Posetila sam svaki Met Gala After-Party. Evo šta sam sve naučila

Pre nekoliko godina, Chioma Nnadi – bivša urednica na Vogue.com, a sada glavna urednica sadržaja British Voguea – došla je do jedne ideje. Broj Met Gala after-partyja je eksplodirao i neko je u šali dobacio da bi bilo „nemoguće“ otići na svaki. To je Chiomu nateralo na razmišljanje: Šta ako bi neko pokušao?

Tako sam 2022. godine, prvog ponedeljka u maju, dok su Kardashianke još uvek pristizale u Metropolitan Museum of Art, napustila crveni tepih i otišla na žurku. Zatim sam nastavila da idem na žurke.

Tokom svojih osam godina u Vogueu, bila sam na oko dvadeset Met Gala „aftera“. (Verovatno bi ih bilo i više, da nije bilo pandemije.) Do 5. maja – ako sve bude išlo po planu – taj broj će verovatno da skoči na barem 25.

Dok uživam u poslednjim noćima mirnog sna pre svog društvenog podviga, odvojila sam malo vremena da razmislim o onome što sam naučila tokom ove večeri na kojoj svake godine postajem profesionalna party girl. Lekcije? Možda. Bujica misli? Verovatno. Nekoliko korisnih saveta za sve koji planiraju da prisustvuju višestrukim događajima sa dress kodom u istoj noći? To je cilj.

Koji god da su vaši razlozi za čitanje ovog teksta, evo mojih preporuka za noć ispunjenu žurkama.

Izaberi – i prati – svoj otrov

Još se sećam svog prvog gutljaja alkohola. Bilo je to u devetom razredu, u kući osobe koju neću da imenujem i svirali su Black Eyed Peas. Bila sam zaljubljena u jednog dečka iz desetog razreda i htela sam da ga impresioniram. Prišla sam pultu, pogledala opcije i napravila sebi… crveni Gatorade s rumom.

Nepotrebno je reći da se ta noć nije dobro završila. Ipak, to iskustvo me je nateralo da (pomalo psihotično) počnem da vodim evidenciju o tome uz koji alkoholom sam „najbolja“. Sjajna sam sa šampanjcem. Užasna posle tekile. Votka mi odgovara neko vreme, ali samo jedno piće previše i počinjem da šaljem čudne pijane poruke. („Mnogo razmišljam o Salem Witch Trials,“ zaista sam poslala jednom dečku s kojim sam izašla.) Belo vino i roze me probude u 4 ujutru. Crveno vino? Mogu piti čašu za čašom kao Hemingway i svejedno istrčati maraton ujutro.

Na svom prvom Met Gala afteru pila sam sve što su mi konobari donosili – i to mnogo. Kada mi je ujutru zazvonio alarm, probudila sam se s jezivim mamurlukom i čvorom anksioznosti zahvaljujući 100 nepročitanih mejlova.

U New Yorku ljude možete podeliti u dve grupe: one s W-2 obrascem (redovno zaposleni) i one koje morate da pitate „šta ti tačno radiš?“. Ako ste u prvoj grupi kao ja – imate kancelarijski posao, šefa i znate kako se koristi Microsoft Office – morate da naučite da balansirate zabavu s finansijskom realnošću. U suprotnom, lako skliznete u haos. (Ako ste u drugoj grupi, slobodno preskočite ovo i partijajte kao Molly Gunn iz Uptown Girls – pre krađe, naravno.)

Danas broj pića beležim u Notes aplikaciji. Zrelost, valjda?

Slavne ličnosti nisu kao vi

Prošle godine, pre Met Gale, otišla sam na „tretman“ kod poznate kozmetičarke. „Tretman“ je pod navodnicima jer ono što mi je radila nije bila klasična nega lica: masirala me je, eksfolirala, lasirala, hidrirala, radila mikrostruje i još gomilu stvari koje nisam ni razumela, iako mi ih je detaljno objasnila. Dva sata kasnije, dala mi je ogledalo. Odraz nisam bila ja, ali nekako ipak jesam.

Nisam platila taj tretman. Nisam mogla da platim taj tretman. Iako cene nisu navedene na njenom sajtu, slični tretmani koštaju i do 1.800 dolara po seansi. Meni je bio poklonjen i nisam bila jedina tog dana. Velika modna kuća koja je imala sto na Met Gali angažovala ju je za nekoliko svojih zvanica. I oni su dobijali savršeno tretirane pore. Bez cene.

I nije to samo lice. Nokti, kosa, šminka – sve te usluge koštaju daleko više nego što prosečna osoba može da priušti. Vrhunski šminker? Preko 1.000 dolara. Frizer? Isto toliko. Mnogi imaju stalne glam ekipe na raspolaganju… ili im brendovi s kojima sarađuju pokrivaju te troškove. A čak i ako imate novac, ne znači da možete pristupiti tim uslugama. Pomenuta kozmetičarka? Termin kod nje ne možete da rezervišete online. Ona sama bira klijente. Poslednji put kad sam proverila, ne prima nove.

Poenta je sledeća: kad god vidite slavnu ličnost na crvenom tepihu, ili na nekoj glam žurci –  njihov izgled nije postignut „pijenjem puno vode“ i „pilatesom“. Postignut je hiljadama – nekad i desetinama hiljada – dolara i poznavanjem pravih ljudi.

Za slavne osobe to ima smisla. Njihov izgled je njihov posao. Kozmetičarke, šminkeri, lični treneri, nutricionisti, dermatolozi… sve su to poslovni troškovi. Ali vas molim: nemojte gledati njih – ili čak mene – na Met Gali i misliti da to isto i vi treba da postignete. Igra nije poštena. Umesto toga, kupite akcije.

…osim što i oni gube prijatelje kod šanka

U mojim snovima, ulazim na svaki after-party Met Gale okružena prijateljima. Smejemo se u kul outfitima i slikamo selfije dok nas kul ljudi gledaju misleći da smo i mi kul.

U stvarnosti, stižem sama u UberX Toyota Sienni, pokušavajući da uhvatim pogled PR devojke da me pusti unutra i panično tražim bilo koga poznatog. Nebitno koga. Može biti neprijatelj. Bivši. Neko za koga sumnjam da je prevarant. Neko za koga New York Magazine potvrđuje da je prevarant. Ko god da je, idem pravo ka njemu i iz mojih usta izlazi laž koliko mi je drago da ga vidim. U međuvremenu kucam u grupni chat: „Gde ste svi??“ uz nekoliko „SOS“ emojija.

Neću da vas lažem – dugo sam se zbog toga osećala kao potpuni luzer. Sve dok nisam počela da viđam slavne osobe koje rade isto. I oni ćaskaju s ljudima s kojima očigledno nemaju šta da pričaju! Sakrivaju se da pošalju poruke… i skroluju po Instagramu dok čekaju odgovor! Stoje sami kod šanka, naručuju piće i ispijaju ga prebrzo da smanje anksioznost!

Neću sada da pišem eseje o tome kako smo svi mi samo ljudi. Jer iskreno, slavne osobe vode čudan, dezorijentisan život. Ali reći ću ovo: niko nije kul sve vreme. Ponekad si jednostavno sam u punoj prostoriji.

Možda razmisli o onoj haljini sa svim prorezima

Ovo nije duboka misao. Samo sam videla mnogo neželjenih nip-slipova.

Kendall Jenner u outfitu koji 99% populacije ne bi moglo da nosi – uključujući i autorku teksta. Prorezi: komplikovaniji i riskantniji nego što biste pomislili. Photo: Getty Images

Pazi na stopala (i na sebe)

Imam oštećenje nerava na malom prstu i hroničan plantarni fascitis od predugog stajanja (i dobro, pića!) u štiklama. Ako vam deluje da se to ne dešava mnogima, to je zato što se ne dešava. Godinama sam špricala stopala sprejem za utrnuće da bih mogla da trčim po žurkama bez bola. (Možda u tome postoji i veća metafora, ali pustićemo to za sad.)

Sad, sama u stanu, nosim užasan steznik marke „Carex“ i postavljam pitanja na Redditu o tehnikama hlađenja rane pod anonimnim nalogom.

Partijanje na kraju ostavlja trag. Na tvojoj psihi, koži – i u mom slučaju, na stopalima. Self-care  je često iritantan, pa i toksičan pojam. („Izvini što sam zaboravila tvoj rođendan i što nisam pvratila novac, ali zauzeta sam i fokusiram se na sebe.“) Ali ipak: brinite o sebi. Fontana mladosti ne postoji. Biti mlad i zabavan ne znači biti nepobediv. Idite na terapiju, skinite svu šminku pre spavanja i nosite uloške za cipele.

Sa svim tim u mislima, pripremam se za prvi ponedeljak u maju. Nemam pojma šta ću obući, na koje žurke sam pozvana ili da li će me ona luksuzna kozmetičarka ikada ponovo pozvati u svoj studio na Upper East Sideu. Ali jedno znam: jedva čekam da dan posle sve to podelim s vama.

vogue.com