Ovaj mineral sudeluje u više od 300 funkcija u telu. Međutim, njegov nedostatak je široko rasprostranjen. Mnogi činioci modernog načina života utiču na to
ANA MORALESDecembar 18, 2024
O važnosti magnezijuma se u medijima naširoko raspravlja, objašnjavajući zašto vlada tolika pomama za ovim mineralom. Na kraju krajeva, sudeluje u više od 300 funkcija u telu, a – ironično – njegov nedostatak je široko rasprostranjen među stanovništvom. Manjak koji se ne pokazuje uvek u krvnoj slici, ali se procenjuje da je značajan. „Kad radimo krvnu sliku, mere nam se nivoi magnezijuma u krvi, ali danas znamo da se 99 % magnezija nalazi unutar ćelija, a samo 1 % u krvi. Stoga nam nalazi mogu pokazati odgovarajuće vrednosti magnezijuma, dok naš magnezijum unutar ćelija može biti nizak. A to je ono što je stvarno važno“, objašnjava za naš časopis Belén Acero, farmaceutkinja specijalizovana za ishranu iz apoteke Avenida de América.
Zbog svega toga, oralna suplementacija ovog minerala prilično je raširena – iako se uvek preporučuje da se prvo konsultujete sa stručnjakom. Međutim dobro je znati koje svakodnevne navike utiču na nivoe magnezijuma kako bismo ih mogli uzeti u obzir i tako doprineti dobrom nivou ovog esencijalnog minerala, ključnog za proizvodnju ćelijske energije i modulaciju imunološkog sistema, kao i za dobro stanje nervnog, mišićnog i koštanog sistema. Takođe igra važnu ulogu u hormonskoj ravnoteži žena. Zapravo, ističe Acero, „deluje kao kofaktor u sintezi polnih hormona“, a istraživanja sugerišu da su pravilni nivoi magnezijuma povezani sa blažim predmenstrualnim sindromom i manjim brojem talasa vrućine tokom menopauze. Ako tome dodamo da naša sposobnost apsorpcije magnezijuma opada sa godinama, čini se ključnim da obratimo pažnju i na ove navike koje mogu da izazovu njegov nedostatak.
Evo još jednog paradoksa. Magnezijum je, kako objašnjava dr. Isabel Viña, medicinsko-naučna direktorka IVB Wellness Laba, ključan za opuštanje mišića, kako skeletnih tako i srčanog mišića. Upravo zbog toga, dodaje reumatološkinja Lourdes Villalobos, niski nivoi mogu da prouzrokuju grčeve, umor i osećaj slabosti. Međutim, sportska aktivnost i znojenje troše magnezijum, kako objašnjava María José Alonso, profesorka saradnica na Studijama zdravstvenih nauka UOC-a. Zbog toga stručnjaci preporučuju nadoknađivanje magnezijuma nakon sportske aktivnosti, posebno ako je intenzivna, bilo uzimanjem dodataka ishrani ili sportskih napitaka.
Naše telo ne proizvodi magnezijum pa ga je neophodno unositi kroz ishranu i dobre navike. Međutim, ističe Viña, „procenjuje se da između 40 i 60 % zapadne populacije ne unosi odgovarajuću količinu magnezijuma“. Tome treba dodati, tvrdi stručnjakinja, da tipična zapadnjačka ishrana, bogata prerađevinama i rafiniranim namirnicama, „doprinosi značajnom gubitku magnezijuma tokom prerade, sa procenama da se gubi između 80 i 90 % izvornog sadržaja magnezijuma“.
Svi stručnjaci sa kojima smo razgovarali slažu se da uzimanje određenih lekova direktno utiče na nedostatak magnezijuma. Acero izdvaja neke od njih, poput kontracepcijskih pilula, omeprazola, nekih diuretika i nekih lekova za pankreas ili jetru. Villalobos tome dodaje kako celijakija ili Crohnova bolest takođe mogu da utiču na nedostatak ovog minerala.
O namirnicama bogatim magnezijumom takođe smo već naširoko govorili, ali dobro je podsetiti se onih najbogatijih koje često ne uključujemo u svoju ishranu: zeleno lisnato povrće poput spanaća i brokolija; orašasti plodovi poput indijskih oraha i badema; semenke bundeve, susama i chie; mahunarke… Važno je obratiti pažnju na ove namirnice jer, čak i ako imamo uravnoteženu ishranu, postoji još jedan činilac koji nam ne ide u prilog: demineralizacija poljoprivrednog tla znači da, kako naglašava Isabel Viña, ove namirnice imaju između 20 i 30 % manje magnezijuma u poređenju sa stanjem pre 60 godina. Na kraju, važno je napomenuti da konzumacija alkohola takođe utiče na njegov nedostatak.
Začarani krug. Iako nedostatak magnezijuma uzrokuje slabost, umor i stres, stres takođe uzrokuje nedostatak magnezijuma. „Živimo u stresnom društvu i dokazano je da stres može da poveća gubitak magnezijuma, uzrokujući nedostatak, a sam nedostatak povećava osetljivost tela na stres, što postaje začarani krug“, ističe Alonso. Ako vam trebaju dodatni razlozi za pokušaj kontrolisanja stresa u svakodnevnom životu – na primer, jačanjem brige o sebi i kratkim meditacijama tokom dana – Belén Acero nastavlja: „Magnezijum modulira osu poznatu kao hipotalamus-hipofiza-nadbubrežne žlezde, koje su odgovorne za oslobađanje hormona stresa, poput kortizola i adrenalina. Kad imamo visok nivo stresa, dolazi do smanjenja magnezijuma, ali niski nivoi magnezijuma takođe mogu dovesti do viših nivoa stresa. Osim toga, magnezijum je takođe potreban za sintezu GABA-e, neurotransmitera koji smanjuje aktivnost centralnog nervnog sistema i indukuje stanje smirenosti. Ovaj nedostatak magnezijuma u današnjoj populaciji dovodi do smanjene proizvodnje GABA-e i, posledično, manjeg stanja opuštenosti. Konačno, magnezijum je takođe povezan sa boljim kvalitetom sna, jer učestvuje u sintezi melatonina, hormona koji reguliše cirkadijalne ritmove i pomaže nam da spavamo. Niski nivoi magnezijuma mogu uzrokovati lošiji san, a nekvalitetan san će nas zauzvrat učiniti još anksioznijim i razdražljivijim“, zaključuje.
