Zvezde su opsednute čudotvornim anti-age tretmanom. Da li su NAD+ infuzije predobre da bi bile istinite?

„Biću iskrena“, priznaje dizajnerka Azeeza Khan. „Za NAD+ sam prvi put čula zbog Hailey Bieber.“ Snimili su je kako prima intravenoznu infuziju sa nikotinamid adenin dinukleotidom (ili NAD+) za jednu epizodu serije The Kardashians. Njena prijateljica Kendall Jenner takođe je sa njom sudelovala u ovom hit tretmanu.

Khan naglašava kako inače nije osoba koja slepo prati savete za dugovečnost od poznatih dvadesetogodišnjakinja, ali ovo je pobudilo njenu znatiželju. NAD+ je, naime, uobičajeni koenzim koji je postao meta kako opsednutih wellness entuzijasta, tako i uglednih naučnika. Zagovornici ovog tretmana veruju da može da stane na kraj neumoljivoj realnosti starenja, od gubitka mišićne mase do opadanja energije.

Od Calabasasa do medicinskih spa centara na Madison Avenueu, i celebrityji i obični smrtnici u pohodu su na NAD+ tretmane, i to na tolikom nivou da se smatra kako je reč o novom Ozempicu. No za razliku od ovog kontroverznog načina mršavljenja, zvezde svoju ljubav prema ovom novom „eliksiru“ ne sakrivaju.

Čini se da je Hailey Bieber preobratila i svog supruga – možemo ga videti spojenog na NAD+ infuziju u njegovom dokumentarcu Seasons, a Jennifer Aniston je NAD+ infuziju opisala kao „fascinantnu“. Emily Oberg, osnivačica brenda Sporty & Rich, je sama sebe dozirala kod kuće, tvrdeći da vidi poboljšanja u raspoloženju i energiji, dok Mara Raden, klinička direktorka Raden Wellness centra gde naša sagovornica iz početka članka Khan prima svoje NAD+ tretmane u Chicagu, kaže da joj pacenti njegove efekte opisuju kao čistu „snagu uma“.

Zvuči kao čarobno rešenje (ili prodavanje magle, u zavisnosti od vaše perspektive), ali iza toga stoji i nauka, barem u teoriji

Michael Sagner, dr. med., osnivač i izvršni direktor neprofitnog Evropskog društva za preventivnu medicinu, objašnjava da se NAD+ nalazi u svakoj ćeliji ljudskog tela, pomažući pri najosnovnijim i najvažnijim funkcijama: regulaciji proizvodnje energije, ćelijskom metabolizmu i arbitraži preživljavanja ćelija. Sirtuinima – porodici proteina koja se bavi upalom i oksidativnim stresom u ćelijama – pogotovo treba NAD+ za rad.

Shin-ichiro Imai, dr. med., profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta Washington u St. Louisu, otkriva da se upravo njegova laboratorija bavi sirtuinima već više od deset godina. Sa profesorom MIT-a Leonardom Guarenteom, Imai je u 2000. godini objavio značajan rad koji je pomogao uspostavljanju veze između NAD+, sirtuina i starenja. „Otkrili smo da proizvodnja NAD+ opada kako starimo“, kaže Imai. A budući da energija takođe opada sa godinama, Imaiju i njegovim kolegama sinulo je da bi vredelo istražiti može li povećanje NAD+ da nadoknadi normalan proces starenja. Imai se fokusirao na manje molekule koje ćelije koriste za proizvodnju NAD+, koje lakše prodiru kroz ćelijske membrane. U 2016. godini objavio je još jedan rad, pokazujući da povećanje jednog od tih gradivnih blokova jednostavnim dodatkom ishrani može imati „mnoštvo“ anti-age efekata, ali – kod miševa.

„Vrlo jednostavno rečeno, intramuskularan i intravenozni unos NAD+ je besmislen“

Naučnci i lekari koji proučavaju neurološke poremećaje posebno su zainteresovani za to šta bi tačno povećanje nivoa NAD+ moglo da učini za njihove pacijente. Charalampos Tzoulis, dr. med., profesor neurologije i neurogenetike na Univerzitetu u Bergenu i Univerzitetskoj bolnici Haukeland u Norveškoj, vodi centar koji testira nove tretmane za bolesti poput Parkinsona. Nakon davanja vrlo visoke doze jednog od NAD+ prekursora, Tzoulis i njegov tim uspeli su da pokažu, među malim uzorkom pacijenata sa Parkinsonom, povećane nivoe NAD+ u mozgu, trajni metabolički odgovor i „malo, ali značajno“ kliničko poboljšanje simptoma.

„Poboljšanje je zaista bilo prisutno“, nastavlja Tzoulis. „I to bez nuspojava.“ Otada je uključio 400 pacijenata u opsežnije follow-up istraživanje, sa rezultatima koji se očekuju sledeće godine. Ako uspe, dodaje, „to će biti velika stvar.“ Međutim, kako Tzoulis upozorava, desetine obećavajućih intervencija propali su u prošlosti. Neurološki poremećaji, starenje generalno – to su složeni procesi koje je teško poremetiti.

Tzoulisa ne iznenađuje što su se oni bez neurodegenerativnih stanja – od Aniston preko porodice Bieber, pa i do prosečnog kupca u Happier Grocery – uhvatili za to istraživanje. „Te bolesti su povezane sa starenjem“, kaže on. „Pa ljudi misle, ako NAD+ može da pomogne u borbi protiv neurodegenerativne bolesti, mogu li da ga uzimam da sprečim neurodegeneraciju?“ Sa karakterističnom norveškom direktnošću, Tzoulis kaže da naučnici nemaju odgovor. Još. Ako njegovo trenutno istraživanje pokaže da je NAD+ održiva opcija lečenja za pacijente sa Parkinsonom, preći će na istraživanje da li može da pomogne u prevenciji bolesti.

Nakon toga, istražiće da li generalna populacija koja pije smoothieje i traži rešenje za starenje može imati koristi od suplementacije. „Nismo gledali na ovo kao na wellness tretman. Nismo tražili rešenje za bore„, izjavljuje. Isto se ne može reći za spa centre u hotelima sa pet zvezdica i VIP ulaznicama koji već sada nude infuzije i brendirane injekcije, u rasponu od 900 do 1.300 € po tretmanu. Šteta je, prema gotovo svakom lekaru i istraživaču sa kojim razgovaram, što ne deluju. „Intravenozne infuzije su nepotrebne i biološki nemaju previše smisla, jer ne postoji transporter koji bi uneo NAD+ molekule u ćelije“, kaže Sagner. Kad obožavatelji hvale njihove čudesne efekte, Eric Verdin, predsednik i izvršni direktor Buck instituta za istraživanje starenja, sumnja da su njihove reakcije posledica „snažnog placebo efekta“. Tzoulis to objašnjava nenaučnim rečnikom: „Vrlo jednostavno rečeno, intramuskularan i intravenozni unos NAD+ je besmislen.“

Ipak, postoji nekoliko manje sumnjivih mehanizama pomoću kojih možete dobiti efekat ovog „eliksira“. Istraživači su identifikovali namirnice poput edamame i avokada bogate NAD+ prekursorima, iako se čini da ljudi ne mogu nadoknaditi pad NAD+ jedući dovoljno takvih namirnica. Ono što bi moglo da vas motiviše na aktivnost – vežbanje može da podigne nivo NAD+.

U međuvremenu, Verdin strpljivo prati nekoliko kliničkih ispitivanja u toku da vidi hoće li istraživanje potvrditi ovu „NAD+ maniju“. Raduje ga da razmišlja još više unapred. Upoređuje pad NAD+ tokom vremena sa bazenom punim vode koji kao da se prazni. „Da li je problem u tome što voda ne ulazi, ili u tome što negde nešto curi?“ postavlja pitanje. „Mislim da ima mnogo više smisla videti gde je curenje i kako ga možemo začepiti.“ Da li bi takvo otkriće moglo da omogući sedamdesetogodišnjim trkačima da postignu lične rekorde? Da pomogne našem DNK da se regeneriše u dubokoj starosti? Učini našu kosu sjajnijom? Kožu blistavijom? Nokte snažnijim? Da li je NAD+ bolji od Botoxa? Naučnici su presavesni da bi sada sa sigurnošću odgovorili na ova pitanja. Ali spremni smo da čekamo. Uostalom, za jednu deceniju ili dve možda ćemo moći da uzmemo jeftinu malu pilulu i vratimo vreme unazad.

vogue.com