Jadranska magistrala: Filmski doživljaj kroz vetrobransko staklo

Svake godine, sa prvim danima leta, odmah po završetku školovanja, moja porodica bi se zaputila zmijolikim putem Jadranske magistrale – na more. Put od Zagreba do Biograda na Moru zapravo nije dug, mogla bih slobodno da kažem da samo jednim malim delom zahvata Jadransku magistralu, ali ona se oseća čim prođete Karlovac.

Jadranska magistrala značila je prepun automobil ili prepun autobus. Sa putnim torbama i koferima često vezanim na krovu stojadina, peglice ili fiće, Jadranska magistrala značila je neudobno putovanje i najveću sreću na svetu. Sećam se, jednom nas je teča, sve nas decu, odvezo na more zgurane u peglici. Ja sam se putem sve vreme pridržavala za ivicu natrpanog kofera. Brisala se granica između prtljažnika i zadnjeg sedišta. Udobno i praktično, nema šta! Nekada je pauza putovanja bila u Borju, pa u Macoli, a sada odmorišta dobijaju i neka nova imena, menjaju identitete, sve u skladu sa novim vremenima i novim generacijama.

Bez obzira na protok vremena, na izmenu generacija ljudi i vozila, bez obzira na konkurentski autoput, Jadranska magistrala je tu, postojana, trajna, zauvek. Ona povezuje napuštena i nova mesta, povezuje prošlost i budućnost, ona povezuje nepovezivo.

Magistrala, kako je svi skraćeno zovemo, kreće od Trsta preko Pule, Rijeke, Zadra, (Biograda na Moru), Splita, Ploča i Dubrovnika i vodi do Ulcinja, u ukupnoj dužini od celih 1006 km. Ovo je važan put, put koji je od početka uticao na mnoge generacije ljudi od početka do poslednje destinacije. Umetnik Mark Požlep je u ljubljanskoj Cukrarni nedavno postavio izložbu koja je inspirisana njom ili bi čak njegove radove mogli da posmatramo kao hommage Magistrali. U zavisnosti od toga kako gledate na to; iz pozicije starta ili finiša. Složena priča o Jadranskoj magistrali odvela je Marka Požlepa na dugo putovanje i duboko u istraživanje u koje su uključeni stručnjaci iz drugih područja i izjavu svedoka iz prve ruke koji su mu pružili širok spektar informacija o putu koji prolazi kroz pet država i dira još barem toliko generacija.

Photo: y0y production

Kao i do sad, Požlep je i ove godine u istraživanju udružio snage sa stručnjakom iz drugih disciplina; ekonomistom Igorom Feketijom i oni su zajedno prikupili podatke o ekonomskim i društvenim promenama i uticajima tokom i nakon izgradnje puta. Za predstavljanje različitih priča i činjenica na izložbi umetnik se odlučio za dva medija: performans i crtež. Požlepova poetska interpretacija vodi posmatrače u svet nejasnih granica između stvarnosti i slučajnosti kao intimnog iskustva umetnika, u svet u kojem poruka suživota i poštovanja različitosti ima prednost pred jednostavnim iznošenjem činjenica. Umetnik na taj način odustaje od izlaganja prikupljenih materijala, ostavljajući samo metafore i osećaj. Izložba prikladno nosi naziv Permanent Vacation, zapravo savršenu metaforu tog osećaja.

Čitajući i posmatrajući Vaš rad Permanent Vacation, isprva me malo iznenadio jer sam na trenutak zamislila da se radi o koncertu. Možete li detaljnije da mi objasnite koncept forme izložbe i rada i kako to da ste se odlučili na takav intermedijalni način realizacije i predstavljanja rada?

Projekat je započeo istraživanjem Jadranske magistrale. Sa prijateljem i saradnikom, ekonomistom Igorom Feketijom, seli smo u auto i prešli put od Trsta, na granici Slovenija Italija, do Ade Bojane, na granici sa Crnom Gorom i Albanijom, 1006 kilometara. Sedam različitih sklopova koji su se formirali tokom istraživanja: Jadranska magistrala, gastarbajteri, dinamitaši, hotel Haludovo, nudizam, Jadrolinija i izbeglice, predato je u ruke pesnika Muanisa Sinanovića, koji je napisao sedam pesama, a muziku za njih je napisao Gašper Piano. Video performans, koncert za neme posmatrače, bio je izveden na posebnim lokacijama uz Jadransku obalu; na brodu Jadrolinije, ispred ruševina Hotela Palace na Haludovu, u Mitićevom motelu, pored Jadranske magistrale i u Bakarskom zalivu, sa pogledom na rafineriju. Sedam ranije opisanih komada izvedeno je u kompoziciji električne gitare, Piano i vokal, Požlep. Kako je napisala Neva Lukić; referišući se na fenomen letnijh terasa – Požlep više nije nemi pripovedač, kao u crtežima i zapisima, već postaje savremeni trubadur jugoslavenske Route 66. Crteži su nastali na osnovi raznoraznog vizualnog materijala koji sam skupio tokom istraživanja i ilustruje pregled istorijskih događaja.

Magistrala je prošlo vreme dominirala hrvatskim domovima zbog dokumentarnog serijala istog naziva, a koji je izazvao veliku dozu nostalgije valjda kod svih gledalaca. Šta Vama Magistrala znači, na ličnom nivou? I zašto ste baš za nju odlučili kao motiv za svoje stvaralaštvo?

Ovaj put predstavlja kičmu razvoja obalnog turizma u Jugoslaviji. 1.006 kilometara jugoslovenske Route 66 protežu se od Trsta do granice Crne Gore i Albanije, prolazeći kroz Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i Crnu Goru. Politička direktiva u vreme njegove izgradnje bila je sledeća: Sa psihološkog i estetskog stanovišta, Jadranska magistrala mora biti dizajnirana tako da se kroz vetrobransko staklo otkriva kao film koji putnici mogu da gledaju tokom celog puta. Mnoge društveno-političke promene u Jugoslaviji mogu da se prate kroz razvoj Jadranske magistrale, posebno, kako je već spomenuto, kroz razvoj obalnog turizma koji se poklopio sa prelaskom iz socijalizma u kapitalizam. Takođe je fascinantno u smislu kontradikcija tog vremena: socijalni turizam i bum masovnog turizma; socijalizam i Bob Guccione, koji je izgradio hotel Haludovo Palace na ostrvu Krk 1970-ih godina; trougao Haludovo – Goli otok (politički zatvor i radni logor u decenijama posle Drugog svetskog rata) – Brioni (nakon Drugog svetskog rata, predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito učinio je Brionska ostrva svojom ličnom državnom letnjom rezidencijom); lokalni pastiri ukorenjeni u tradiciji i nudistički turizam koji je generisao 70% prihoda od turizma; izgradnja hotela i ribolov dinamitom…

Photo: y0y production

Šta je Permanent Vacation Vama i kako taj termin povezujete sa Magistralom? Nekima je Magistrala dugi i teški rad i asocijacija na njega. Da li se Permanent Vacation u tom slučaju može čitati kao ironično povezivanje sa Magistralom?

Permanent Vacation je više povezan sa preispitivanjem cilja. Šta nam je potrebno i šta smo spremni da uradimo da bismo došli do tog cilja? U metaforičkom smislu obuhvata Jadransku magistralu kao nosioca te ideje i kroz istorijsko, političko, socijalno i ekološko raščlanjivanje perioda od 1945. do raspada Jugoslavije ističe promene koje su se dogodile na ovom području.

Socijalni turizam je bio prilično razvijen uz Magistralu, ali sa dolaskom kapitalizma, sada Magistralu povezujemo sa dve nedelje brzog letnjeg godišnjeg odmora, nešto što je u potpunosti suprotno od onoga kako je boravak uz magistralu zamišljen? Koje je Vaše viđenje tih odnosa, i kako ste mu pristupili u svom radu?

Smatram da je to slika vremena u kojem živimo i mislim da je vrlo bitno da preispitujemo ta pitanja, posebno zato što smo već imali primer sistema koji je bio suprotan kapitalizmu i masovnom turizmu koji se dešava sada.

Sa Vašim performansom postavljate i pitanje muzike i zabave uz Magistralu. Kako sami vidite razvoj i ostalo zabavno stvaralaštvo tog doba i da li je preživelo?

Muzika koja se na terasama svirala u šezdesetim i sedamdesetim godinama se veoma razlikuje kako u kvalitetu izvedbe tako i u sadržaju od muzike koja je na terasama predstavljena danas. U masovnom turizmu, nažalost, kvantitet je važniji od kvaliteta.

Photo: y0y production

Verujem da ste, ako ništa kao dečak, putovali duž Magistrale, onog vijugavog, zmijolikog puta koji se proteže od Trsta do Budve, povezujući pet zemalja. Koje emocije i sećanje vežete za nju tada, a kako je vidite danas? Magistrala kao svedok velikih promena, vremena, a opstaje, samo u drugim kontekstima…?

Rođen sam 1981. tako da sam još išao na more Magistralom. Veliki autoput je izgrađen tek mnogo godina kasnije i Magistrala ima vrlo snažnu komponentu u mom sećanju, to je put koji me dovodio do Jadrana. Sada je vidim skoro kao muzejski artefakt, svedok velikih promena, ideja i drugačijih vremena.

Na poetičan način brišete granice između vremena i prostora Magistrale, a istovremeno u saradnji sa stručnjacima i profesionalcima donosite podatke i informacije o Magistrali koje, verujem, većina ne zna. Barem ne većina mlađih generacija. Kako ste uspeli da pomirite taj nostalgičan, emotivan trenutak sa tim neutralnim, neki bi rekli hladnim trenutkom brojki i informacija?

To je period sa vrlo jakim emotivnim nabojem koji ljudi različito doživljavaju. Mislim da je pesma sredstvo sa dovoljno slobode da izrazi različite nivoe apsurda i prenese sadržaj sa humorom. Ko peva zlo ne misli.

Izložbu Permanent Vacation možete pogledati do 17. septembra, u ljubljanskoj Cukrarni te do 5. oktobra u beogradskoj Hestiji. Taman do kraja leta. Taman za dobru dozu letnje nostalgije. Ili da bacite pogled kroz prozor u prošlost. Kako bi možda malo bolje cenili ono ispred sebe, budućnost.