Matea Leš o prvoj knjizi fotografija posvećenih Jadranskoj obali, za Vogue Adria otkriva više detalja

Postoje leta u stvarnom životu, i postoje leta na fotografijama, ali i ta fotografisana leta mogu da probude stvaran osećaj kao da ste i sami živi posmatrač snimljenog prizora. Tako nekako se osećam kada listam fotografije Matee Leš. Skok u more, plutanje na tirkiznoj površini, zagriz sočne nektarine, spora letnja popodneva ili samo prizori svakodnevice i motivi koji je prate u životima običnih ljudi, mogu vas magnetski privući u vizualni svet ove talentovane pejzažne arhitektice i fotografkinje. Kada smo za Vogue Living pripremali temu koja je trebala da dočara dalmatian core u svim svojim zlatnim mekanim bojama, Matea je bila naš izbor. Sunčane čarolije Hvara ili samozatajnost Vrnika, samo su deo tog ostrvskog mediteranskog opusa koji je za nas obišla.

Tada još nismo ni slutili da smo napravili fantastičan uvod za njen novi projekat i prvu knjigu fotografija Jadran: Snapshots of Belonging. “Kada sam dobila vaš poziv nisam mogla da verujem kakav tajming! U tom trenutku knjiga je već bila u produkciji, snimanje za Vogue Adria je zapravo za mene bila tiha potvrda da sam potencijalno adekvatna fotografkinja za jednu takvu knjigu. Ne mogu da kažem da sam sumnjala u sebe, već da je lepo dobiti još neku dodatnu potvrdu od svemira onda kad ti to baš treba”, govori mi uzbuđeno i najavljuje izložbu i promociju zakazanu za 10. jula u BrigadaLabu na Novoj Vesi (izložba ostaje otvorena do 5. avgusta).

Uz putovanja svetom koja je teško nabrojati na prste dve ruke, Matea već osam godina intenzivno fotografiše jadransku obalu, zato su u njenom autorskom prvencu obuhvaćeni svi delovi Dalmacije i neki delovi Istre. Tekst u knjizi potpisuje Ana Lozica koja kaže kako „ovo nije klasična turistička foto-knjiga niti dokument vremena, to je vizualni esej o povezanosti, nostalgiji i tihoj lepoti svakodnevice, ispričan kroz pažljivo kurirane prizore i senzibilan fotografski jezik”.

Kao rođena Zadranka koja je “na moru odrasla, i uz njega proživela neke od najdivnijih trenutaka u životu”, Matea mi kaže kako dileme oko glavnog motiva nije bilo. “Dugi niz godina beležim život na Jadranu i najveću inspiraciju vučem iz onog što mi je poznato, od tamo gde sam kod kuće. Moja prva knjiga je oda životu na moru i ljubavi prema onome što nam je svima zajedničko i što je ujedno neopipljivo i neopisivo – osećaj pripadanja kroz sitne i dobro znane trenutke življenja koji razumeju samo oni koji su posetili dalmatinsku obalu i koji tu žive.” Priznaje mi i kako je more uzimala “zdravo za gotovo” sve dok nije preselila u Zagreb gde danas živi sa svojim životnim i poslovnim partnerom, Ivanom Lešom. Šta najviše voli kod fotografisanja naše obale, odgovara. “Volim generalnu neopterećenost – naši ljudi ne zaziru od fotografisanja, neki zapravo baš slatko reaguju, bude im i zabavno” primećuje i ističe kako je naša obala vrlo geografski raznovrsna, “toliko je uvala, plaža i neotkrivenih mesta da me to tera da iznova i iznova istražujem. Kada fotografišem van Hrvatske uvek znam da sam zagrebla samo površinu što se tiče kulture – svako mesto zahteva određeno vreme za upoznavanje, a mislim da putovanja od nedelju, dve, tri nažalost nisu za to dovoljna. Smatram da puno vernije mogu da prenesem osećaje na našoj obali, nego sa stranog terena.”

Odmah poželim da saznam koje mesto na obali je najviše inspiriše, gde se oseća najprijatnije. “Ostrva su tamo gde se najviše osećam slobodno. Za mene su to Silba, Vis i Korčula/Vrnik.”

Priznaje mi kako je poslednjih nekoliko godina intenzivno razmišljala o tehnologiji i kako doživljavamo fotografiju danas, u odnosu na vreme dok je odrastala. “Kao dete sam se veselila jednom mesečno porodičnom odlasku u foto studio gde smo razvijali fotografije. Već bi ih na putu prema kući otvarali i smejali se u autu. Sa druge strane knjiški sam moljac stoga je ovaj oblik prezentacije mojih fotografija ostvarenje svih snova.” S obzirom na to da Matea nije od puno reči, kako mi sama kaže: “Nisam dobra u prepričavanju rečima, zapravo budem jako dosadna kada pričam o nečemu. Fotografije govore mnogo više i govore u moje ime pa me to zaista raduje”, ističući da je prenos emocije njen najveći drive kod fotografisanja.

Velika podrška u ovom projektu joj je i partner, koji stoji iza objektiva kada je Matea u kadru. Njih dvoje u Zagrebu vode Tattoorroom, zajedno rade, putuju, žive i vole, i kada se radi o fotografiji, i tu se međusobno nadopunjuju. “Pre par dana smo se vozili prema moru i u autu smo zaključili kako bi nam bilo dosadno da se nismo rodili kao kreativne duše na ovome svetu. Mislim da se naš odnos temelji na tome da smo zajedno kreativni – mi bez prestanka, svakodnevno, razgovaramo o mogućim idejama, kako za posao, tako i van posla. Razumemo se u svemu, ali nismo oboje kreativni na isti način što je odlično jer se nadopunjujemo.”