Marija Kulušić: "Nema tu previše mističnosti. U pozadini se odvija rad i još rada"

Svaka kolekcija koju modna kreatorka Marija Kulušić kreira u svom zagrebačkom studiju isprepletana je pričom i neopipljivom notom posvećenosti koja zahteva vreme. Kao stari majstor koji svakom detalju pristupa pedantno, unoseći u njega svu svoju strast, perfekcionizam i radoznalost, njena moda je omaž prošlom dobu kada smo stvarali drugačije, sa dubokim poštovanjem prema onome što će nas putovanje do kreacije naučiti i što ćemo, na kraju, iza sebe ostaviti.

Marijin rad ogledalo je njene životne filozofije i njenih vrednosti. U svijetu koji nemilosrdno juri, a nastojanje da ga sustignemo rastapa se u bezličnoj površnosti, jedini način da kreiramo nešto istinski vredno jeste da se ne obaziremo na nemilosrdni protok vremena uranjajući u proces stvaranja promišljeno i polako. Upravo ta filozofija razlog je zašto Marijine kreacije imaju vanvremenski naboj. Otkako je 2017. godine pod sopstvenim imenom podigla na noge ready-to-wear etiketu odeće i modnih dodataka, njen rad beskompromisno sledi iste principe i istu viziju odražavajući pritom svu njenu autentičnost i predanost kvalitetu u svakom segmentu stvaranja, od odabira materijala do finalne izrade. Crpeći inspiraciju iz neverovatnog spektra izvora, svaka kolekcija je prošivena drugačijom pričom, a savremene siluete se kombinuju u neverovatnoj sinergiji sa tradicijom koja njenoj estetici donosi element iznenađenja.

U saradnji sa lokalnim zanatlijama, on svoje kolekcije uvek nadograđuje delikatnim, ručno rađenim detaljima koji često evociraju pomalo zaboravljene uspomene. U večnoj potrazi za još neispričanom pričom, često uranja u umetnost tako što „pozajmljuje“ neku neobičnu tehniku iz nje i istražuje kako može da pređe na tkaninu, i ne ustručava se da je potraži na mestima na koja smo potpuno zaboravili, kao što je prašnjava „arhiva“ naših ormana. Sa heklanim stolnjacima ili ćebadima prepoznatljivog dizajna, kakvim smo se nekada pokrivali, ona svojim genijalnim vizijama udiše novi život, pretvarajući ih u prozračne letnje haljine ili tople zimske kapute. Zaboravljeni predmeti dovitljivim recikliranjem dobivaju potpuno novi smisao, a nezina odeća poseban emotivni naboj sa daškom nostalgije. Iako se svojim radom opire očekivanjima modne industrije, koja u želji za profitom guta kvalitet, Marija je uspela da pronađe svoje mesto pod suncem gde može da stvara tako što sledi svoja pravila, a upravo taj otpor da se pokori neodrživoj produkciji osigurao joj je prepoznatljivost na modnoj sceni i priznanja kao što je nagrada Tajima Fashion Tech koju je dobila 2022. godine. Kreirajući najnoviju kolekciju, onu namenjenu sezoni proleće/leto 2024. godine otvorila nam je vrata svoje radionice. Kao i u svaku modnu priču do sada, i u poslednju je unela podednaku dozu posvećenosti, studioznosti i svoje neverovatne domišljatosti, ispreplićući je beskrajnim satima kojima ni sama ne zna broj i nevidljivim nitima strasti koju je nemoguće pretočiti u reči.

Uvek ističeš da ti je važno da svakom novom kolekcijom ispričaš neku novu priču. Koja je priča ove poslednje?

Svakako mi je važno da se kolekcija prožima nekim mojim aktuelnim promišljanjima ili iskustvima, tako da je tako bilo i sa ovom kolekcijom. Bitan mi je element bezvremenskog i sa tom sam mišlju i krenula u realizaciju ove kolekcije. Zato ona obiluje vrlo nosivim haljinama jednostavnih silueta sa ručno rađenim detaljima, a tu su i pamučni mantil za svaki dan i vuneni sakoi koji će uvek dobro funkcionisati. U poslednje vreme zaista sam inspirisana radom Cyja Twomblyja kojeg sam tek nekako ove godine više istražila i prigrlila pošto sam se okupirala istraživanjem američkih autora, ekspresionista, koji su dominirali sredinom 20. veka. Cy je na mene ostavio snažan utisak ponajviše svojim haotičnim velikim platnima na kojima u isto vreme vlada neki čudan red. To su elementi koje sam priželjkivala u svojoj poslednjoj kolekciji.

Poznata si po istraživanju novih tehnika, ali i onih tradicionalnih. Koje si tehnike koristila ovoga puta? Jesi li se upustila u istraživanje neke nove?

Kao i uvek, za mene je od suštinskog značaja da tekstil u kolekciji završim samostalno kako bi garderoba imala moj potpis u potpunosti. Dosta sam radila sa pamučnom čipkom koju sam isekla na komade i nasumično šila na kaput i haljinu. Imajući u vidu da se čipka najčešće opisuje kao romantična i delikatna, želela sam da je dekonstruišem i postignem pomalo haotičnu teksturu. U ovoj kolekciji se dogodila saradnja sa mladom majstoricom bojenja, Vedranom Peček koja radi isključivo sa prirodnim bojama. Vedrana je sarađivala sa mnom u sklopu svog diplomskog rada, dogovorile smo bojenje svile i viskoze sa invazivnim biljem koje raste na području naselja u kojem smo obe odrasle, Brezovici. Postigla je zelene i žute nijanse koje su se neplanirano prelile preko tekstila i uklopile u priču o ovoj kolekciji. Tekstil sam dovršavala i gužvanjem fine viskoze u neodređene forme koje ne prate izrezane podloge.

Spomenula si čipku, da li je reč o nekom recikliranom materijalu kao što je naprimer bio slučaj sa haljinom izrađenom od heklanog stolnjaka?

Ovde nije reč o recikliranju. Reč je o ostatatku tekstila iz otkupa italijanskih modnih kuća. Bio je to mršavi čipkasti stoljnjak od 11-12 metara koji je meni među hrpom tekstila izgledao potpuno neprivlačno. Nisam ljubitelj čipke i moja prva pomisao je bila kako da je rastavim ili uništim da. bih dobila nešto što će meni biti zanimljivo pa sam tako krenula sa izrezivanjem poput kolaža i složila ga na vuneni kaput i slojevito na samu čipku.

Svaki biznis ima tu nevidljivu stranu, nešto što se odvija u pozadini. Uvedi nas u svoj proces stvaranja. Kako izgleda putovanje od ideje do realizacije? Koji su najveći izazovi?

Nema tu nekih velikih uzbuđenja i mističnosti. U pozadini se odvija rad i još rada. Potraje to i mesecima dok se izrađuju prototipovi za jednu kolekciju, a to je do procesa koji se često menja s obzirom na to da skice vrlo često završe u potpuno drugom pravcu jer se u procesu otvaraju nove mogućnosti i saznanja. Zanimljivo je, a ponekad zna da bude i gorko dok se bliži kraj izrade jedne kolekciju pa krenu sumnje u sopstveni rad i sa njima je ponekad teško nositi se. Jednako teško zna biti opet krenuti sa novom kolekcijom, posebno ako zastanete i date sebi vremena za odmor.

Naslovna fotografija: Marija Kulušić Spring/Summer 2024. Photo: Denis Butorac