MATES otkriva kako su barbike, posteri i detinjstvo 2000-ih inspirisali njihovu novu kolekciju

Donosimo prvi pogled izbliza na novu MATES capsule kolekciju za zimu 25.

Tara Đukić

Decembar 26, 2025

Šnalice u kosi. Posteri na zidu. Barbike, sa svim svojim pratećima aksesoarima, kućicama i “ličnim“ predmetima, razbacane po podu. Soba kao mikrouniverzum za beskrajne igre, akrobacije i fantazije; tada još ne znaš, ali tu sposobnost razmaštavanja ponećeš sa sobom kroz život poput ružičastih naočara, za ulepšavanje svakodnevice. MATES duo, Saša Stević i Marko Ilijev, novom capsule kolekcijom za zimu 2025. vraća nas u detinjstvo na nostalgičan, duhovit i topao način. Šest stajlinga i dvadesetak komada koji su podložni mix&match igranci, evociraju sećanja, doživljaje i pop kulturu 2000-ih, a sve kroz upečatljive kolor palete, plišane teksture i dezene karakteristične za rukopis brenda. Kada se sastanemo, prvo pitanje postavljam Saši – s obzirom na to da za njegovu kolekcionarsku ljubav prema barbikama znam koliko i za MATES. Koliko dugo je zapravo priželjkivao ovakvu kolekciju?

Rekao bih da sam oduvek želeo ovakvu kolekciju, a opet, sa druge strane, ta Barbie atmosfera je tu od samog početka, poput neke isprepletane niti koja se provlačila iz kolekcije u kolekciju kroz teksturu, ponekad kroz kolorit ili kroj. Mislim da su barbike imale veliki uticaj na mene, a u neku ruku, to je i jedan od mojih prvih dodira sa modom, imajući u vidu imena koja su dizajnirala odeću za barbike ili pak bili inspiracija za iste. Markova je ideja bila da deo moje kolekcije barbika bude i segment kampanje i zaista srce mi zaigra svaki put kad pogledam te fotografije.

View this post on Instagram

A post shared by MATES (@mates_clothing)

Naše sobe iz detinjstva i te kako su oblikovale šta ćemo postati – imam teoriju da oni koji su umeli satima i satima da se igraju sami, režiraju koznakakve scenarije, razgovaraju s lutkama, crtaju, šiju, piskaraju – danas su u kreativnim industrijama. Sećaju li se kako su izgledale njihove dečije sobe i šta su im mogle predskazati? Imao sam vrlo malu sobu koja je bila izlepljena posterima, i, naravno, ogroman plakar prepun odeće. Možda je to odavalo kojim putem ću krenuti, uz to da sam bio glavni za presvlačenje i stajlinge svih barbika kod mojih drugarica. I da ne zaboravim – era kad sam dobio internet i stardoll igrica, je l’ se sećate? govori mi Marko, a Saša se nadovezuje.

Još kao osnovac sam znao čime ću se baviti i tu nije bilo dileme, pa je i moja soba nagoveštavala isto. Obožavao sam postere i sećam se da sam najviše voleo serijale BRAVO magazina gde su se iz broja u broj skupljali delovi velikog postera – imao sam onaj ekipe serije Charmed u prirodnoj veličini. Imajući u vidu da u Bijeljini nije bio dostupan VOGUE, po isti se dolazilo u Beograd (hvala ti, mama, do neba za ovo). Pored modnih magazina, u sobi su se uvek mogle zateći skice i materijali koje mama nije iskoristila za svoje kostime. Klimam glavom jer je u mojoj sobi pomenuti Charmed u tinejdžerskom dobu zamenila Lady Gaga, kao i xy broj runway stranica iscepkanih iz modnih magazina.

Iako ste prethodih dana na MATES mrežama imali priliku da vidite kampanju, lookbook po prvi put otkrivaju nama. U glavnoj ulozi je model i Vogue Adria creative production director – Milena Kitić. Želeli smo da lookbook bude ispričan iz drugačijeg ugla u odnosu na jednu vrlo eklektičnu i zabavnu kampanju. Milena Kitić nam svojim stavom i energijom priča neku drugu priču i pokazuje koliko svaki komad ima svoj potencijal i zasebno i u outfitu. Obožavam momenat capsule kolekcije i moć sklapanja total looka na razne načine, kaže Marko. Rekao bih da sam zaljubljen u energiju Milene Kitić. Na snimanju smo slušali Britney, Pussycat Dolls, Lady Gagu i Madonnu – bilo je magično. Da li može neko da otvori Apartman ponovo, mnogo bih voleo? dodaje Saša kroz osmeh.

Kolekcija je i svojevrsno novo poglavlje u njihovom radu. Do sada su uvek razmišljali kroz prizmu revije, a sada ispred sebe imaju kadar iz svog novootvorenog showrooma. Naime, ovo je prva kolekcija koja je dostupna u njihovom prostoru, zbog čega je poseban izazov bio preneti ideju kroz šest – sedam stajlinga koji će esencijalno ispričati ono što su zamislili.

Pred kraj, ne mogu a da ih pitam za guilty pleasure pesmu ili seriju iz 2000-ih, jer pretpostavljam da su odgovori i više nego (ne)očekivani. Uh, nema kraja. Meni su to zaista poslastice i uživam dok ih istražujem, bilo da su pesme (i intervjui) sa Sunčanih skala ili neke od epizoda emisije Jednostavan život (domaće i strane). Ne znam da li je po definiciji guilty pleasure, ali ja sam uvek rad za limunadu, ne jednu čašu nego bokal ceo, kaže Saša, a Marko se nadovezuje.

Ako se prisetim tih dana, definitivno ih ima mnogo. Na prvu loptu – Hoću da te gledam dok se ljubiš sa njom – malo je reći da sam bio fasciniran tom pesmom, Anom Nikolić i art direkcijom. Urezan mi je momenat – ja ispred TV-a dok se emituje spot. Onda, serija V.I.P. sa Pamelom Andreson. I naravno, u to vreme, neka aktuelna latinoamerička sapunica. Okej, mislim da su sve rekli. Osim gde đuskaju 31. decembra? Možda budem malo đuskao tokom dana, ali ove godine – pidžama i bunda, ako treba da se skokne do trafike, bez planova, samo spontanost ili duboki san. Sličan scenario ima i Saša: šljokičavi duks, ruska salata, moj Dobi (pas) i ja u društvu Kevina Mekalistera.

Neka nam 2026. bude nežnija, još snažnija i razigranija.