Na svom novom albumu Maya Hawke pronalazi lepotu u haosu

Jun 19, 2024

Na samom početku novog albuma Maye Hawke, Chaos Angel, pucketavi, uvek pomalo jezivi glas izranja iz tišine kako bi izgovorio: Postala si anđeo u ljudskom obliku – da li ima smisla kad to tako kažeš? Ispostavilo se da glas ne pripada samoj muzičarki, već je terapeutu, kada je jedanaestogodišnja Hawke odvedena na pregled kod terapeuta dok se nosila sa napadima depresije. Bila je to neka vrsta psihičkog duhovnog doktora, kaže Hawke preko Zooma jednog jutra u Atlanti, gde trenutno snima sledeću (i poslednju) sezonu serije Stranger Things. Nakon što je otkrila snimak jedne od tih terapijskih sesija na kompjuteru svoje majke Ume Thurman, to je postalo početak niti koja se na kraju rasplela u ceo album. Nisam mogla da verujem da mi je ta osoba rekla da sam kao dete bila anđeo u ljudskom obliku, kaže ona, prasnuvši u smeh. To je toliki pritisak!

Hawke, daleko od svoje problematične 11-godišnjakinje, odiše nežnom energijom koja nekako zrači kroz ekran računara. Međutim, kako ona objašnjava, to raspoloženje postigla je samo dugim procesom samootkrivanja – od čega je veliki deo zabeležen u albumu. To je uključivalo boravak kod svog brata na koledžu nakon što je zabrinuto shvatila da se previše posvetila svojoj karijeri i propustila zlatne dane mladosti, kao i ozbiljno samoispitivanje o tome kako se ponašala u prošlim vezama. Glavna nit, ipak, jeste figura „anđela haosa“ samog sebe, vrste alter-ega koji na prvi pogled donosi uništenje, ali na kraju ju je naučio kako da bude nežnija prema sebi—i kako da raste.

Pored toga, Chaos Angel je pametan, moderan i često vrlo zabavan. (Pesma I was born with a foot in the door / And my mind in the gutter / And my guts on the floor, slatko otpevana uz zvuke gitara na glavnom singlu Missing Out, je u isto vreme osvrt na njeno odrastanje kao ćerke holivudskih A-listera i odraz Hawkeinog razvijenog smisla za humor.) Ova figura služi kao ambiciozni izraz Hawkeinih instinkata za stvaranje sveta: prateći muzički spotovi — od kojih je dva režirao Alex Ross Perry, uzvraćajući svojevrsnu uslugu nakon što je Hawke dala glas za najnoviji dokumentarac nagrađivanog redatelja — nose vrstu šašavog, DIY šarma koji je postao Hawkein zaštitni znak jednako kao i duhovnost i samopouzdanje u njenom pisanju pesama. Prvi put sam počela da gradim vizualni svet oko ovog albuma dok sam pisala, i tako mi je drago da jesam, kaže Hawke.

Ovde Hawke objašnjava nekonvencionalnu pozadinsku priču koja stoji iza figure Chaos Angela, kako su njen glumački rad i pisanje pesama došli u dijalog jedno sa drugim i i šta će preneti na modu kada krene na turneju.

Razgovaram sa tobom nekoliko dana pre lansiranja Chaos Angela—kako se osećaš u ovoj fazi procesa? Da li je lepo imati neku distrakciju na snimanju?

Mislim da sam najviše svoja na ovom albumu, i da sam iskrenija nego ikad pre, tako da ako ne bi bio dobro prihvaćen to bi me dosta pogodilo. Kada stvaram nešto,brzo menjam raspoloženja… Nije me briga šta bilo ko misli, želim da budem divlja i buntovna! Želim da stvaram umetnost za osobu koja će je razumeti, i osećam to tako čisto. Ako neko kaže, „Ovo treba da ima upečatljiviji refren“, ili „Ubrzaj tempo“—ja pomislim, Ma, baš me briga. Nije me briga šta ljudima treba da se sviđa. Ja želim da stvaram šta god ovo bilo! Ali onda završim, i spremam se da to objavim, i zapravo želim da se ljudima to svidi. [smeje se] Zato sam morala malo da razgovaram sa sobom i da kažem sebi, ako ćeš biti toliko osetljiva na kritiku, moraćeš da stvaraš manje čudnu umetnost. Ali ja to ne želim da radim. Neću menjati svoje ukuse samo da bi me ljudi više voleli, tako da moram nekako da se nosim sa tom kritikom. Radim na tome. Ipak sam nervozna. Mislim da će mi pomoći probe ove nedelje sa mojim bendom, sa kojim sam napravila album, i onda nastupi ovog vikenda, da me drže zauzetom. Ako bih samo sedela i gledala u telefon, to bi bilo loše.

To ima smisla. Da li misliš da sada imaš zdravije metode procesuiranja kritika, budući da si sada autorka u žiži javnosti?

Možda ne još uvek. Radim na tome. [smeje se] Pokušala sam sa tim da jednostavno ne gledam, ali garantovano je da u najgorem trenutku, kada sam najranjivija ili najviše tražim nekoga ko bi mi rekao da nisam dovoljno dobra, to je trenutak kada ću pogledati. Ipak, nešto što ponekad radim je da guglam sliku novinara, jer me to podseća da su oni samo ljudi. Ponekad može delovati kao da ta presuda koja je vezana za mene dolazi sa neba, ali kada drugačije razmisliš i shvatiš: Pa, to je samo osoba. Oni su obrazovane osobe, pametne osobe, i verovatno su u pravu u mnogim stvarima. Ali ipak, to je samo osoba, i postoje i drugi ljudi koji mogu da imaju drugačije mišljenje.

Potpuno razumem. Takođe mi se sviđa naziv albuma. Odakle je on došao? Da li si razmišljala o „Chaos Angel“ kao vrsti arhetipa ili lika koji se provlači kroz ceo album?

Pa, radila sam na filmu Wildcat o životu Flannery O’Connor. Postoji pismo Flaneri O’Konur koje smo uzeli—uz dozvolu—kao dijalog u filmu. U pismu ona priča o tome kako je nekada udarala svog anđela čuvara, opirala se i pokušavala da ga otera. To me je jako pogodilo. Razmišljala sam o tome kako svi to radimo. Bilo da to nazovete svojim anđelom čuvarom, ili instinktima, ili vašim pravim ja, najboljim ja, dušom, duhom, šta god… U našim glavama postoji glas koji pokušava da nam da dobar savet, koji kaže: Ne čitaj recenzije, koji kaže: Mislim da treba da ideš kući, ništa dobro se ne dešava posle 2 ujutro, koji kaže: Reci istinu. Ponekad se tome jako protivimo i odbacujemo to. I još gore od toga, ponekad je sam glas bolestan, i umesto da vam pruži dobar savet, povređen je ili zbunjen, ili se nešto loše desilo vama, i vaš glas više ne daje dobar savet. On kaže: Nemoj da pojedeš tu pljeskavicu, niko te neće voleti ako se ugojiš. On kaže: „Nemoj govoriti istinu, niko te neće voleti ako saznaju ko si zaista.“ Mnogo sam razmišljala o tome, jer sam želela da izlečim svoj unutrašnji glas i da budem sigurna da mogu da mu verujem. Zar ne želite da verujete svojim instinktima? Tako da album personifikuje taj unutrašnji glas, i dala sam mu ime Chaos Angel, što je inspirisano hrišćanskim simbolikama, ali i obogaćeno mojim izlaganjem budističkim i hinduističkim bogovima i boginjama od strane mog dede sa mamine strane. Razmišljala sam o ovom liku anđela haosa koji je odgajan da bude anđeo ljubavi, ali onda silazi na zemlju i pokušava to da bude—ali to je zaista teško. Umesto ljubavi, tu su ludilo, haos i uništenje, i onda mrzi sebe, jer oseća da to nije ono zbgo čega je došao. Ali posle nekog vremena, shvata da je haos neophodan sastojak za promenu, a promena je neophodan sastojak za ljubav. Ponekad će doneti haos ili stres, ali to je u redu, jer je to neophodno da biste došli do dela gde postoji ljubav, zar ne? To je vrlo duga i komplikovana priča o anđelu haosa!

Verovatno bih rekla da sam duhovno znatiželjna. Ni na koji način nisam bila indoktrinirana u bilo kakav religijski sistem kao dete, što mislim da za mnoge ljude, posebno u Americi, može dovesti do intenzivne traume oko religije i da ih natera da odbace i dobro i loše, jer verujem da ima mnogo toga što može biti korisno. Ali postoji mnogo toga što vas u takvom sistemu kontroliše, i mnogo toga što vam može biti oduzeto. Osećam se srećno što mogu da cenim dobre strane toga. Volim esej Davida Fostera Wallacea „This Is Water“—vrlo je poznat—ali on govori o ljudskoj tendenciji ka obožavanju, i kako, koliko god destruktivna religija može biti, na mnogo načina Bog je bolja stvar za obožavanje od drugih stvari koje možemo staviti na njegovo mesto, poput novca, mladosti, lepote, ili sebe. Mislim da sam to prvi put čula kada sam imala 15 ili 16 godina i to me zaista dirnulo. To je bilo u isto vreme kada sam počela da čitam Flannery O’Connor što je započelo tu moju duhovnu potragu.

Reci mi više o tvom odnosu sa delom Flannery O’Connor, posebno s obzirom na to da si radila na Wildcatu otprilike u isto vreme kada sti pisali ovaj album. Da li smatraš da se likovi koje igraš u svojoj glumačkoj karijeri nekako prelivaju u tvoje pesničko stvaralaštvo uopšteno?

Oni se mešaju, i veoma sam zahvalna na tome. Jedna od najcool stvari u mom životu je to prelivanje i kombinovanje različitih uticaja. Jako sam inspirisana likovima koje igram i svetovima u koje ulazim igrajući taj lik. Filmovi koje gledate da biste stvorili svet za taj lik, i knjige koje čitate, otvaraju vam um i proširuju vaš metaforički jezik, pomažu vam da rastete i podstiču vas da gledate svet na drugačiji način. Jedna od mojih omiljenih stvari na svetu je sedenje na setu i pisanje pesme na poleđini scenarija, jer sam inspirisana nečim što se dogodilo u trenutku dok sam glumila. Vrsta emocionalne otvorenosti koja je potrebna da bi se osoba bavila glumom je odličan katalizator za pisanje pesama.

Jedan od aspekata tvoje muzike koji se čini sjajnim na ovom albumu je tvoj smisao za humor. Da li ti je oduvek bila namera da ovaj projekat obogatiš sa malo crnog humora?

Da, mislim, želim da budu smešni. U pesmama se često šalim. Osećam da me ponekad ljudi shvataju vrlo ozbiljno iz nekog razloga, ali stihovi na Missing Out o tome da sam rođena sa nogom na vratima, o čemu su me mnogi ljudi pitali, je zapravo šala. Cela dva stiha pesme Missing Out zapravo govore o onome šta zamišljam da drugi ljudi pričaju o meni. Ali možda moje šale jednostavno ne uspevaju. [smeje se.] Pretpostavljam da nisu za svakoga.

Da li si dublje razmišljala o tome kako da korištiš modu kao deo priče oko ovog albuma? Šta ćeš nositi na turneji da bi ušla u Chaos Angel mod?

Stalno razmišljam o tome. Kombinacija sa covera– crvenu suknju sa crvenim sakoom – imala sam to na umu od samog početka rada na ovoj ploči. Znala sam da je to uniforma Chaos Angela, poput katoličke učenice sa buntovničkim duhom. Zatim je bilo reči o unošenju dela mog ličnog stila u lik, posebno kako se udaljavamo od trenutka kada je ta ideja prvi put došla—ne želim da se osećam kao da se oblačim u kostim mene od pre godinu dana. Originalnu kombinaciju za Chaos Angel dizajnirala sam sa neverovatnom krojačicom Wendy, a nedavno sam radila sa Harryjem Lambertom na stilizovanju lookova za nastupe i performanse. To mi pomaže da ostanem u duhu albuma—da ostanem verna svom unutrašnjem anđelu haosa.

Ovaj intervju je uređen i sažet radi jasnoće.

VOGUE PREPORUČUJE

Music Charli XCX i Troye Sivan zajedno na turneji, vreme je da naučimo ovu koreografiju Vogue Adria

Music Olivia Dean je pop princeza koju smo čekali Nives Bokor

Music Cobrah nas je odvela iza kulisa zaraznog hita „Brand New Bitch“ iz filma „Kinds of Kindness“ Tena Razumović Žmara

Music Šta slušaju muzičari? Baby Lasagna je podelio sa Vogueom svoju letnju playlistu Tena Razumović Žmara