Je li Louis Vuitton revija označila kraj ere tihog luksuza?

Louis Vuitton gosti sinoć su u Parizu strpljivo čekali autobus koji će ih odvesti na reviju. Ne dešava se svaki dan da do modne revije morate doći autobusom, ali transport na lokaciju zapravo je bio prvi trag za temu kolekcije koja je predstavljena. Modni insajderi dovezeni su na skrivenu stanicu L’Étoile du Nord koja evocira romantiku železničkih putovanja 19. veka. Ime je dobila po čuvenom ekspresnom vozu koji je nekada povezivao Pariz, Brisel i Amsterdam, a uprkos tome što je danas manje poznata, njena arhitektura i atmosfera i dalje odišu duhom vremena kada putovanje vozom nije značio samo dolazak na odredište, već i elegantan doživljaj sam po sebi. U tom prostoru, na lokaciji susreta, rastanaka, misterioznih pogleda stranaca koje verovatno nikada više nećete videti, kreativni direktor Nicolas Ghesquière predstavio je novu kolekciju za jesen/zimu 2025/26 inspirisanu šarolikim svetom železničkih stanica.

Zaista, postoji nešto veoma romantično i nostalgično u železničkim stanicama, koje još od njihovog prvog pojavljivanja inspirišu umetnike. Jedan od prvih filmova ikad L’arrivée d’un train en gare de La Ciotat bio je smešten na železničkoj stanici, to je lokacija na kojoj se okončao život Ane Karenjine i mesto gde se tributes prvi put susreću sa Capitolom u serijalu Hunger Games. Upravo ti različiti filmovi koji dele mesto radnje bili su Ghesquièreova inspiracija. Pitao je svoj tim za njihove omiljene filmove sa vozovima i složio kompleksnu listu – od filma Casablanca do Harry Pottera. Međutim, revijom nisu prošetali likovi iz ovih filmova glavom i bradom. Dizajner je prosto bio inspirisan širokim spektrom asocijacija koje različiti ljudi imaju na vozove i raznolikošću ličnosti koje se pojavljuju na železničkim stanicama. Baš zbog toga, Louis Vuitton pistom prošetali su najrazličitiji lookovi, mešajući decenije, stilove i emocije.

Zaista, kao što bismo na pravoj železničkoj stanici videli ljude koji vode potpuno drugačije živote i putuju na različite destinacije, ali su na trenutak ujedinjeni u zajedničkom prostoru, tako su i brojni lookovi na Louis Vuitton reviji na prvi pogled delovali nespojivo, ali su zajedno stvarali jedinstveni priču. Baš kao što je kreativni direktor najavio, ovom stanicom prošli su „svi“. Ghesquière je kroz maksimalističke lookove, koji su sušta suprotnost tihom luksuzu, kreirao likove čiju bismo priču voleli da otkrijemo. Neki od modela izgledali su kao da su pošli kući za praznike – spremni da napuste prestonicu nosili su velike putne torbe i ležerne jakne. Drugi su nosili retro lookove sa volanima koji asociraju na haljine iz viktorijanskog doba, zbog kojih su izgledali kao da su se upravo iskrcali sa luksuznog Orient Expressa u devetnaestom veku. Revijom su prošetali i sportski lookovi, evocirajući likove koji su možda krenuli na pecanje, obučeni u široke mantile, sa praktičnim torbama oko pasa i ribarskim šeširima. Među prolaznicima stanice L’Étoile du Nord našao se i look koji toliko podseća na Serenu Van Der Woodsen, da sam samo čekala da model dobaci: „I have to go!“.

Iza svih likova koji su prošetali pistom stoji priča koja nas navodi da analiziramo svaki deo njihovog looka pitajući se gde su krenuli i ko su oni uopšte. Da bi to postigao, dizajner je morao da ubaci mnoge elemente koji bi nam otkrivali karakter njegovih likova, a time je, svesno ili nesvesno, potvrdio da se vraćamo eri „glasnog“ luksuza. Međutim, to nije učinio na način na koji bismo načelno pomislili. Louis Vuitton logotipi nisu prekrili sve kreacije, gotovo vičući „ovo je dizajnerski kaput!“ (iako su torbe ukrašene prepoznatljivim emblemom ove kuće bile prisutne u kolekciji). Umesto toga, odlučio se za glamurozne lookove pune volana i luksuznih tkanina koje jasno sugerišu da je reč o looku u koji je uloženo puno razmišljanja (i novca). Ova kolekcija još jedan je dokaz da se visoka moda vraća dizajnu koji pleni pažnju smelim dezenima, vibrentnim bojama i jedinstvenim detaljima.