Nova hit mini-serija sa primesama mitologije nas je oborila s nogu

Teško je zamisliti da jedan voćni aranžman poslat u pogrešno vreme može izazvati lavinu događaja koji preispituju porodičnu dinamiku, prošlost, sadašnjost i tematiku ženstvenosti u savremeno doba. Ali upravo to se dešava u mini-seriji Sirens, koja je sada dostupna na Netflixu. Sirens je jedna od onih serija o kojima se pričalo i mnogo pre nego što je prva epizoda ugledala svetlost dana, što najviše može da se pripiše zvezdanoj glumačkoj postavi – glavne uloge tumače sjajne Meghann Fahy, Julianne Moore i Milly Alcock. Ovakve serije često znaju da se oslanjaju samo na talenat glumaca koji su u centru radnje, zbog čega često imam zadrške kada su u pitanju slična ostvarenja, ali Sirens me je oborila s nogu.

Seriju je kreirala briljantna Molly Smith Metzler, koja je napisala i hit serije Maid, Shameless i nekoliko epizoda Orange Is the New Black. Molly maestralno kreira autentične, emocionalno bogate i kompleksne ženske likove, koje često smešta u složene porodične i socijalne kontekste. Kada se upoznajete s njenim likovima, možete gotovo da ih osetite, jer Metzler uvek piše iz empatične pozicije, saosećajući sa njihovim brigama, problemima i pogledima na svet. Sirens nije izuzetak, a scenaristkinjine kompleksne likove oživljavaju glumice čiji performans gotovo nikad ne razočarava. Imajući u vidu prošle radove Molly Smith Metzler i glumačku postavu, pretpostavljala sam da će Sirens da bude sjajna priča o ženama, ali nisam mogla ni da naslutim njenu bajkovitost.

Courtesy of Netflix

U vreme kada je književni svet gotovo opsednut reinterpretacijama poznatih mitoloških priča, Sirens dolazi u pravi čas – neposredno nakon Greek Godess trenda u modi i lepoti, a pre filma Oddysey Christophera Nolana. Uprkos imenu, serija nije bazirana ni na jednom mitu iz grčke mitologije. Sirens donosi potpuno novu, savremenu priču o ženama, koje su samo delimično nadahnute grčkim sirenama. (Ne onim koje su polu-žena, polu-riba, već onim koje su polu-žena, polu-ptica.) U mitologiji, sirene zavode moreplovce svojom očaravajućom pesmom, koju na momente možemo da čujemo i u pozadini ove serije. Ipak, grčka mitologija se često pripoveda iz muške perspektive, zbog čega su autorke želele da nam pruže priliku da sagledamo i žensku stranu priče. Ko su sirene ako pitate njih? Kompleksna bića kojima zavođenje muškaraca nije primarni životni cilj, zamislite.

Serija se na mitologiju oslanja kroz detalje kojima me je osvojila. U poslednje vreme gledali smo dosta triler mini-serija smeštenih u izolovanoj vili ili odmaralište – što meni, iskreno, još uvek nije dosadilo – ali upravo ti mitološki elementi su ono po čemu se ova priča ističe. Radnja se odvija na ostrvu, koje je suptilna referenca na mit da sirene žive na izolovanim stenama u sred mora i ne tako suptilan simbol otcepljenosti imućnih ljudi od stvarnog sveta. Michaela (Moore) glumi predsednicu fondacije za očuvanje prirode koja se fokusira na zaštitu retkih ptica, životinja koje kroz seriju nose duboku simboliku. U njenoj ekstremno velikoj i izuzetno luksuznoj vili, serija nas suočava sa klasnim razlikama i otuđenošću.

Courtesy of Netflix

U svom jezgru, Sirens je ipak priča o sestrama Devon (Fahy) i Simone (Alcock), koja će osobama koje imaju sestru možda biti i previše bliska. Njih dve su polarne suprotnosti – Devon je haotična, brutalno iskrena i odaje utisak da joj nije stalo šta bilo ko misli o njoj, dok je Simone uglađena i apsolutni people-pleaser koji uvek stremi ka savršenstvu u nadi da će pobeći od same sebe. Obe devojke su imale teško detinjstvo, a Devonin život nije preterano lakši ni sada, kada se brine o njihovom ocu koji boluje od demencije. Ona putuje na „sirensko ostrvo“ kako bi tražila Simoninu pomoć (dobro, i kako bi svojoj mlađoj sestri očitala bukvicu), ali tu spoznaje da se njena sestra izgubila u neobično prisnom odnosu sa svojom šeficom Michaelom i shvata da je možda Simone ta kojoj je zapravo potrebna pomoć.

Serija je zaista duhovita, na glas sam se smejala doskočicama brojnih uzbudljivih likova i apsolutno je jedna od onih koje se gledaju u dahu. Bajkovitom ambijentu doprinosi način na koji je snimana, sa povremenim nadrealističnim scenama koje nas podsećaju na njenu utemeljenost u mitologiji, kojima su epizode pametno i umereno prošarane kreirajući efektne kadrove.

Courtesy of Netflix

Ukoliko volite priče koje u centar pažnje stavljaju nesavršene likove, a koje ipak ne možete da ne volite, Sirens ima čak tri. Ni jedna od ove tri žene nije savršena, ali opet na kraju svake epizode osećate empatiju prema njima, znajući sve događaje koji su ih oblikovali i doveli do ličnosti kakve su danas. Molly Smith Metzler vešto stvara kompleksne i realistične likove – čak i kada su potpuno otcepljene od realnosti. Ova serija će vas nasmejati, ganuti i, poput pesme sirena, apsolutno očarati.