Moda je u poslednje vreme opsednuta spavanjem. U čemu je stvar?

Lavovi spavaju oko 23 sata dnevno. Slonovi svega tri, isto kao i konji. Ako ima sreće, čovek spava oko osam. Većina odraslih danas bi, međutim, rekla da je to čista fantastika. Zahvaljujući hustle kulturi, ili jednostavno jer pokušavaju da uhvate dah dok ih steže nepopustljiva pesnica kapitalističkog sistema, mnogi o snu govore čežnjivim glasom, prisećajući se poslednji put kada su se dobro naspavali tokom školskih raspusta. Verovatno to nije potpuno tačno – kad je reč o nesanici ili jednostavno nedostatku sna, mnogi od nas su pomalo dramatični – ali to ne znači da taj vapaj za osmosatnim odmorom nema razloga. Kada ću se napokon naspavati i zašto nikad? Memeovi ili sveprisutan TikTok trend bed rottinga, kroz koji stotine hiljada ljudi mašta o tome da ceo dan jede u krevetu i gleda Netflix, zanemarujući bez griže savesti sve obaveze, nisu samo odraz ličnih hirova. Video-snimci koji tematizuju odmor i san na društvenim mrežama, dajući im simpatične -core etikete, beleže milionske preglede. Ali romantizovanje odmora je mnogo više od još jednog prolaznog trenda – to je odgovor na svet koji živi u eri burnouta.

Povezano: Burnoutcore: da li nas je količina mikrotrendova dovela do potpune ravnodušnosti?

Moda, koja uvek pulsira u ritmu društva, odražavajući naše težnje, brige i strahove, kolektivnu je iscrpljenost prelila u sopstveni vizuelni jezik. Iako su modni brendovi poput Alexandera McQueena, Viktor&Rolfa i Marca Jacobsa godinama pre pronalazili nadahnuće u krevetu, snovima i spavanju, želja za snom ili posledice tvrdoglave nesanice poslednjih su sezona postale posebno izražen lajtmotiv – prelile su se na piste nedelja mode u bezbroj različitih referenci čineći bedcore jednim od najvećih trendova današnjice.

U kolekciji za jesen/zimu 2025., Pradinom pistom promarširali su modeli čije su zamršene, nepočešljane frizure i „no-make-up make-up“ aludirali upravo na ono što svakodnevno gledamo u ogledalima kad se nevoljno iskobeljamo iz kreveta kako bismo na vreme stigli na posao. Setovi koji podsećaju na pidžame nose se s čizmama, a „noćne košulje“ nononšalantno uparene s ostatkom odeće kao da upućuju kako je to najviše truda koji ujutru možemo pokloniti izlasku u svet. „Estetika nemara“ koja podseća na nekoliko preskočenih REM ciklusa, ali i sveopštu iscrpljenost koja odražava neumoljiv ritam naših života, odraz je onoga kakav svet jeste, a ne kakav bi voleo biti, kao i dokaz da Miuccia Prada i Raf Simons nikad ne sklanjaju prst s pulsa društvenih kretanja.

Ali pomenuti vizionarski dvojac u tom osluškivanju društva, njegovih raspoloženja i želja, nikako nije jedini. Razigrani Adrian Appiolaza u Moschino kolekciji za proleće/leto 2025. modele je „omotao“ haljinama koje podsećaju na tek opranu posteljinu i jaknama koje deluju kao da su napravljene od patchworka satenskih vintage jorgana. Fendi je mekani kućni ogrtač predvideo za nošenje van toplin svog doma, baš kao i Haider Ackermann za Tom Ford, dok su danski dizajner Nicklas Skovgaard, italijanska Vivetta i francusko-kanadski 3.Paradis poigrali motivom jastuka koji je ili činio deo odeće ili se nosio u ruci kao najpoželjniji modni dodatak – signalizirajući da je reč o predmetu od kojeg se jednostavno ne želimo odvojiti.

Povezano: Cipele iz nove Valentino kolekcije nećete želeti da izujete čak ni u krevetu

Valentino Resort 2026, Courtesy of Valentino

Nadahnuće udobnošću i toplinom spavaće sobe nastavilo je da oblači modne piste i u sezonama koje su usledile, a koje tek treba da dočekamo. Uvek sanjiva Simone Rocha svoju je viziju nadolazećeg proleća opremila satenskim oversized torbama koje podsećaju na vintage jastuke s romantičnim volanima, Domenico Dolce i Stefano Gabbana većinski su deo svoje prolećne kolekcije od 66 lookova posvetili odeći koja asocira na setove pidžama, zavodljive negližee i spavaćice, a Alessandro Michele je ceo lookbook Valentino Resort 2026 kolekcije snimio u krevetu – tom mitskom mestu o kojem, očigledno, bez zadrške maštamo. Dnevna odeća inspirisana svetom snova kreirala je fuziju privatnog i javnog koji se do sada nisu mešali u toj meri, a granica između outweara i sleepweara ozbiljno je zamagljena. 

Povezano: Odlazila sam ranije na spavanje nedelju dana i promene koje osećam su iznenađujuće

Iako opsesija udobnošću koju pruža kućna odeća traje još od COVID pandemije i ere trenerki, fokus mode na san poslednjih sezona odražava širi kulturološki zaokret. U eri wellbeinga, spavanje sve više doživljavamo kao ritual, luksuz i oblik self-ker, umesto kao osnovnu biološku potrebu koju nikada ne bismo smeli da žrtvujemo. U vremenu kolektivnog iscrpljivanja, kada milioni ljudi širom sveta maštaju o nečemu tako elementarnom kao što je san, ono je postalo sinonim za nešto nedostižno i nedohvatljivo – nešto što jednostavno ne možemo priuštiti. „Višak“ slobodnog vremena koje ćemo, poput dokonih bogataša, „rasipati“ na spavanje, gotovo je postao statusni simbol – tihi luksuz koji sugeriše da sebi možemo dopustiti da nas osam sati (ili više) naprosto nije briga ni za šta.

Vivetta Spring, 2025, gorunway.com

U svom sjaju tog paradoksa, u kojem je biološka nužnost postala nedostižna, moda je romantizovala sleepwear i sve što nas asocira na san. Iako i dalje hronično iscrpljenima i emotivno isceđenima, modne kuće nam svojim nosivim verzijama jorgana, mekanih pokrivača koji podsećaju na bakine i jastucima u formi aksesoara nude utehu i način da se zakukuljimo (iako nemamo vremena za hibernaciju). Taj topao omotač, kao asocijacija na ono sigurno i poznato, pritom je i svojevrstan štit koji nosimo kako bismo se zaštitili od sveta koji iz dana u dan sve više raspiruje našu anksioznost. Ratovi, ekološke katastrofe, finansijska nesigurnost i ugrožavanje do sada stečenih prava i sloboda samo su neke od pretnji zbog kojih je sasvim razumno poželeti da ostanete u krevetu zauvek. Višesatni bed rotting bez agende ne čini se nimalo sumanutim. U svetu koji naprosto odbija da uspori, neprestano nas testirajući svojom surovošću, pidžame, satenski jastuci, kućni ogrtači i krevet, kao poslednja potvrda našeg spokoja zaista postaju simboli otpora.