazduh iznad Central Parka. Skandalozno? Pomalo. Neverovatno? Svakako. Ali to je romantična komedija i ne možemo a da ne navijamo za njen srećan završetak.

Groundhog Day (1993)

To make you consider what you could have done differently.

Cinični meteorolog iz Pitsburga (Bill Murray) biva poslat u Punxsutawney u Pensilvaniji sa svojom producentkinjom Ritom (Andie MacDowell) na, naizgled, potpuno besmislen zadatak: izveštavanje o Danu mrmota. I, verujte, to zaista jeste slepa ulica. Murray tamo zapne, i to ne samo u snežnoj oluji, već u beskonačnoj vremenskoj petlji u kojoj se, bez obzira na to šta uradi, uključujući i samoubistvo, budi u istom hotelu, istog dana. U početku je, očekivano, slomljen, ali s vremenom počinje da koristi sve informacije koje je prikupio ponovnim proživljavanjem istog dana kako bi postao bolja osoba i poboljšao živote ljudi oko sebe, a na kraju i impresionirao Ritu promenom svoje ličnosti. Gledati Billa Murraya je zabavno, gledati Billa Murraya kako se muči još je zabavnije, a gledati Billa Murraya zaglavljenog u prostorno-vremenskom čepu, kako se rve sa moralnom filozofijom dok pokušava da osvoji Andie MacDowell, to je najzabavnije od svega.

Sleepless in Seattle (1993)

Da ponovo date priliku ljubavi.

Tom Hanks već je bio zaslužan za nekoliko hitova iz osamdesetih, Splash i Big, ali je filmom Nore Ephron iz 1993. godine o udovcu čiji sin pozove radijsku emisiju u pokušaju da mu pronađe novu suprugu učvrstio status američkog miljenika, pa i miljenika nacije. Meg Ryan, njegova konkurencija za tu titulu tokom devedesetih, tumači nesrećno zaručenu novinarku Baltimore Suna koja mu, u trenutku, napiše pismo i pozove ga da se na Dan zaljubljenih sretnu na vrhu Empire State Buildinga, vidi: An Affair to Remember. Potpuno iskonstruisan, ali i neodoljivo šarmantan, ovaj brz, luckast i duhovit film pravo je emocionalno gorivo za svakoga ko veruje u druge prilike i pravu ljubav.

Father of the Bride (1991)

Podsetnik da porodica dolazi na prvo mesto.

Pre nego što se posvetila pisanju direktnih ljubavnih priča, Nancy Meyers je devedesetih osvežila istoimeni film iz pedesetih. Sa Steveom Martinom u ulozi ukočenog oca koji pokušava da se pribere uoči venčanja svoje ćerke, uz partije košarke u dvorištu uz muziku grupe The Temptations, film je postao nezaobilazno štivo za očeve i ćerke. (Verzija iz 2022. godine, u režiji Gaze Alazrakija i prema scenariju Matta Lopeza, takođe je vrlo zabavna i jednako slatka.)

Pretty Woman (1990)

Da vas inspiriše na velike promene.

Postoji li uopšte lista romantičnih komedija koja ne uključuje ovaj film? Šta još reći o priči iz 1990. godine o lepoj, šarmantnoj seksualnoj radnici i korporativnom grabežljivcu sa Vol Strita koji se zaljubljuju? U tome i leži genijalnost reditelja Garryja Marshalla, kao i Julie Roberts i Richarda Gerea: ubeđuju nas da je čitava priča pomalo bezbrižna šala. Film je smešten u kasne osamdesete, u period vrhunca HIV krize i izuzetno opasno vreme za bavljenje seksualnim radom. Ipak, to nam tokom gledanja uopšte ne pada na pamet, osim jedne rane scene o kontracepciji; mi razmišljamo o udarcima po travnjaku i Richardu Gereu koji pobeđuje strah od visine. Takvi su mu užici! Film sadrži i jednu od najboljih „preobražaja“ u istoriji, uz izuzetno uticajnu modu, pa i danas uzdišemo nad Roberts u kombinaciji tačkaste haljine i polo majice.

Say Anything… (1989)

Da vam pomogne da shvatite da li je „on“ vredan vaše muke

Ako ni zbog čega drugog, ovaj film morate da pogledate kako biste razumeli šta znači kada neko drži boombox iznad glave ispod prozora žene koju voli. Kao i većina tinejdžerskih romansi na ovom spisku, Say Anything… ne završava se velikim plesom. Film Camerona Crowea, u produkciji Jamesa L. Brooksa, daleko je previše sofisticiran za takav osrednji kraj. Umesto toga, duboko se bavi teskobnim, sveobuhvatnim i nespretnim izazovima mlade ljubavi, oličenima u večitom autsajderu Lloydu Dobleru i njegovim pokušajima da osvoji prelepu maturantkinju Diane Court.

When Harry Met Sally… (1989)

Da vam pomogne da se izvučete iz friend zone.

Da je ovo lista od 20 filmova, ovaj bi i dalje bio na njoj. Isto važi i za top 10, pa čak i top 5. Kandidat je za najbolju romantičnu komediju svih vremena jer je drska, senzualna, britka i kinematografski savršena, zahvaljujući rečima Nore Ephron i režiji Roba Reinera. Reč je o svojevrsnom epu žanra koji se proteže kroz više od deset godina prijateljstva, između likova koje tumače Meg Ryan i Billy Crystal, tokom kojih se svi pitaju: „Zašto to dvoje nisu zajedno?“ Mogu li prijatelji spavati zajedno? Ako to učine, šta se onda događa? Ovaj film bi trebalo da pogleda svaki student na planeti. Bonus savet: gledajte ga sa dečkom i obratite pažnju na njegov izraz lica tokom najpoznatije scene Meg Ryan, u kojoj pokazuje koliko je ženi lako da odglumi orgazam.

Coming to America (1988)

Da vam pomogne da pronađete vašeg princa.

Nepravedno je što Eddie Murphy ima samo jedan film na ovom spisku. Vladao je osamdesetima i snimio neke od najvećih komedija tog perioda, Trading Places, Beverly Hills Cop, 48 Hrs., ali ovo je jedini film u kojem ljubavna priča ima glavnu ulogu. Ukratko, Murphy tumači princa iz izmišljene afričke države koji nije siguran u ugovoreni brak, pa kreće u potragu za svojom kraljicom tamo gde veruje da je trava zelenija. A gde bolje započeti nego u Kvinsu, Njujork? Živeći gotovo skromno sa svojim najboljim prijateljem, sjajnim Arsenijom Hallom, Murphyev lik pronalazi posao u restoranu nalik McDonald’su, gde se zaljubljuje u vlasnikovu ćerku, ženu koja bi mogla biti „ona prava“. Priča je jednostavna i u svakoj sceni izaziva smeh, ali je i pametna satira klase i rase, koja se istovremeno može smatrati možda i ultimativnom reaganovskom komedijom: ako si bogat i slediš svoje srce, možeš postati još bogatiji.

Crossing Delancey (1988)

Da vas podseti da slušate sebe.

U filmu Joan Micklin Silver Crossing Delancey, Amy Irving tumači Isabelle „Izzy“ Grossman, ženu koja ima sve, drage prijatelje, zanimljiv posao i stan sa kontrolisanom kirijom na Menhetnu, osim muža, na veliko žaljenje njene bake Ide. Dok Izzy žudi za Antonom (Jeroen Krabbé), svetskim, oženjenim piscem kog upoznaje u knjižari u kojoj radi, Ida joj ugovara sastanak preko bračne posrednice, koja Izzy upoznaje sa Samom (Peter Riegert), vlasnikom obližnje radnje sa kiselim krastavcima. Iako se Izzy u početku opire njegovom nenametljivom šarmu i „prepušta“ Sama prijateljici, s vremenom spoznaje i žaljenja ustupaju mesto srećnom pomirenju.

Working Girl (1988)

Da vam pomogne da šefu otmete posao.

Najpre pogledajmo glumačku postavu: Melanie Griffith, Harrison Ford, koji je vladao osamdesetima u Holivudu i ovo mu je jedina romantična komedija, Sigourney Weaver, Joan Cusack, Oliver Platt, Alec Baldwin u svojoj najbahatijoj verziji i Kevin Spacey. Zatim reditelj: Mike Nichols, ako postoji panteon romantičnih filmova, on verovatno sedi na Zevsovom prestolu. I na kraju: ramena na odelima. Bože, ta ramena. Da li su vrata bila šira osamdesetih? Na stranu Adventures in Babysitting, ovaj film je zapravo onoliko feministički koliko su mainstream filmovi osamdesetih uopšte mogli biti. Melanie Griffith tumači Tess McGill, snalažljivu diplomkinju poslovne škole koja radi kao sekretarica u investicionoj banci i izgovara nezaboravne replike poput: „Imam glavu za biznis i telo za greh.“ Kada joj šefica (Weaver) ukrade ideju za spajanje kompanija i potom završi van pogona, privremeno prikovana za krevet nakon skijaške nesreće, Tess preuzima stvar u svoje ruke: uz podršku prijatelja i potencijalnog ljubavnika (Ford), spletkari, koketira i koristi dobru staru upornost kako bi nadmudrila nadređene, pobedila muškarce i osvojila poziciju koja joj s pravom pripada. Griffith je čudesna, jedan kritičar ju je uporedio sa Marilyn Monroe, a mlađi gledaoci možda će u njoj videti predložak za Cher Alicije Silverstone, preuzimajući ulogu koja je mogla biti samo „slatka“ i pretvarajući je u nijansiranu i očaravajuću. Upravo takav je i film, toliko da ćemo vam oprostiti ako nakon gledanja iznenada razvijete simpatije prema jastučićima na ramenima.

Broadcast News (1987)

Da savladate svoj work crush

Sredinom i krajem osamdesetih nije bilo ničega većeg od televizijskih vesti i Jamesa L. Brooksa, a Broadcast News bio je njihov susret. Nakon luckastih, vrlo blesavih i izrazito muških komedija kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih, poput Animal House, Porky’s i Revenge of the Nerds, kao i paralelno sa epskim blokbasterima poput Ghostbusters i originalnog Indiana Jonesa, Brooks je ovim razgranatim, povremeno dramatičnim, ali nikada samodopadnim filmom o radnom mestu nastavio da redefiniše šta romantične komedije mogu biti. Navijamo za Aarona Altmana (Albert Brooks), pametnog, nervoznog i ozbiljnog novinara koji se bori za naklonost neurotične producentkinje Jane Craig (Holly Hunter) protiv besprekorno uglađenog, i intelektualno inferiornog, Toma Grunicka (William Hurt). Brooks stoji iza filmova poput Bottle Rocket, Say Anything… i Big, kao i TV serija The Mary Tyler Moore Show, Taxi i The Simpsons. Niko ne zna kako da dirne naše srce promišljeno, elegantno i sa humorom kao on.

Moonstruck (1987)

Da pređete preko te male (ili ogromne) mane.

U jednoj od svojih najprepoznatljivijih uloga, Cher tumači udovicu i knjigovotkinju iz Brooklyn Heightsa koja se suočava sa neverom i nesavršenošću svojih roditelja i zaljubljuje se u mlađeg brata svog verenika (Nicolas Cage), koji nosi drvenu protezu umesto ruke nakon nesreće sa sekačem za hleb. Samo se prepustite! Njihova prva zajednička noć donosi jedan od velikih trenutaka u istoriji romantičnih komedija: kada Cage kaže Cher da je voli, ona ga ošamari i kaže: „Dođi sebi!“ Film prikazuje Njujork koji danas gotovo da više ne postoji, na primer, Brooklyn Heights je danas pun bankara. To je prozor u neko drugo vreme, kada je brak značio nešto drugačije u porodicama druge generacije imigranata u kojima su dominirali muškarci, a borba koju vodi Cherin lik protiv društvenog poretka istovremeno je važna i razotkrivajuća, za nju je osvojila Oskara. Na kraju navijate ne samo za njenu ljubavnu priču, već i za čitavu malu pobunu.

Something Wild (1986)

Da lakše prepoznate dobrog dečka (a i onog lošeg).

Pre nego što je Jonathan Demme odlučio da preplaši čitavu jednu generaciju i osvoji Oskara filmom The Silence of the Lambs, bio je majstor razigrane komedije osamdesetih, a ovo je njegovo najbolje ostvarenje. Reč je o priči o blagonaklonom, povučenom korporativnom izvršnom direktoru (Jeff Daniels) čiji se sedeći, uredni život potpuno preokrene kada upozna divlje pustolovnu, pomalo prevarantsku Lulu (Melanie Griffith), ženu čija šarena prošlost uključuje i nasilnog, kriminalnog bivšeg dečka kog glumi Ray Liotta. Ideja „lude“ devojke koja ulazi u život „normalnog“ muškarca i okreće ga naglavačke ponavlja se bezbroj puta u ovom žanru, od Bringing Up Baby do The Girl Next Door. Demmeova alhemija leži u tome što tom tropu dodaje nepredvidivost. Komedija nas drži na ivici sedišta tako što klasično pitanje „hoće li ili neće“ nadograđuje iznenadnim provalama nasilja, pretnji ili potera. Romantične komedije retko su ovako uzbudljive.

Annie Hall (1977)

Da vas podseti da nisu sve veze tu da traju.

Ljubav je preslaba reč za ono što osećamo prema Annie Hall i nismo jedini; film se naširoko smatra jednom od najboljih romantičnih komedija svih vremena. U glavnim ulogama su scenarista i reditelj Woody Allen kao neurotični Alvy Singer i Diane Keaton kao lepršava naslovna junakinja, a film istražuje složenost ljubavi, romantike i gubitka, uz obilje Allenove prepoznatljive ekscentričnosti i samoironičnog humora. Ispričan kroz voice-over, flešbekove i monologe direktno upućene kameri, film je i narativni tour de force, koji je u svoje vreme smatran revolucionarnim, ponajviše zbog nekonvencionalnog, gorko-slatkog završetka. Ipak, prava čar Annie Hall zauvek će biti Keatonina ikonična izvedba; njen androgini stil muške mode i danas utiče na svet mode.

Shampoo (1975)

Da potvrdite da vas vara.

U Shampoo se dešava mnogo toga. To je priča o frizeru iz Los Anđelesa (Warren Beatty) koji spava, pa… praktično sa svima, uključujući i Julie Christie, koja tumači jednu od glavnih meta njegove naklonosti, i na prvi pogled film bi mogao da deluje kao još jedna seks-komedija sedamdesetih. Međutim, treba imati na umu da je reditelj Hal Ashby, kralj promišljenih i pomaknutih romansi, kao i da je scenario supotpisao sam Beatty, jedna od ključnih figura holivudske levice sedamdesetih. Film je objavljen godinu dana nakon Niksonovog pada, a radnja je smeštena uoči njegove izborne pobede 1968. godine, pa se u njemu snažno prepliću politička i seksualna politika tog vremena, u trenutku kada je kontrakultura gasnula, kontracepcijska pilula postajala mejnstrim, a Amerika počela da se sagledava u znatno mračnijem svetlu. Ipak, Beattyjev prikaz iscrpljenog, rastrojenog i izrazito libidinoznog Georgea neodoljiv je i bez tog konteksta, kao i nastup mlade Goldie Hawn, koja osvetljava svaki kadar i savršeno kontrira Beattyju kalifornijskom plavokosom svetlošću i srce-topivom, paperjastom nevinošću.

Harold and Maude (1971)

Da opravda vašu romansu od maja do decembra.

Jedno pitanje lebdi nad većim delom filma Harold and Maude, priče o mladiću opsednutom smrću, koji uživa u vožnji pogrebnih kola, pohađanju sahrana i lažiranju sopstvenih samoubistava, i koji se zaljubljuje u mnogo, mnogo stariju ženu: da li će njih dvoje zaista završiti zajedno? Zvuči nezrelo, ali je zapravo ključno. Harolda i Maude deli otprilike šezdeset godina; da bi film funkcionisao, da bismo poverovali da se ljubav zaista zasniva na onome što delimo, a ne na izgledu ili estetskim vrednostima, moramo poverovati da se između njih razvila istinska privlačnost. Niko nije tako duboko propitivao egzistencijalizam, naročito u filmovima koje smatramo „romantičnim“, kao reditelj Hal Ashby, a Harold and Maude nije izuzetak. Ova mračno duhovita priča nateraće vas da preispitate šta vam je zaista važno u sopstvenom shvatanju ljubavi i, u krajnjoj liniji, života.

Barefoot in the Park (1967)

Da vas izgura iz zone komfora.

Adaptiran prema pozorišnoj predstavi Neila Simona, majstora tog žanra na Brodveju, film Genea Saksa Barefoot in the Park u glavnim ulogama ima Roberta Redforda i Jane Fondu kao mladence Pola i Korije Brater; on je pomalo ukočen, ona opuštenija i optimističnija. Film obuhvata prve dane njihovog zajedničkog života u novom stanu, u klimavoj, propusnoj zgradi bez lifta u Grinič Vilidžu, i manje je o samom zaljubljivanju, iako postoji šarmantna sporedna priča o Korijinoj majci i komšiji Viktoru Velasku, a više o pokušaju da se u ljubavi ostane.

Breakfast at Tiffany’s (1961)

Da vam pomogne da ostavite prošlost iza sebe.

Niko nije ukrao više srca od Holly Golightly. Zasnovan na znatno oštrijoj noveli Trumana Capotea iz 1958. godine, Breakfast at Tiffany’s, priča o prijateljstvu između retko zaposlenog pisca Paula Varjaka i njegove komšinice, naivno lepe Golightly (Audrey Hepburn), slobodnjačke devojke čiji životni stil finansiraju bogati udvarači koji je okružuju, jedan je od temeljnih stubova naših holivudskih romantičnih fantazija. Film ima sve: neuzvraćenu ljubav, izneverena očekivanja, samootkrivanje, pa čak i nedvosmisleno rasistički prikaz azijskog stanodavca, kog tumači Mickey Rooney, detalj koji je danas teško zanemariti. Uprkos tome, generacije gledalaca smatraju ovaj film najvećom romantičnom komedijom svih vremena. A njegov uticaj na modu, naravno, i dalje prevazilazi vreme.

Roman Holiday (1953)

Da uzmete pauzu sami do sebe.

Postoji divan trenutak u filmu Roman Holiday, priči o evropskoj princezi koju tumači Audrey Hepburn, koja se umori od svojih dužnosti i pobegne od pratnje tokom posete Rimu, u kojem Joe (Gregory Peck), novinar koji joj pokazuje grad, stavi ruku u Usta istine, skulpturu za koju se veruje da odgriza ruku lažovima, i izvuče je bez šake. Princeza vrisne, Hepburn navodno ovde uopšte nije glumila, a zatim se prene. To je metaforički krik svega što bi romantična komedija trebalo da bude: iznenađenje, prepuštanje strancu, otkrivanje nove strane sebe dok se zaljubljujemo u nekog drugog. A to je samo jedan trenutak!

Singin’ in the Rain (1952)

Da date polet svojim ciljevima u karijeri.

Stvar je u ovome: zapravo ne smete da volite La La Land ako ne volite Singin’ in the Rain. Ili ga barem morate pogledati; to je originalni mjuzikl o uspehu u Holivudu. Priča o prodatoj glavnoj zvezdi (Gene Kelly) koja se zaljubljuje u plesačicu iz ansambla (Debbie Reynolds), koja bi mu mogla promeniti život, kao i on njoj, ova vesela vožnja kroz Holivud dvadesetih, snimljena pedesetih, ima sve: pevanje, ples i temeljne pesme poput „Make ’Em Laugh“, „Good Morning“ i, naravno, „Singin’ in the Rain“. Neverovatno je sladak i do krajnjih granica tap-plesno razigran.

The Philadelphia Story (1940)

Da vam pomogne da prebolite bivšu ljubav.

Odjavna špica filma The Philadelphia Story izgleda kao san: Cary Grant i Jimmy Stewart bore se za ljubav Katharine Hepburn. Film je producirao Joseph L. Mankiewicz, scenarista filmova All About Eve i Cleopatra, a režirao George Cukor, autor A Star Is Born iz 1954, My Fair Lady i drugih klasika, koji je jednom rekao Marilyn Monroe: „Sve će biti sasvim u redu, draga“, kada je, uoči scene golog plivanja u filmu Something’s Got to Give, izrazila zabrinutost jer zna da pliva samo „psećim stilom“. The Philadelphia Story oslanja se na pouzdane trope, bivše ljubavnike i situaciju „hoće li se ili neće ponovo spojiti“, koji su stvarali romantičnu napetost još od A Midsummer Night’s Dream do Crazy, Stupid, Love. Ipak, upravo je Hepburn, koja se ovde vraćala nakon niza neuspeha, i njena britka razmena replika sa dvojicom udvarača, Grantom, njenim reformisanim, „zločestim“ bivšim mužem koji dizajnira jahte, i Stewartom, tabloidnim novinarom, ono što film čini nezaboravnim. Main Line nikada nije izgledao bolje.

Bringing Up Baby (1938)

Da vam malo olakša ljubavne svađe.

Evo koliko su romantične komedije bile slatke tridesetih: čitava radnja počiva na psu koji zakopa kost brontosaura. Katharine Hepburn, za koju je film i pisan, tumači hirovitu, šarmantnu bogatašicu koja se zaljubljuje u inače verenog, doslovno i figurativno, paleontologa, kog glumi Cary Grant, i pokušava da ga zadrži kako ne bi otišao da se oženi nekom „dosadnjakovićkom“. Njena strategija? Da ga pozove u svoju kuću kako bi joj pomogao da dovede mladunče leoparda u grad. Kasnije se pas i leopard rvaju. Ovo je definicija screwball komedije. I neprocenjiva je: Hepburn zasipa Granta svojim slatkim, rafalnim stilom, dok Grant glumi ukočeno, kao da bi bilo koji muškarac, a kamoli blagi paleontolog, mogao da odoli takvim čarima.

Vogue.com