Je li došao kraj modnim revijama kakve poznajemo?

„Modne revije su novi oblik umetnosti, uzbudljivije od pozorišta“, govorio je vizionar Andy Warhol davne 1977. godine, kao čest gost Yves Saint Laurent revija i neko ko je svedočio evoluciji tog formata – od salonskih predstavljanja kolekcija do maestralnih performansa. Prvi put kada sam to i sama pomislila, bilo je pri slučajnom susretu sa prezentacijom Voss kolekcije Alexandera McQueena za proleće/leto 2001. Obložena staklena prostorija sa neurednim kavezom u sredini, oko kojeg su manekenke hodale na način koji je delovao pomalo mučno i opsesivno (posebno u tom uzrastu), navela me je da hipnotisano zakoračim u lavirint njegovih arhivskih revija, a koje su me potom dovele i do Gallianovog Diora i Lagerfeldovog Chanela. Isti efekat na mene, mnogo godina kasnije, imala je Fendi haute couture revija za proleće/leto 2021. (gde su modeli, gle čuda, takođe prolazili kroz staklene vitrine), zatim niz Jacquemusovih revija u veličanstvenim pejzažima, pa neočekivano, i ona nedavna Valentinova unutar distopijskog, gotovo lynchovskog javnog toaleta. Alessandro Michele je i ranije, za Gucci, organizovao konceptualne revije, poput one održane u prvom muzeju na svetu u Rimu, na kojoj je skrenuo pažnju na nejednaka prava žena. S druge strane, Demna je jednom prilikom, tokom svog mandata u Balenciagi, modele pustio niz poplavljenu pistu, kako bi započeo diskusiju o klimatskim promenama.

Mogla bih ovako u nedogled, ali čitava poenta jeste u tome da su modne revije oduvek bile ključan faktor za stvaranje nečeg uzvišenog, teatralnog, umetničkog, ali i političkog, kao produžetak poruke samih kolekcija. Ova sezona otišla je korak dalje, napuštajući okvire kakve smo do sada poznavali. Modne poste zamenjene su bioskopima, aukcijama i beskrajnim igrama, a na neki način, taj zaokret je i više nego očekivan – posebno od ekspanzije digitalnih prezentacija u eri pandemije 2020, a onda i finansijske i kreativne krize koja je nakon toga usledela na modnom tržištu.

Verovatno najiščekivaniji debi ove sezone u Milanu bio je onaj Demnin za Gucci. Tridesetominutni film The Tiger, kojim je, umesto revije, u bioskopu prikazao kolekciju za proleće/leto 2026, režirali su Spike Jonze (Her, Being John Malkovich) i Halina Reijn (Babygirl i Bodies, Bodies, Bodies), a u glavnim ulogama su Demi Moore (kao Barbara Gucci, šefica Gucci International i vlasnica države Kalifornije), Edward Norton, Keke Palmer, Alex Consani, Kendall Jenner, spajajući italijanski maksimalizam sa glamuroznim šarmom old Hollywooda. Demna se oslobodio konvencionalne ideje o kolekciji i pametno pristupio stvaranju La Famiglia lookbooka – što mu je omogućilo da istraži različite kodove i epohe odjednom. Njegovih 40 Gucci arhetipova inspirisano je različitim italijanskim personama: La Diva, La Drama Queen, Principino, Bastardo i mnogi drugi. Referencirao je Tom Fordov Gucci kroz likove Pesantone, Bastardo i Ragazzo; oživeo 60-te kroz La V.I.C., maksimalno koristeći Gucci monogram kroz printove u kolekciji, i dao mali omaž Alessandrou Micheleu kroz pussybowe i cvetne printove.

Ako smo i pomislili da će Glenn Martens za Diesel ove sezone biti tiši, zbog njegove nove pozicije kreativnog direktora Margiele, on je tu da nas razuveri. Njegov najnoviji poduhvat za proleće/leto 2026. bio je i najambiciozniji do sada: brend je ne samo svoje goste, već i publiku u Milanu pozvao u tzv. “potragu za jajima”. Naime, jaja od pleksiglasa u ljudskoj veličini postavljena su na različitim mestima po gradu, a u svakom od njih je bila manekenka obučena u neki od njegovih novih lookova. „Važno je da uradimo nešto drugačije. Ovo je Diesel za ljude, kolekcija koju javnost otkriva istovremeno kao i svi ostali“, rekao je. „Svi imaju priliku da budu u prvom redu“, zbog čega je prezentacija očekivano postala viralna.

Pet hiljada fanova se prijavilo da učestvuje u ovoj najstilizovanijoj potrazi za blagom. Nije ni čudo, s obzirom na to da je prvih petoro koji pronađu sva jaja moglo da izabere bilo koji komad iz kolekcije i da ga dobije izrađenog po meri. Iako je sama ideja igre privukla najviše pažnje, odeća je bila podjednako briljantna. Kao i uvek, Martens je obično pretvorio u izuzetno, igrajući se teksturom i oblikom. Ponosno je istakao saten-denim, koji je bio i distressed i u jarkim bojama na haljinama sa prednjim delom i jaknama. Animal printovi životinja koje zapravo nikada nisu postojale, a koje je Martens štampao na mini-haljinama i suknjama, takođe su bili rezultat velikog truda. A on je, sa sunčanim naočarima, krenuo da luta ulicama zajedno sa učesnicima potrage, podižući čitavo iskustvo na viši nivo.

SUNNEI se nikada nije zadovoljavao klasičnom pistom. Od osnivanja 2015. godine od strane Lorisa Messine i Simonea Rizza, ovaj milanski brend je govorio jezikom mladosti, tehnologije i ironije, odbijajući da se uklopi u očekivane narative industrije. Za proleće/leto 2026, duo je izveo svoj najhrabriji potez do sada – aukciju u saradnji sa Christie’s, gde su brend, njegov identitet, i na kraju sami osnivači postali artikli na prodaju. Gosti su ušli u pravu pozorišnu aukciju: svako je dobio srebrnu greb-greb karticu koja je otkrivala koliko „modnih dolara“ može da potroši u ovom imaginarnom nadmetanju. Od logotipa do samih kreativnih direktora – gosti su licitirali, a na kraju je „prodat“ i sam brend. Članovi zajednice modne kuće delovali su kao posrednici, obučeni u SS26 komade, razigrane, arhitektonske, ali i prožete prepoznatljivim SUNNEI osećajem nepoštovanja pravila. Odeća ovde nije bila u fokusu, već je služila kao osnova performansa.

No, performans je dobio oštriji ton nekoliko sati kasnije, kada su Messina i Rizzo objavili da se zaista povlače iz brenda. Ono što je delovalo kao satira, odjednom je postalo proročanstvo. Aukcija je bila metafora za komercijalizaciju mode i oproštajna poruka. Jednim potezom, osnivači su (raz)otkrili krhkost autora i dizajnera u industriji u kojoj brendovi često nadžive svoje tvorce. Provokativno, teatralno i nezaboravno, kako za one prisutne, tako i za publiku spolja.

Za kraj, ostaje pitanje – ako se najzanimljiviji momenti na nedeljama mode više ne dešavaju na pisti, šta onda (p)ostaje od tradicionalnog formata modne revije? Sa modnim stručnjacima koji su prezasićeni, te publikom koja želi da bude deo interaktivnih i multidimenzionalnih priča, jasno je da modni brendovi moraju da prevaziđu granice uobičajenog. Performans, tehnologija i iskustvo postali su nova valuta pažnje, no ispod svega toga, ne treba ispustiti iz vida suštinu – samu emociju, osećaj koji ostaje, pokreće razgovore, i na kraju – prodaje. Upravo oni koji uspeju da dosegnu uravnoteženu spregu svih ovih elemenata, imaće poslednju reč u (r)evoluciji onoga što danas nazivamo modom – znamo koji su već na tom tragu.

Photo: Courtesy of Gucci; Gorunway.com