Ekskluzivno za Vogue Adria: Zavirili smo u postavku nove izložbe Marine Mesar

Pre nešto više od tri meseca razgovarala sam sa Marinom Mesar OKO o njenoj izložbi u Japanu, o stvaranju, umetnosti, karijeri kod kuće i u inostranstvu. Nakon iskustva na drugom kraju sveta, Marina se vraća kući i otvara novu, umetničku sezonu u galeriji Trotoar svojom novom izložbom Dear Diary… Layers of Dreams na kojoj će prikazati nešto potpuno drugačije od onoga na šta smo od nje navikli.

U Zagrebu je zadnji put izlagala pre sedam godina. Iako je poznata kao umetnica koja brzo stvara, čiji radovi nastaju strastveno brzo, ipak su ove dve zagrebačke izložbe udaljene jedna od druge više godina. Zanimalo me je kako se to desilo? Da li nisu postojale prilike ili se jednostavno tako posložilo? Marina je odmah pojasnila da ona radi svaki dan, sedam dana u nedelji, ali projekti joj se samo ređaju i kada završi sa jednim, drugi je već započeo, i godine prolete. Počeci i završeci se neretko preklapaju. – Taman kada završim sa jednim zapravo paralelno već radim još jedan… Ovo me podsetilo na jednu situaciju iz srednje škole. Na času crtanja sam mrljala po radovima i na kraju mi je profesor zaključio dobar (3) za kraj polugodišta i tek kada sam krenula u školu sledeće godine i dobila novog profesora koji me je već na prvom času naterao da svaki sat menjam papir na kojem crtam, shvatila sam da ja zapravo brzo crtam i da ne smem da ostanem na jednom, istom radu predugo. Taj profesor je to odmah prepoznao, podsticao me i na kraju zaključio ocenu odličan (5) jer su mi takvi i radovi bili. Ovo je dobra lekcija, pomislila sam, znati kada je kraj, kada treba preći na novu stvar. Ako se predugo zadržimo na nečemu, možemo to i da upropastimo. Iako svi slavimo novu godinu, novi počeci se dešavaju dva puta godišnje, barem nama umetnicima: 1. januara i u septembru kada počinje nova kulturno-umetnička sezona. Ona kalendarska i ona koja počinje nakon leta, kada napunimo baterije i puni smo elana.

Photo: Damir Žižić

Tokom našeg prošlog razgovora Marina mi je otkrila svoju novu strast; slikanje na svili, taknini; otkriva nove medije, izlazi iz okvira papira i zida. – Svila i saten su odlični mediji, svakako ću ih koristiti u budućnosti. Zanimljivo je kombinovati kolažiranje, originalne crteže i klasično slikarstvo. Dosta stvari se događa i unutar gaminga i digitalnih crteža tako da ću tek videti šta će se sve odviti u budućnosti. Svakako me veseli sve što će novo nastati i koliko ću još novih stvari naučiti putem.

Kada smo kod novih stvari, novih učenja, izložba koja se 27. septembra otvara u Trotoaru i prikazuje njene radove u potpuno novom, drugačijem svetlu. Marina se odmakla od standardnog izraza i zanimalo me je šta je uzrokovalo promenu i o kakvoj je promeni zapravo reč? Oduvek sam crtala životinje i iza njih skrivala neka dublja značenja i simbole. Crtatću ih do kraja života, samo je bilo vreme da počnem javno da pokazujem druge radove koji likovnim stilom idu u drugačijem, potpuno novom smeru. Trotoar je nova galerija u Zagrebu i bilo mi je logično da nove radove pokažem u novoj galeriji. Fali nam privatnih galerija tako da je umetnička scena sa ovom dobila jedan podsticaj i „boost“ što je svakako pozitivna stvar i za ostale aktere na sceni poput Laube i galerije Kranjčar. Promene su dobre, promene nas guraju napred.

Odrastajući unutar klasičnih urbanih kultura kao što su skateboarding i street art na Marinu je oduvek uticala popularna kultura ili kako ona sama to zove jednostavno – život. Ceo život ima iste prijatelje, svi su oni izrasli iz svih mogućih grana urbanih i uličnih umetnosti i samim time su zadržali prilično mladi duh. Simpatična mi je pomisao kako smo svi odrasli i kako nam je nešto što je bila tinejdžerska ljubav postao život, posao. Jako sam ponosna na svoje prijatelje, veseli me što svi zajedno rastemo. Zato mislim da nikada nećemo ostariti, barem ne duhom. S obzirom na to da je njena tinejdžerska ljubav postala poziv, zvanje, zanimalo me šta još nije isprobala u svome radu, a silno bi htela, i zašto? Skulpture i digitalni svet. To je ono što me jako zanima, a nisam imala prilike da se time bavim. Oduvek sam volela video igrice, gaming je sastavni deo mog života otkad znam za sebe tako da mi je logično da jednom krenem i u tom smeru. Najbitnije je da nikada ne bude dosadno, šta god da radim.

Iako voli promene i tera sebe do krajnjih granica, Marina ipak bira sigurnost ispred promene. – Navijam za sigurnost, ali nekako ispada da stalno idem prema promenama. Verovatno se radi o spoju kontradiktornih delova ličnosti. Zapravo, ne volim promene, imam istu rutinu svaki dan; isto mesto gde pijem kafu i slične rituale. A onda mi opet sve tako brzo dosadi da stalno radim nešto novo i teram se na neke nove stvari, putovanja i eksperimente u radu. Ipak ističe da je zahvalna na tom svom večno znatiželjnom mozgu jer je puni ogromnom energijom sa jedne strane, a s druge govori da se mora posvetiti svom zdravlju, postići balans između jurenja okolo i mira koje telu treba. Ravnoteža je sve. Iako multitaskuje i zatrpana je obavezama, dekompresiju postiže čitanjem, a slušanjem audioknjiga postiže mir koji joj je neophodan dok slika i crta. Verovatno bih od toliko tišine u ateljeu, u kojem sam svaki dan, moj „overthinking“ mozak otišao u ko zna kakvim sve smerovima.

Photo: Damir Žižić

Zavirili smo u galeriju, radovi su stvarno nešto novo i drugačije, izložba će biti pravo iznenađenje, prikazuje ono lično iza njenog umetničkog imena OKO. Novi radovi prikazuju malu Marinu, pre nego što je postala OKO, ali kontekst ćemo saznati (spoznati?) na otvaranju. Ali šta još radi? Radim tri velika projekta paralelno. Jedan je vezan za Berlin, jedan za London, a jedan za gaming industriju. To je sve što smem da otkrijem. A sada, idem da popijem čašu vode, udahnem i probam da saberem misli pre nego što odjurim toliko dalje, da će mi se noge saplesti.

Photo: Damir Žižić

Izložba se otvara 27. septembra u 19 sati, vidimo se u zagrebačkom Trotoaru.