Dizajnerka Marija Kulušić otkriva koje je komade nedavno “ulovila” na resale platformama

Prošle nedelje, sasvim nenadano, u jednom zagrebačkom vintage storeu nabasala na lakirane Miu Miu salonke s početka 2000-ih. Besprekorno očuvane, kao da nikada nisu dotakle prašnjavi gradski asfalt, s „reda radi“ kitten heel potpeticom i velikom zlatnom kopčom na prstima – bile su jedan od onih preloved dragulja oko kojih se ne razmišlja predugo. I nisam. Kao što ponosne komšinice pokazuju fotografije svojih unuka, sledećih dana sam pokazivala njihovu sliku svim srećnicima koje sam srela, očekujući da ih obaspu superlativima o najlepšim cipelama kojima je čovečanstvo imalo čast da svedoči i da to oduševljenje pokažu iskrenim facijalnim ekspresijama.

Ako bih, nakon svog dugogodišnjeg thrifting staža, trebala da podvučem crtu i kažem šta me najviše veseli u tom procesu traganja za stvarima koje će me oboriti s nogu to bi svakako bio faktor iznenađenja. U vintage shopping se ne ide sa namerom da kupiš beli džemper jer ćeš na kraju završiti sa mantilom i šeširom, a kad kreneš po mantil naići ćeš na deset belih džempera. I to je sasvim OK. Vintage shopping je rollercoaster. Baš kao i u životu, najbolje stvari pronađeš kada prestaneš da tražiš. Tu simbiozu uzbuđenja i euforije, koja vas navodi da cipelama komponujete simfonije i „opsedate“ slučajne (ne)srećnike njihovim fotografijama, teško je objasniti nekome ko ne thriftuje, ali oni koji redovno upražnjavaju taj čudnovati „hobi“ itekako znaju o čemu pričam. Jedna od njih je i zagrebačka dizajnerka Marija Kulušić čija je garderoba prava riznica sjajnih Céline cipela (iz vremena dok je brend još imao naglasak na slovu e), dizajnerskih torbi i runway komada koje je skupila tokom godina traganja za retkim modnim draguljima.

Radoznala poput devojčice koja jedva čeka da prouči novu Barbiku svoje prijateljice, ulazim u Marijin showroom jednog poslepodneva ne bih li videla kakva je sve čudesa sa resale platformi dodala svojoj kolekciji otkako smo se poslednji put videle. Već s vrata, uz bukete suvog cveća koje Marija aranžira tako da svoj besprekorni stil unosi u sve što dotakne, dočekuje me štender na kojem uredno posložene vise stvari, a oko kojeg su se utaborili parovi svakojakih cipela. Jedne od prvih koje primećujem su krznene Céline papuče za koje komentarišem kako su poprilično iznenađenje u Marijinom arsenalu ali ona već ima strategiju kako će ih nositi. Loewe haljina pepito dezena sa našivenim grudnjakom koje kombinuje sa jednostavnim pantalonama u tamnoj boji samo su jedno od rešenja. Ali osim spomenutih, tu su i Jil Sander kožna torba minimalističkog stila u svetlo smeđoj nijansi, Balenciaga sandale sa upadljivim belim pertlama, jedne Maison Margiela MM6 gležnjače sa ovalnom belom petom i uski Maison Margiela x H&M top sa printom „grudnjaka“ zbog kojeg zaključujemo da Marija sa tim motivom ima neku posebnu sponu. To su samo neki od komada koje je dizajnerka kupila u poslednje vreme, a neki pak još čekaju svoju priliku da prvi put zablistaju u Marijinom stylingu.

Za razliku od nekih kolekcionara koji svoje komade drže podalje od spoljnog sveta, izolovane poput nekakvih muzejskih eksponata kojima je dozovoljeno diviti se samo izdaleka, Marija sve thriftovane stvari nosi, bez obzira na to koliko su retke. Međutim, iako ih kombinuje u svakodnevnim outfitima, neretko sa sopstvenim dizajnom, priznaje kako ih ipak sa posebnom pažnjom čuva. Najčešće, kaže, traži cipele i torbe. „Svi komadi koje sam nabavila u poslednje vreme kupljeni su online preko raznih stranica koje prodaju vintage i second hand dizajnersku odeću i modne dodatke, kao što su Vestiaire Collective ili Vinted. Na neke od njih sam slučajno naišla dok sam druge zaista ciljano tražila jer su mi bili zanimljivi. Sve su to komadi koje rado nosim, ali i posebno čuvam jer znam da do nekih više nije moguće doći“, govori dizajnerka. 

S obzirom na to da sama nemam ni jednu thrifting strategiju u rukavu i prepuštam se sreći, nadajući se da će mi svemir baciti u krilo komad iz snova (što se s vremena na vreme i dogodi), ne mogu da ne pomislim postoji li trik koji mi je dosad promakao. Imajući na umu Marijinu kolekciju Céline cipela iz ere Phoebe Philo, pitam je da li se takav arsenal gradi slučajno ili je reč o predanom traženju u koji su uloženi sati i sati neumornog scrollovanja. Naravno, nadam se otkrivanju svetog grala i besramno priželjkujem da usvojim Marijin know-how, ali ona me razuverava: „Nema tu posebnog trika, osim da budete uporni u traženju i odredite šta tačno želite. Možete tražiti recimo samo po jednom brendu. To često zahteva dosta vremena, ali se ponekad zaista isplati.“

Dok obuva Balenciaga sandale sa belim pertlama napominje mi kako je ovo prvi put da ih nosi i kako su ustvari savršene za event na koji idemo kasnije. Klimam potvrdno. Jedini trik koji ima, nastavlja, je taj da ne razmišlja previše kada naiđe na komad koji joj se sviđa. „Uzbuđenje koje osećam kad naiđem na redak komad je teško opisati – tada ne oklevam sa kupovinom, jer predugo premišljanje često znači i propuštenu priliku. Uz to, ključno mi je da svaki komad koji kupujem bude očuvan, nenošen ili u odličnom stanju,“ govori Marija napominjući kako uvek kupuje sa stranica koje imaju opciju provere autentičnosti. „Platiću proveru autentičnosti ako nisam sigurna u nju, ali u većini slučajeva dobro istražim komad koji kupujem i znam kako bi on trebao da izglrda. Nikad do sada nisam imala loše iskustvo sa takvom vrstom kupovine“, zaključuje.

„Koji ti je omiljeni komad koji si dosad pronašla thriftajući?“, pitam je znajući da će odgovor sigurno biti zanimljiv. „Najdraži komad koji sam ulovila pre par godina su Celine cipele sa nalakiranim crvenim noktima. Na njih sam naišla sasvim slučajno i kupila ih za poprilično nisku cenu, a danas ih retko viđam u prodaji – platila sam desetinu iznosa koji se danas za njih traži. Često na prigovore svog partnera, šta će mi toliko cipela, odgovaram da ih čuvam za crne dane“, govori uz smeh dodajući kako ipak nema u planu da svoju kolekciju proda. Znam tačno o kojim je cipelama reč jer ih Marija nosi često kombinujući ih na različite načine, a spomenute cipele uvek budu povod za započinjanje razgovora sa onima koji ih dotad još nisu videli.

Međutim, tamo gde postoji radost i uzbuđenje, postoji i suprotna strana, a to je žaljenje za propuštenim prilikama. Svako ko thrifta ima na svojoj „listi neprežaljenih stvari“ barem jednu stavku koje se s vremena na vreme seti pitajući se šta mu je bilo. Ja, kao profesionalni prokrastinator, imam ih pregršt. „Naravno da mi se dogodilo da propustim dobru priliku, i to ne jednom, već bezbroj puta“, govori Marija: „Predugo bih se premišljala i na kraju ostala bez željenog komada, što me je naučilo važnu lekciju – za one stvari koje zaista žarko priželjkujem, treba reagovati odmah.“

Možete se smejati koliko hoćete, ali jesam li vam rekla da iz thriftovanja možete izvući i životne spoznaje?

Photo: Senja Vild