Ekskluzivno sa dizajnerom torbi koje nose svi od Beyoncé i Jenne Ortege, do Emily u Parizu

Sa samo 29 godina, Marc Ozias je već učvrstio svoje mesto među najuzbudljivijim novim dizajnerima u modnoj industriji. Mladi Francuz, majstor u izradi kožnih proizvoda, kreira elegantne i skulpturalne torbe koje postaju neizostavan modni komad, jer ih nose ikone poput Beyoncé i pojavljuju se u popularnim serijama kao što je Emily u Parizu. Ono što Marca izdvaja od drugih jeste njegova sposobnost da besprekorno integriše pop kulturu u svoje kreacije, jer svaka torba nije samo modni dodatak, već omaž muzici, filmovima i zvezdama koje su oblikovale njegovo detinjstvo. Strastveni obožavalac pop kulture, koji je spreman da učini sve kako bi svojim idolima odao počast kroz kožarstvo, podelio je sa mnom kako je zapravo počela njegova priča, zašto Victoria Beckham može da preuzme zasluge za njegov veliki uspeh, kako nastaju njegove zaista jedinstvene torbe, i kako, uprkos velikim imenima sa kojima je imao priliku da sarađuje, veruje da je svako od nas jedinstven i zaslužuje svoju torbu.

Vratimo se na početak. Odakle je došla ljubav prema torbama, ideja da pokreneš svoj brend i kako je sve počelo?

Ako želite da razumete moj brend i ono što radim, mislim da moramo da se vratimo u prošlost, u 2004. godinu. Imao sam oko 10 godina i mnogo vremena provodio u svojoj sobi, slušajući muziku, gledajući TV emisije i filmove. Tada nisam znao da zapravo upijam pop kulturu, znao sam samo da uživam u tome i da volim to što radim. Sećam se da sam počeo da skupljam slike Victorije Beckham i njene neverovatne kolekcije Birkin torbi. Tada sam počeo da razmišljam: „To je ono čime želim da se bavim. Želim da imam svoj brend, želim da budem dizajner torbi.“ Moglo bi se reći da je za sve “kriva” baš Victoria Beckham. Naravno, tu je i uvod u ikoničnu seriju Sex and the City, sa onom prepoznatljivom belom tutu suknjom, jer sam želeo da budem dizajner te suknje. Stvarno sam želeo da budem dizajner koji bi ostavio trag u pop kulturi. Tako sam vrlo brzo, još kao dete, počeo da crtam torbe i da ih šaljem svojim omiljenim zvezdama. U stvari, to nikada nisam prestao da radim. Pre četiri godine pokrenuo sam svoj brend, a pre godinu dana sam zaista spojio svoje dve strasti – torbe i pop kulturu. I tako je sve počelo, kada sam odlučio da spojim dve stvari koje najviše volim.

Pomenuo si Victoriju Beckham i njene Birkin torbe koje su te očarale, ali ipak, zašto baš torbe?

Kada sam bio dete, bio sam veoma stidljiv i sećam se da sam, dok sam hodao ulicom, uvek gledao u zemlju jer sam se bojao da uhvatim poglede drugih ljudi. Ista takva je bila i Victoria Beckham, koja je pokušavala da se zaštiti od paparaca. Sećam se da je kao štit uvek držala svoje Birkin torbe ispred svog lica. I tada se sećam da sam od novca koji sam dobio za svoj rođendan kupio svoju prvu torbu. Bila je to najružnija torba na svetu, veoma jeftina, ali me je podsećala na Birkin jer je bila veoma velika. Od tada sam je svakog dana nosio u školu i osećao se nekako zaštićeno, što je u meni probudilo želju da pravim torbe koje su snažne poput štita i koje ljudima mogu dati dodatnu snagu, baš kao što je meni dala moja torba.

Da li se sećaš svoje prve kreacije ili prve torbe koju si napravio?

Da, veoma se jasno sećam. Izgledala je poput onog vrlo ikoničnog znaka Beverly Hillsa u Los Angelesu. Bila je oblikovana nekako kao čamac, a moje inicijale sam stavio u sredinu. Torba nikada nije ugledala svetlost dana, ali sam sebi obećao da, iako dizajn nije bio najbolji ili onakav kakav bi se očekivao od malog deteta, jednog dana ću je zaista napraviti… jer mislim da je na neki način ikonična.

Pa, od prve kreacije, do ozbiljnog modnog brenda, kako bi opisao svoj brend Ozias?

Moj brend je tehnički napravljen od drveta, što se na prvi pogled ne vidi, jer je drvo skriveno ispod kože. Međutim, sve moje torbe su napravljene od drveta, jer im ono daje veoma čvrstu strukturu. Brend Ozias bih opisao kao brend sa veoma specifičnim stilom, koji se lako prepoznaje upravo po tim strukturiranim oblicima. Naravno, moj brend je u velikoj meri inspirisan pop kulturom. Nekada je to tekstura koja me podseća na određenog umetnika, a ponekad su to nadimci koje dodeljujemo poznatim ličnostima. Sećam se, na primer, torbe koju sam nazvao Panther, inspirisane Naomi Campbell, za koju sam koristio crno veštačko krzno, jer sam želeo da torba izgleda oštro, baš kao Naomi. Dakle, da, moj brend je u potpunosti inspirisan svim umetnicima koje sam voleo i divio im se tokom svog života.

A kad smo već kod ove torbe. Sada je predstavljena u seriji Emili u Parizu, zar ne?

Da, za Parižane je to ludilo. Čak iako serija u Francuskoj dobija kritike jer je veliki kliše. Ali, zapravo, lično volim svoj pariški kliše i čast mi je što se moja kreacija pojavila u četvrtoj sezoni.

Ali to svakako nije bila tvoja prva velika saradnja, moramo da pomenemo saradnju sa kraljicom popa, Beyoncé! 

Beyoncé je umetnica koju sam slušao celog svog života. Zapravo, kao dete sam rekao mami da ću jednog dana poslati torbicu Beyoncé. Mama je prevrnula očima i poslala me u školu, rekavši da prestanem da sanjam, ali ja sam bio potpuno ozbiljan. Oduvek sam znao da želim napraviti nešto za nju, a kada sam čuo da radi obradu pesme Jolene, znao sam da je to prava prilika, jer sam, pored Beyoncé, uvek bio veliki obožavalac Dolly Parton. To je ono što me definiše – uvek želim da napravim nešto što za mene ima smisla, ne pravim torbe samo radi pravljenja torbi. Ovo je za mene bila savršena prilika jer su se spojile dve umetnice koje obožavam celog života. Imao sam samo jednu misao – želim da napravim Jolene torbu i pošaljem je Beyoncé. Dve godine smo pokušavali da stupimo u kontakt sa njenim stilistom, i bio je to dug put jer, naravno, verovatno svakodnevno prima hiljade poruka. Ali jednog dana su nam odgovorili, rekavši da vole moj brend, da obožavaju Jolene torbu i da je pošaljemo Beyoncé u Los Angeles. Poslali smo torbu, a dve nedelje kasnije, objavila ju je na Instagramu, što znači da joj se torba zaista dopala. Naravno, bio sam neizmerno počastvovan.

Veoma me zanima tvoj celokupni radni proces, to jest, od trenutka kada dobiješ ideju do realizacije. Već si mi malo rekao dakle crpiš inspiraciju, ali da li je to samo pop kultura ili nešto drugo?

Pop kultura ima ogromnu ulogu u mom kreativnom procesu. Ali u svom radu pokušavam pre svega da stvorim nešto skulpturalno. Zaista želim da torba bude napravljena tako lepo, kao da je skulptura, umetničko delo, zbog čega uvek radim na obliku. Po mom mišljenju, najteže je pronaći savršenu teksturu. Kada jednom počneš da se baviš kožom, shvatiš da postoji milion njenih vrsta, i pronaći savršenu kombinaciju definitivno je najteži deo posla. Većinu vremena provodim pokušavajući da uskladim te dve stvari – omaž umetniku kojeg obožavam i kožu za koju mislim da će savršeno funkcionisati

Ali kako si odlučio da koristiš drvo kao osnovu svojih torbi?

Moj otac je moja potpuna suprotsnost. On radi kao šumar, to je ono što voli, dok ja, naravno, obožavam modu. Dva sveta koja se jednostavno ne poklapaju. Zato sam želeo da u svoj rad unesem deo svog detinjstva, kada me je otac često vodio sa sobom u šumu. Na prvi pogled mi se činilo nemogućim da spojim svoju i očevu strast, ali tako sam počeo da koristim drvo u svojim torbama i na neki način mislim da me to povezuje s njim.

Druga saradnja koju moramo da spomenemo je tvoja najnovija saradnja sa Beetlejuice.

Beetlejuice je za mene bio ostvarenje sna. Kao dete, kada sam razmišljao o tome da imam svoj brend, shvatio sam da imam dve opcije u životu. Prva je bila da nastavim da gledam filmove u svojoj sobi i posmatram pop kulturu sa distance, a druga je bila da naporno radim i postanem deo pop kulture, što sam oduvek želeo. Kada sam čuo da Jenna Ortega radi na filmu Beetlejuice 2, odmah su počele da mi se javljaju ideje. Već smo bili u kontaktu sa njenim stilistom i razmišljao sam o tome da napravim torbu u obliku kuće iz filma Beetlejuice. Imao sam, kao što kažu Francuzi, „carte blanche“, što znači da sam imao potpunu slobodu da napravim šta god želim. Zanimljivo je to što sam napravio tri torbe, sve su joj se svidele, i zapravo je nosila sve tri, što je neverovatno. Gotovo mi je smešno jer se sada osećam kao da sam zaista deo pop kulture. Nadam se da će za 10 godina ljudi reći: „Sećaš li se onog vremena kada je Jenna Ortega nosila torbu u obliku kuće?“ I zaista se nadam da će o tome i dalje pričati za 10 godina.

Mislim da učestvuješ u oblikovanju trenda „method dressinga“ koji postaje sve popularniji. Čini mi se da zapravo doprinosiš i jačaš ovu ideju, što je veoma interesantno i mislim da će postati sve važniji deo filmske industrije i promocije filma.

Tako je, i istovremeno smatram da je na neki način dirljivo kada shvatiš da će i Jenna sačuvati te uspomene. Naravno, sećaće se da je igrala u filmu Tima Burtona, ali će se sećati i te turneje, gde smo joj pomogli da oda počast ovom neverovatnom reditelju. S našim torbama sada ima i male uspomene kod kuće, što je jednostavno prelepo.

Verovatno jedno od težih pitanja, ipak, da li imaš omiljenu torbu?

Omiljena torba iz moje kolekcije, misliš? Da, to je Bee torba, inspirisana Beyoncéinim izgledom tokom Renaissance turneje, kada je nosila Mugler haljinu i podsećala na pčelu. A zašto je Bee moja omiljena? Zato što sam ovu torbu napravio za jedan dan, od ideje do konačne proizvodnje. Kada sam završio i držao torbu u rukama, pomislio sam: „Odakle je sve ovo došlo?“ Ne mogu to da opišem, ali ideja je došla niotkuda, i veoma sam ponosan jer je to oblik u koji sam najviše zaljubljen. Siguran sam da ću je praviti u više boja i različitih tekstura, jer zaista volim ovu torbu.

Jenna Ortega

Jenna Ortega

Koliko obično treba da napraviš torbu? Jedan dan je zaista neverovatno!

To veoma varira. Na primer, kuća, prva torba koju sam napravio za Jennu, mi je uzela oko mesec dana, jer je imala veliku drvenu konstrukciju, pa sam doslovno morao da napravim svaku zid, svaki deo krova. To je za mene trajalo jako dugo, jer cela izrada torbi obično traje oko tri dana. I još uvek ne znam kako je torba Bee napravljena samo u 24 sata.

Šta je sledeće za brend Ozias? Koja je tvoja vizija, sledeći korak? Radio si sa nekim velikim imenima, ali ipak, da li postoji umetnik sa kojim bi zaista želeo da sarađuješ?

Milioni njih su inspirativni, ali prva koja mi pada na pamet je Paris Hilton. Kao dete, bio sam njen najveći obožavalac, jer je ona zapravo bila prva prava influenserka. Vizija brenda Ozias je vrlo jednostavna. Želim da se moje kolekcije prodaju u prodavnicama, ali takođe želim da imam mali atelje u Parizu gde bih mogao da pravim torbe po meri za razne događaje i prilike, od Met Gale do filmskih premijera. Nešto poput onoga što radi modna kuća Versace. Međutim, želim dodati da želim da ljudi razumeju da nije samo slavnim osobama omogućeno da imaju torbe po meri. Često čujem: „Oh, kako mi je žao što nisam Beyoncé, jer ne mogu da imam svoju torbu.“ Ali to je nešto što želim za svoj brend. Stvarno želim da svako može da dođe do mene i kaže: „Ovo sam ja,“ opiše sebe ili stvari koje voli, a ja bih  stvorio nešto posebno. Nije nužno da budeš Beyoncé da bi imao torbu po meri, jer smo svi jedinstveni, svi imamo stvari koje volimo, i mislim da svako zaslužuje svoju torbu. To je nešto što zaista želim da ljudi razumeju.