MĪMĪ i FY odvele su nas u backstage svog prvog partyja u najpoznatijem pariskom klubu

Duboko – i pomalo deluzivno – verujem da životni poziv pronalazi nas, a ne obrnuto. The Call of Destiny, moderno bi interpretirali Jungove ideje o unutrašnjem pozivu koji nas vodi ka individuaciji i putu koji nam je namenjen, a kroz snove, snažne impulse i sinhronicitete. Nesvesno i nužno. Kada sam nedavno razgovarala sa SebastiAnom, Saint Laurent producentom srpskog porekla, ispričao mi je nešto vrlo slično – sve što je danas, počelo je od neobjašnjive i gotovo instinktivne opsesije kompjuterima. Kao tinejdžer u devedesetim, nekoliko godina pre nego što će pokrenuti svoju izdavačku kuću, provodio je noći simulirajući realnost muzičkog studija u svojoj sobi, uz čitav dijapazon Warp izvođača koji su u ovom periodu bili sinonim za eksperimentalni elektronski zvuk (Aphex Twin, Autechre, Bjork). U tom ritmu je i disao, i sanjao, i stvarao.

Nekoliko sati pre prvog nastupa najpoznatijeg beogradskog DJ dua MĪMĪ (Miroslava) i Fackin Yome (Maja) u Gate Clubu u Parizu, dok razgovaramo o ovoj velikoj prekretnici, na trenutak poželim da ih vratim na same početke – do tog prvog impulsa – morala je da postoji neka naznaka, poveznica sa onim što su u međuvremenu postale. Mene je privukla želja za pevanjem i apsolutna odsutnost sluha za isto (smeh). Uvek sam želela da imam rock & roll band, ali kad sam prihvatila da baš loše pevam, razmišljala sam na koji način bih mogla da ostanem povezana sa muzikom na nivou višem od hobija. Kao mlađa sam stalno pravila kompilacije, playliste za prijatelje i onda mi je u jednom trenutku neko predložio – “ti bi trebala da budeš disc jokey”. Počela sam da selektujem muziku za neke barove i lokalne klubove, i tako je sve počelo, počinje Maja.

Photo: Ioanna Gaz

Odrastanje u Beogradu je, nesumnjivo, imalo jedinstven uticaj. Scena je bila raznovrsna, svaki dan se nešto dešavalo, a mi smo kao ekipa stalno izlazili – svirke, klubovi, žurke… jednostavno sam poželela da budem deo svega toga. U prethodnoj deceniji nastupale su na žurkama kao što su Hi Ibiza, Klein Phönix, Day Zero Tulum, Exit Festival i Yoyo Palais de Tokyo, a već treću godinu za redom su rezidenti kluba Moni na Mikonosu. Kako je došlo do najnovijeg projekta pod nazivom MIMÍ x FY present Few Good DJs u Parizu? Dobile smo poziv za saradnju od strane Gate kluba, pošto smo već poznavale tim i imale lep odnos i energiju, predložili su nam rezidenturu, tj. da jednom mesečno tokom zimske sezone imamo svoje veče. Few Good DJs je naziv naše agencije, koju smo osnovale sa još par prijatelja iz kluba Moni na Mikonosu gde smo rezidenti već petu godinu za redom, i super se uklopilo u koncept – jer će svakog meseca nastupati par dobrih DJ-eva.

Photo: Ioanna Gaz

Prva u nizu žurki održana je za Halloween proteklog vikenda, a ugostile su DJ Kozea, čija su istorija i uticaj na elektronsku muziku nenadmašni. Imati DJ Kozea na prvoj žurci bilo nam je nezamislivo. Obe smo veliki fanovi njegove produkcije, muzike koju pravi sa drugim izvođačima, i to ne samo kao DJ-ice, već fanovi u pravom smislu te reči (smeh), nadovezuje se Mimi. Presrećne smo što je prihvatio naš poziv, i jedva smo čekale da se sve to desi. Atmosfera je bila luda i nezaboravna, od energije do ljudi – pridružilo nam se i mnogo naših prijatelja, tako da smo bile presrećne.

Photo: Ioanna Gaz

Photo: Ioanna Gaz

U skladu sa svojom filozofijom, zamisao je da njihova DJ selekcija bude u friends & family affair znaku, a ne mogu da opišem koliko sam zbog iste želela da to veče budem deo trenutka kada je komadić Beograda predvodio parisku clubbing scenu, sa svim tim dobro poznatim licima. U tom kontekstu, moram da se osvrnem i na pomenutu scenu – ima li dovoljno prostora za eksperimentisanje i stvaranje nečeg istinski novog u ovom trenutku? Pariz je definitivno jedna od najuzbudljivijih destinacija za izlaske. Ima toliko klubova, dešavanja, koncerata, da je teško sve i postići. Naravno da ima prostora i za nove projekte, klubove, evente, ali tu su takođe i klubovi koji postoje preko 30 godina, kao Rex koji i dan danas radi punom parom.

Photo: Ioanna Gaz

Njihov muzički stil inspirisan je širokim spektrom zvuka koji obuhvata house, techno, elektronsku muziku, melodic house, acid house, deep house, sa zajedničkom ljubavlju prema disco muzici. Delile su binu sa izvođačima kao što su Âme, Adriatique, Agoria, Aera, Argy, Avangart Tabldot, Carlita, Damian Lazarus, DJ Gregory – uvek kada razgovaram sa kreativcima, interesuje me kako se čuva ta strast za stvaranjem, istraživanjem i neprekidnim (samo)otkrivanjem, posebno onda kada ta strast postane posao. Never stop digging! Digging je jedna od najvažnijih stvari koju radiš kada si DJ. Naravno, pored poznavanja tehničkih stvari, opreme, razumevanja zvuka, beat matchinga… svakodnevno istraživanje muzike, preslušavanje raznoraznih žanrova, starije i novije muzike, sve je to od ogromnog značaja. Omogućava da se stekne raznovrsnost u setovima, pomaže pri samopouzdanju, kao i u građenju ličnosti performera i sposobnosti da možete da ’pročitate’ publiku. Na kraju krajeva, DJ je neko ko selektuje muziku za vas, i to nikad ne treba da bude zdravo za gotovo.

Photo: Ioanna Gaz

Photo: Ioanna Gaz

Stil je neodvojivi deo njihovog identiteta, pa čak iako mi deluje da im to dolazi potpuno prirodno, interesuje me kako izgleda jedan njihov dan uoči nastupa i koliko zapravo tu ima promišljenih priprema? Uglavnom se trudimo da veče pre nastupa bude (ako je moguće) mirno. U Parizu obilazimo sve po malo, od šetnje gradom sa Goldie, možda neke galerije, nekog cool bara ili ručka sa prijateljima, malo više šopinga – nećemo da lažemo (smeh), a uveče, par sati pred nastup, spremamo se za klub i kuliramo u hotelu. Iako osećam da se u Parizu osećaju kao svoj na svom, Mimi i Maja naglašavaju da ne planiraju da napuste Mikonos. Mikonos i dalje ostaje naša baza, i u toku zime, i leti. Ovo nam je treća zima ovde i ne bismo ništa menjale – lepo vreme, najlepše more i prazno ostrvo.

Photo: Ioanna Gaz

Za kraj, želimo da ih vidimo i čujemo u Beogradu, iako svesni da Beograd trenutno nema mnogo povoda za slavlje. Volele bismo i mi, Beograd je naš grad i nedostaje nam, ali trenutno nije momenat za žurku dok su ljudi na ulicama i bore se za pravdu. Nadamo se da ćemo u tim borbama istrajati i uspeti, te da će biti vremena za slavlje – do tad, vidimo se na ulici!

Photo: Ioanna Gaz