Na trenutak smo pobegli na ovo prelepo istarsko imanje

Ne znam koliko ćemo još moći da čuvamo tajnu o Istri, ili smo je već odali? Iako već godinama privlači sve veću medijsku pažnju, lepota Istre nekako nastavlja da nam se otkriva u slojevima, postepeno i polako. I zato je gotovo neverovatno da se među živopisnim selima, vinogradima i maslinjacima i vrhovima brda ponovo nalazi nova destinacija za beg od stvarnosti.

Jedna od njih, gde povetarac duva sporije, a vreme ih prati tom brzinom, jeste Stanzia Baracija, starije istarsko imanje u blizini Buja, kojem je pre nekoliko godina udahnut novi život posle temeljne restauracije. Odlična je priča porodice Penavić, Suzanne James i Krešimira, u kojoj sreću osećaj lepote, želja da se oživi autentično i tradicionalno, kao i da se podele osećanje netaknutog mira sa drugima.

Prošlo je više od deset godina otkako smo brat i ja odlučili da nađemo zemlju u Istri, za naše porodice i decu gde bismo mogli redovno da se okupljamo. Pronašli smo Baraciju, bila je to stara farma u selu Krasica, imanje od kojeg su ostali samo goli zidovi. Moj prijatelj, ovde u Americi, arhitekta John Newman napravio je konceptualni plan, nakon čega smo egzekuciju prepustili FEARH arhitektama, da bi na kraju unutrašnjost ukrasila moja rođaka, čuvena arhitektica Ana Penavić. Kuća je prvobitno izgrađena za moju porodicu, ali vremenom, pošto ne ostajemo tamo sve vreme, odlučili smo da je iznajmljujemo, govori mi o ovom komadiću raja Krešimir Penavić, Zagrepčanin koji već godinama živi u New Yorku gde ga je život odveo nakon diplome matematike sa PMF-a. Tamo je magistrirao i ostao da živi i godinama je radio u oblasti finansija i investicionih fondova. On je strastveni kolekcionar umetnosti, a preko svoje Fondacije AIC (Aliis Inserviendo Consumor) sarađuje sa svetskim muzejima na izložbama, istovremeno podržavajući umetnike kroz različite projekte. Muzeju MOMA je i donirao neke radove iz svoje zbirke. Poslednjih nekoliko godina bio je direktor za razvoj algoritama u start-ap kompaniji TECLens i uspešno se bavio projektima iz oblasti biomedicine.

Baraciju je kupila porodica Penavić iz austrijskog grofa koji ju je već imao u rukama, ali je odustao i prepustio je njima. Usledila je temeljna rekonstrukcija glavne kuće izgrađene sredinom 19. veka, koja je ostala srce goapodarskog imanja, i onih manjih, izgrađenih nešto kasnije. Nakon rekonstrukcije obe kuće, studio Madres sa arhitektama Marijanom Zlatec i Matijom Lukom projektuje proširenje velike kuće sa wellness sadržajima kao što su zatvoreni bazen sa saunama, prostor za masažu i teretanu, na način da se samoiniciono uklopi u postojeći kompleks, čime se zaokružuje ponuda celokupnog objekta.

Za razliku od korišćenja generičkih rešenja, sva autentična mesta nastaju kada su duh mesta, ljudi koji ga čine i svrha kreativno povezani. Razvio sam metodologiju koja obuhvata ove uticaje približavajući se svakom projektu na isti način. Cilj je uvek stvoriti autentičnu alhemiju mesta, prostor gde će se ljudi osećati dobro i koji će probuditi emocije. Kod Baracije smo radili sa tri osnovna uticaja. Genius loci, duh mesta starog imanja koji čuva jednostavnost i lepotu suživota sa prirodom. Krešimir i njegova supruga Suzanne, kosmopoliti, ljubitelji putovanja, strastveni ljubitelji vina i umetnosti, takođe su želeli da utkaju svoje strasti u ovo mesto. I na kraju je postojala želja da renovirano imanje bude destinacija i to veoma ekskluzivna koja nudi malom broju gostiju privatnost sa vrhunskom uslugom i sadržajima, govori mi arhitektica Ana Penavić, o ideji sa kojom je pristupala projektu preuređenja.

U svojoj spoljašnjosti – klasično šarmantno istarsko imanje, u svojoj unutrašnjosti- eklektična i slobodna, Baracija je jedna od lepših i retko toliko ekskluzivnih destinacija u Hrvatskoj. U petosobnoj glavnoj kući dominira paleta toplih, gustih tamnijih tonova. Istovremeno opora i bogata, kao i tamošnja priroda, deluje životno, uzbudljivo menjajući boje i teksture. Očekivani rustični ton slobodno se upotpunjuje novim komadima opreme kako bi se izbeglo stilsko ujedinjenje. Manja, gostinska kuća u svetlijoj paleti opremljena je modernije, koketira sa urbanim što joj daje zaseban karakter. Deo opreme izradila je vrhunska stolarija Bedenic dok su određeni komadi doputovali iz svih delova sveta. Jedinstvenost enterijera dodatno je istaknuta impresivnom umetničkom kolekcijom. Mešanje starinskih komada sa novim, dizajnom ikona i klasično oblikovanim predmetima, u okviru jednostavnih, ali impresivnih proporcija samog prostora, stvara unutrašnji pejzaž koji je upotpunjen kontaktom sa stalno promenljivom prirodom. Sve ovo stvara jedinstveno iskustvo mesta u celini koja je mnogo više od zbira svojih impresivnih delova, nastavlja Ana o stilovima uređenja. Pored superiornog izgleda, Baracija takođe pruža vrhunsku uslugu; privatan chef, batler, vinski podrum, zatvoreni i otvoreni bazen, velika mediteranska bašta, priroda koja smiruje i dostupnost raznovrsnih sadržaja i svega što je potrebno osobi da bi se osećala prijatno.

Ana je vlasnica studija Madres i već se preko dvadeset godina bavi projektovanjem i uređenjem prostora, a šta baš voli kod ovog projekta, odgovara mi. Volim da stvaram mesta koja stimulišu emocije, pozivaju na odmor i prepuštanje, stimulišu maštu i oplemenjuju duh. Imperativ je stvoriti scenografiju za najveći luksuz današnjice – trenutke kada se čovek oseća potpuno živim. A Baracija je upravo to!

Porodici Penavić danas je baza u planinama Pennsylanije gde provode pola godine, tri meseca su u New Yorku, a preostala tri u Hrvatskoj. Krešimir mi kaže da u Hrvatsku dolazi i do četiri puta godišnje, a između ostalog, razlog ponovo leži u Istri. Taman smo tada, pre tih desetak i više godina, potpisali ugovor o Baraciji, kad nam je prišao jedan gospodin, predstavio sebe i svoju vinariju te izrazio želju da na našoj padini napravi vinograd. Kako smo tek kupili imanje i nije bilo u planu prodavanje, dogovorili smo se sa njim za model sharecroppinga, dakle on obrađuje zemlju i nama na kraju da postotak vina od zemlje koju obradi. Tako je počelo, prihvatio je ponudu i uzeo stari vinograd ispod imanja i zasadio novi. Iako je imao izuzetno uspešnu vinariju, posle nekoliko godina postalo mu je previše naporno da drži sve konce u rukama, pa je predložio da preuzmemo njeno vođenje, a on će nastaviti da pravi vino. Tako smo se udružili s Giorgijom Claijem, jednim od najvažnijih vinara sa ovih područja, nastavlja Krešimir priču o Istri.

Kao treća karika tronošcu, kroz godine se polako oblikovala ideja o Staroj školi, nastala u saradnji sa Priskom Thuring, Kanađankom koja se na hrvatskoj gastro sceni uverljivo dokazala kroz godine kao jedna od najkreativnijih chefica. Nakon što je videla Baraciju, Priska nam je prišla sa idejom da nešto napravimo zajedno, a mi smo je oberučke prihvatili dok je odabir na lokaciju pao upravo na nekadašnju školu u Krasici kojom kao da je još uvek odzvanjao dečji smeh. Mojoj ženi i meni je trebalo 5 minuta da odlučimo da je to to. Zgrada je imala veoma pozitivnu energiju, koju smo želeli da prenesemo u dograđeni atrijum interesantno izveden crvenim betonom. Ceo projekat koji je napravila Ana Penavić, u saradnji sa Arhitekturom Mažer, otvorili smo krajem 2022. godine., zaokružuje priču o Baraciji sa početka priče.

Ona je ovime dobila nastavak u vidu high-end hospitality usluge kroz vrhunski restoran koji je ujedno i arhiva retkih Claijevih vina koje možete probati samo ovde. Istra je Toskana pred 20 godina. Sviđa mi se što je još sve razbarušeno, prirodno, autentično. A luksuz u Istri se pre svega zasniva na toj autentičnosti, vrhunskim namirnicama koje je moguće uzgajati, proizvodima kao što su vino i maslinovo ulje, zaključuje Krešimir.

Dakle, jedna lepa i jako uzbudljiva hospitality priča odvija u istarskoj Krasici poslednjih nekoliko godina, a potpisuje je porodica Penavić. Izgleda da tajna o šarmantnoj Istri ipak mora dalje.