Metode i principi za dugovečnost koji se lako primenjuju

Jedna od meni omiljenih knjiga na temu dugovečnosti sa konkretnim savetima jeste „Outlive“ dr. Petera Attije. Upravo zato što je puna jasnih informacija sa praktičnim i korisnim metodama, postala je svetski hit i popularizovala longevity principe. Iako je taj trend promene stila življenja i ulaska u jednu potpuno novu kulturu postojanja sa svrhom dugovečnosti još uvek nov, smatram da će ostati zabeležena kao „pop biblija dugovečnosti“.

Način života je važniji od genetike

Metode dugovečnosti nisu potpuno nove, ali je novo saznanje koliko mogu da promene kvalitet života i biološku starost našeg organizma. Možda će mnoge iznenaditi i činjenica da naša genetika ne igra veliku ulogu u našoj dugovečnosti. Na Longevity summitu 2024. dr. Verdin šokirao je prisutne kad je izneo podatak da stil življenja utiče na dugovečnost sa čak 93%, stoga je logično da metode ishrane i stila življenja tako intenzivno utiču na poboljšanje istih.

4 principa za dugovečnost

Postoje četiri osnovne metode za dugovečnost koje možete pronaći u knjizi „Outlive“, ali i kod većine stručnjaka koji se bave ovom temom poput radova dr. Verdina sa Univerziteta San Francisco ili u knjizi „True Age“ dr. Morgan Levinea sa Yalea.

1. Celovita organska ishrana

Naravno, sve kreće iznutra. Zdrava ishrana koja se bazira na celovitoj hrani (dakle, ne na industrijski prerađenoj) organskog porekla je osnova dugog života. Redovne porcije povrća koje je poželjno unositi svakodnevno su prve na listi, a proteini ih prate u stopu. Najveći neprijatelj dugovečnosti je šećer, bilo da je reč o glukozi ili fruktozi. Ali to ne znači da se preporučuje izbegavanje voća, već se misli na isključivanje voćnih sokova iz ishrane. Uz ishranu koja je bogata vlaknima, proteinima i na poslednjem mestu ugljenim hidratima, dr. Attia preporučuje i suplementiranje omega-3 masnim kiselinama, a dr. Verdin naglašava da bi bilo dobro izbegavati alkohol u svakodnevnom životu, baš kao i pušenje. Ulje od semenki i maslace takođe treba izbegavati, dok su masnoće iz maslinovog ulja i avokada poželjne.

2. Svakodnevna fizička aktivnost

Svakodnevna fizička aktivnost od pola sata može napraviti ogromnu razliku u produženju zdravstvenog veka i naše dugovečnosti. Iako je dobro kombinovati vežbe snage, izdržljivosti i kardio treninge, dizanje tegova ima jednu od najbitnijih uloga. Dr. Attia opisuje da je ono važno jer vežbe snage utiču na jačanje skeleta, što postaje veoma važno u starosti kad i najmanji udarac može prouzrokovati lom kostiju. Osim toga, kad radimo vežbe snage, naš organizam proizvodi takozvane growth faktore koji pomažu u održavanju kompletnog organizma vitalnim.

3. Spavanje

Mnogi stavljaju san na poslednje mesto. Minimalno osam sati sna je zaista važno za zdrav život. Dok spavamo, odvijaju se mnogi važni metabolički procesi, kao i regenerisanje tela, uključujući i probavni sistem, a zdrav mikrobiom je od velike važnosti za zdravlje kompletnog organizma.

4. Povezivanje sa drugim ljudima

Nijedan čovek nije ostrvo. Svi smo potrebni jedni drugima. Dr. Verdin, koji je ceo svoj život posvetio istraživanju starenja organizma, kaže da je povezanost sa drugim ljudima najveći pokazatelj očekivanog trajanja života. Društvena angažovanost i povezanost sa svojom zajednicom daje ljudima smisao života, stoga je dobar društveni život jako važan i za dugovečnost.

Bilo bi idealno kad bi za popravljanje loših životnih odluka koje utiču na zdravlje postojalo momentalno rešenje, ali čini se da bismo – ako želimo da živimo duže – trebali da podredimo svoju kulturu življenja onoj koja svakodnevno uključuje metode dugovečnosti. Live, laugh, longevity.