Mornarska majica: Uzbuđenje, kontroverze i večni chic skriveni u prugama

Mornarska majica, kao i prugice generalno, jedan su od onih klasika koji je nadživeo trendove, izdigao se iznad mode, prerastao fenomene, pobedio vreme… Njena prošlost toliko je uzbudljiva da bi, kad bi kojim slučajem bila lik, ispisivala najuzbudljivije romane ili scenarije najnapetijih filmova.

Klasična mornarska majica, popularna bretonka, za Francuze je simbol nacionalnog ponosa i nasleđa čija priča počinje 1858. godine kad je zakonom propisano da postaje deo zvanične uniforme francuske mornarice. Zakon je precizno definisao tačno 21 belu prugu dvostruko širu od 20 do 21 tamnoplave. Uvreženo mišljenje je da brojka simbolizuje 21 Napoleonovu pobedu, ali smatra se da pravi razlog iza toga leži naprosto u mogućnosti ondašnjih šivaćih mašina. Prugasta mornarska majica bila je praktična jer se jednostavno navlačila preko glave, nije imala dugmad koja bi zapinjala u mreže, a print je bio dobro vidljiv, što je spasilo živote nebrojenim mornarima koji bi sa broda pali u more jer su bili lakše vidljivi. Mornarske prugice uskoro su postale popularne u svim slojevima društva, pa čak i onima najvišim.

Čuvena Coco Chanel, letujući na severu Francuske, bila je fascinirana odorama mornara pa je 1917. godine dizajnirala kolekciju koja je izazvala pomamu među francuskim aristokratkinjama. Mornarska majica opuštenog kroja i bele ležerne pantalone širokih nogavica bili su za nju još jedna snažna vizija ženske emancipacije i oslobađanja. Prugice su tako dospele u mondena letovališta, a porastom popularnosti letovanja i odlaska na plažu prugice su preplavile sve, od kupaćih kostima do suncobrana. Radnička klasa je brzo prihvatila trend među bogatima koji se nezaustavljivo širio.

Istorija železnice je, međutim, sve do sredine 19. veka bila je kontroverzna i sa negativnim konotacijama. Michel Pastoureau, francuski profesor srednjovjekovne istorije i ekspert za tumačenje zapadnjačke simbolike i autor knjige „The Devil’s Cloth, History of stripes“, u predgovoru za knjigu „Rayures, une historie culturelle“ („Pruge, kulturna istorija“, op.a.) srednjovekovne pruge naziva simbolom nereda i prestupa.

„Na slikama, kao i na ulici, prugasta odeća ili objekti učestalo su korišćeni kao obeležje svih onih koji su se stavili izvan društvenog poretka, bilo zbog uverenja ili slabosti, zato što su obavljali nedolične poslove ili zanate, ili pak zato što nisu bili hrišćani“. Tako su pruge na Zapadu kroz ceo srednji vek obeležavale prestupnike zakona, kriminalce i osuđenike, ludake, sluge, prostitutke i jeretike. Svi oni su, prema tadašnjim uverenjima, kršili društveni poredak baš kao što pruge hromatski i vizualno krše ustaljeni sklad.

Od zatvorske uniforme do obožavanog outfita holivudskih zvezda trebalo je da prođe puno vremena, ali pruge su uvek zadržale obeležje bunta. Trinaest vodoravnih crvenih i belih pruga na američkoj zastavi bile su simbol zemalja u otporu za oslobođenje od britanskog kolonijalizma. I američka i francuska revolucija za oslobođenje prigrlile su pruge kao simbol. Bunt je s vremenom iz srednjovekovnog negativnog počeo da dobija pozitivne konotacije, ali potpuno je jasno da je pritajena simbolika zauvek ostala prisutna. Mornarsku majicu obožavale su najveće holivudske zvezde, od Marlona Branda do Jamesa Deana, ali ono što ih je nedvosmisleno uzbuđivalo bio je upravo taj neizgovoreni bunt. Filmski likovi Michael Corleone (Al Pacino) u „Kumu“, Gordon Gekko (Michael Douglas) u „Wall Streetu“, Fernand Naudin (Lino Ventura) u „Les Tontos Fingueurs“ i Alexandre Stavisky (Jean-Paul Belmondo) u filmu „Stavisky“ svi redom nose mornarske pruge kao odmetnici, kriminalci i predstavnici podzemlja.

Michael Rennie, Jean Simmons i Marlon Brando na setu filma ‘Desiree’

Mornarska majica jednako je neodoljiva bila i njihovim ženskim koleginicama, pa najveće filmske dive od Audrey Hepburn, preko Brigitte Bardot, do Marylin Monroe pamtimo u ikoničnim outfitima sa mornarskom majicom. Iz društvenog i sociološkog konteksta mornarska majica selila se kroz sport i potom u modu. Pritom je menjala boje, širinu pruga i njihove smerove, vizualno se, jednako koliko i simbolički, poigravala našim vidom, pažnjom i emocijama. Osim Coco Chanel, svoj hommage mornarskoj majici 1966. dao je i legendarni Yves Saint Laurent, učinivši je hiperženstvenom. Francuska dizajnerka Sonia Rykiel dodala joj je boje i spoj pruga različitih boja sa crnima pretvorila u sopstveni trademark. Paul Smith potpuno eklektičnim šarenilom svojih gotovo da je redefinisao naš doživljaj muške prugaste košulje i engleske klasike generalno. Vrlo često, njegova naoko jednostavna fino krojena klasika spolja otkriće vam pravu rapsodiju prugastih postava iznutra. Dekadentne pruge često je koristio Christian Lacroix, a monohromatske Moschino.

Sonia Rykiel defile SS11

Ipak, dizajner koji je bez sumnje upravo samu mornarsku majicu u njenom najizvornijem obliku upisao u modnu večnost bio je Jean-Paul Gaultier. Njegova inspiracija mornarima i mornarskom majicom pratila ga je kroz više od 40 godina karijere i postala simbol kuće Gaultier, ali i simbol najvrednijeg francuskog modnog nasleđa baš poput Chanelove male crne haljine. „Uvek sam obožavao grafički, arhitekturalni aspekt pruga. Majka me je oblačila u mornarske majice. One idu uz sve, nikad nisu demode i verovatno nikad i neće biti.“ Gaultierov „Le Male“, muški parfem u erotizovanom flakonu u obliku muškog torza odeven u mornarsku majicu sve do današnjih dana je jedan od najprodavanijih mirisa svih vremena.

Kroz osamdesete godine mornarska majica postala je i jedan od simbola seksualne revolucije i oslobađanja gay zajednice. Dobrim delom su za to zaslužni umetnici kao što su Tom of Finland ili pak reditelj Rainer Fassbinder, čiji kultni film „Querelle“ iz 1982. priča priču o mladom mornaru i evoluciji njegove seksualnosti. Noseći čuvenu mornarsku majicu, on postaje ultimativna fantazija, ikona, ultraseksualizovani gay simbol.

Gaultier Paris 2000 Couture

I ovog leta mornarska majica je ultimativni it komad, prisutna u mnogobrojinim dizajnerskim kolekcijama. Louis Vuittonove su šarene na lepršavim siluetama, dok Daniel Roseberry za Schiaparelli složene forme i krojeve kombinuje sa tradicionalnima mornarskima. Duran Lantink nimalo tipične, ali za brend prepoznatljive potpuno predimenzionirane forme komada koji stvaraju efekat distorzije tela nadopunjuje i pojačava dezenom plavih i belih prugica. Kod Bottega Venete klasične navy pruge dolaze sa efektom kao da su ručno obojene na košuljama i haljinama, ili pak kao čupavi puloveri od najfinijeg mohera. Chanelova fina pletiva u mornarskom dezenu inspirisana bretonkom dolaze u formi topića na bretelice pa sve do končanih oversized pulovera. Marnijeve pruge su eklektične, dok one sportske kod Miu Miu i Driesa Van Notena podsećaju pomalo na bejzbolske dresove i oversized polo majice.

Za modnu plovidbu ni ovog leta nije vam potrebna jahta, dovoljna je samo fantastična mornarska majica koju ćete sa lakoćom kombinovati u bilo koje doba dana i u bilo kojoj prilici. Ona je i danas podjednako vanvremenska i uzbudljiva: na it djevojkama na ulicama Pariza, Ljubljane ili Beograda, kao i na ribarima sa dalmatinskih ostrva ili sa neke bokokotorske rive. Njena simbolika rasteže se od duboko ukorenjene stvarnosti do modne fantazije koja živi večno, potpuno imuna na test vremena.