Weddings
Kada su Monica Clara Beštek, Australijka hrvatskog porekla, i njen dugogodišnji partner Benjamin Lachlan Ruane odlučili da izgovore “da”, njihov izbor destinacije bio je sve samo ne slučajan. Dugo iščekivano venčanje dogodilo se nakon čak 16 godina ljubavi iz školskih dana, a njihova ljubavna priča pretočena je u elegantnu ceremoniju sa estetikom inspirisanom nasleđem Jacqueline Kennedy i suptilnom simbolikom Salvadora Dalíja. Intimno venčanje na imanju u španskoj Costa Bravi bilo je prožeto i detaljima koji odaju počast Monicinom hrvatskom poreklu — od smokava iz bakinog vrta u Lici do rakije servirane u tradicionalnim čuturicama i supe na početku večere. To su zapravo bili detalji koji su mi upali u oko kad sam videla prvi put njihovo venčanje i poželela da saznam više. „Oboje mojih roditelja su iz Hrvatske. Otac mi je rođen tamo, a roditelji su mu iz Novog Marofa. Majka je rođena u Australiji, ali njeni koreni su isto hrvatski. Otac joj je iz Ljubača, blizu Dubrovnika, a njena majka, moja baka, je iz Like”, objašnjava mi Monica razloge zašto je njena svadba održana u španskoj Costa Bravi, prepuna hrvatske tradicije i simbolike. Ovaj jedinstveni spoj hrvatske duše i mediteranskog glamura rezultirao je venčanjem koje nije samo bilo lepo — „bilo je duboko lično i nezaboravno“, kaže mi.
Par se upoznao još u srednjoj školi, odrastajući u Canberri udaljeni samo jednu gradsku četvrt. Spojila ih je ljubav prema košarci, a ostatak je, kažu, istorija. Prosidba se dogodila na hrvatskom tlu, na planini Sveti Ilija u Orebiću, gde je Ben Monici ponudio smokvu u kojoj je, poznajući njenu naviku da ih otvara na pola, sakrio prsten. Baš kao u „jednom starom tradicionalnom hrvatskom običaju, ‘obeležje'“, kaže mi Monica. O čemu se radi? U slučaju da je prosidba bila uspešna, mladići su svojim budućim ženama davali darove koji se nazivaju “obeležjima”. To su bili darovi u raznim oblicima, ali u većini krajeva to je jabuka sa kovanim novcem (otud inspiracija za smokvu sa prstenom).
Inspiracija za samu svadbenu svečanost, održanu u La Bisbalu, bila je kombinacija klasike i ličnih detalja. Par je pronašao lokaciju za venčanje nakon temeljnog pretraživanja Googlea – želeli su da se venčaju na mestu gde se niko pre njih nije venčao i da provedu celu nedelju na imanju, uživajući u kući i vrtu, plivanju i tenisu, upijajući svaki trenutak. Lokaciju su pronašli putem platforme Viu Empordà, a reč je o Casita Torre, čiji ih je maslinjak i predivna stara kuća opuštene atmosfere i zanimljive arhitekture odmah osvojila.
Kuću je izgradio Rafael Masso (nekadašnji Gaudijev učenik) kao svadbeni poklon za ćerku vlasnika masije, oko 1910. godine. Venčani vikend započeo je druženjem uz piće na privatnom imanju vlasnika Font Clare. Prostrani vrtovi nalikovali su botaničkom raju – bujna vegetacija, zelenilo i cveće stvarali su savršenu kulisu za dobrodošlicu najbližima. Predivne skulpture bile su raspršene širom imanja, uz bazen koji se skladno uklopio u savršeno zelenu travu. Par je posluživao svoja omiljena vina uz sveže lokalne specijalitete.
Costa Bravu su već više puta posetili, a posebno ih je osvojio gradić Cadaqués, gde su se zaljubili u morsku kuću Salvadora Dalija i njegova nadrealistička dela. Elementi Dalijevog uticaja provlačili su se od samih pozivnica pa sve do dana venčanja, gde je bio prisutan i njegov ikonični jajoliki simbol. Uključivanje tog motiva nosilo je snažno simboličko značenje – predstavljalo je rađanje, ljubav i nadu.
Međutim, Monicino hrvatsko poreklo, koje je bilo izvor inspiracije kroz ceo njen život, nesumnjivo se osetilo i tokom dana venčanja. Na primer, kule od smokava bile su jednostavni središnji ukrasi na stolovima. Kaže mi kako je njena ljubav prema smokvama započela još u detinjstvu kada je „jela velike, slatke zelene smokve sa starog stabla u bakinom dvorištu“. Štaviše, prema porodičnoj legendi, „baka je pre 45 godina prokrijumčarila sadnicu dalmatinske smokve u cipeli na putu za Australiju“, smeje se. Ali uz to, tradicionalni hrvatski elementi utkali su se u slavlje i kroz grančice ruzmarina i hrvatske vrpce koje su goste dočekale kao poklon dobrodošlice, rakiju koja se posluživala iz čuturica (drvenih pljoski), bombonjere kao uspomene za zvanice i supu na početku večeri. Ceremonija se održala ispred kuće, a vodio ju je blizak prijatelj para.
Venčanica, vintage Vera Wang koju je Monica pronašla na Vestiaire Collective, bila je prepravljena kako bi odgovarala njenom stilu — skraćena, sa uklonjenim tilom i dodatim naborima sa strane. Deveruša i sestra Emma nosila je baršunastu haljinu Toteme uz Corali naušnice, dok je mlada nosila vintage Givenchy naušnice i veo izrađen u Amsterdamu. Njihov nečak, dečak Otis, ukrao je srca prisutnih kao neodoljiv page boy u ručno izrađenom odelu.
Večera se posluživala na srebrnim tacnama, u opuštenoj atmosferi pod maslinama, uz zalazak sunca i čase lokalnog vina. Jelovnik je bio fuzija hrvatske i španske kuhinje: odojak, janjetina, supa, salata od kupusa i patatas bravas. Za desert je poslužen jednostavan kolač od šargarepe, Benov omiljeni, dok je u pozadini svirala „Me Olvidé de Vivir“ Julia Iglesiasa.
Monica i Ben su venčanje u potpunosti osmislili sami, oslanjajući se na prijatelje, porodicu i lokalne dobavljače. Svaki element nosio je lični pečat, bilo kroz simboliku, estetiku ili emociju. I dok su plesali svoj prvi ples na „You Never Can Tell“ iz „Pulp Fictiona“, a tokom dana live muziku Gypsy Kingsa, njihovu omiljenu muziku, bilo je jasno da su stvorili uspomenu koja će im trajati ceo život. U istom duhu, njihova priča postaje jedan od onih Vogue Weddings trenutaka — elegancija sa dušom, lepota sa nasleđem i ljubav koja se pamti. Pogledaje u nastavku kako je bilo.
„U martu, nekoliko meseci pre venčanja, posetili smo moju baku i tada smo u njenom vrtu napravili probnu verziju tornja od smokava (jedno zaista posebno i zabavno poslepodne sa porodicom), kako bismo to mogli da pokažemo našoj lokalnoj cvećarki Leonor kao referencu. Bila je divna i učinila je sve kako bi osigurala da na dan venčanja imamo smokve, jer je znala koliko mi znače. Imali smo čak 30 kilograma smokava!“
„Zamolili smo dragog prijatelja koji se bavi pronalaskom vintage nakita da nam nađe dva odgovarajuća zlatna prstena. Mislim da ima nešto jako lepo u tome da nakit već ima svoju istoriju, da je već živeo jedan život pre nas. Pozivnice sam sama dizajnirala, a na dnu su imale malu ilustraciju Dalijevog jajeta.“
Nosila sam Maryam Nassir Zadeh cipele, model Maryam pumps u nijansi Bloom, dok je moja mama nosila krem haljinu brenda Toteme, a moja kuma i sestra Emma crnu baršunastu Toteme haljinu i Corali naušnice. Modne dodatke zadržala sam vrlo jednostavnima i nosila vintage Givenchy naušnice koje sam pronašla pre nekoliko godina.“ Prepravljena vintage Vera Wang haljina kupljena je preko Vestiairea.
„Moj veo izradila je devojka iz Amsterdama, a za ‘nešto plavo i pozajmljeno’ nosila sam podvezicu moje mame koju je ona nosila na svom venčanju.“ „Otis, naš dečak koji je nosio prstenje, definitivno je bio zvezda dana – bio je presladak. Nosio je belo ručno šiveno odelce marke Childrensalon.“
„Frizuru i šminku radila mi je Ana Cano Make Up kako ne bih morala da se stresiram na dan venčanja, ali želela sam da sve ostane vrlo jednostavno kako bih se osećala kao ja. Kosu sam skupila u zategnutu punđu, a šminku sam zadržala prirodnom.“
„Ben je odabrao vrlo klasičan izgled, crpeći inspiraciju iz holivudskih ikona ’70-ih i ’80-ih poput Julia Iglesiasa, Jacka Nicholsona i vintage Jamesa Bonda. Njegovo odelo po meri izradio je SuitSupply – sa pantalonama širokih pregiba i reverima u stilu šala. Leptir-mašnu i manžete pronašao je u vintage prodavniciu Amsterdamu. Videti Bena na kraju prolaza, i imati sve naše prijatelje i porodicu iz celog sveta pored nas, bilo je neopisivo posebno.“
„Oduvek sam volela da organizujem večere, tako da je bilo zaista posebno što smo to mogli da uradimo sami. Sa našim dobavljačima smo ostvarili predivne odnose, a prijatelji i porodica su nam u svemu pomagali. Bili su zaista neverovatni, što je celom iskustvu dalo dodatnu toplinu – stvorili smo uspomene koje ćemo zauvek nositi u srcu, do najneočekivaniji trenutak dana za mene bio je govor mog supruga. Napisao ga je tog jutra, u maslinjaku na imanju. Bio je iskren, promišljen i duhovit – potpuno od srca. Uvek ću ga pamtiti.“
VOGUE RECOMMENDS
