Kad imate loš dan, dobra metoda za brz oporavak je velikodušnost

Svi imamo loše dane. Ne morate se boriti protiv toga. Međutim, to ne znači da je potrebno provesti ceo dan u haosu negativnih emocija. One tada imaju moć da čak i najmanju prepreku u danu pretvore u izvor krize. „Kad imaš loš dan, najbolji način da se osećaš bolje jeste da pomogneš nekome“, bio je savet koji sam jednom dobila. U najmanju ruku bila sam zbunjena tim savetom. Kako pomaganje drugima može popraviti moj dan?

„Možda nije najbolji način, ali svakako može da doprinese poboljšanju raspoloženja“, ističe psihologinja mag. psych. Iva Matijašić Lončarević, terapeutkinja bihevioralno-kognitivne terapije. Naime, pomaganje drugima može pozitivno da utiče na više načina. „Kad imamo loš dan, često smo okupirani sopstvenim negativnim mislima i problemima, a pomaganje drugima može nam pomoći da izađemo iz tog začaranog kruga misli i briga i stavlja fokus na nešto konstruktivno. Pružanje pomoći može da nas podseti da imamo moć da utičemo na svet oko sebe i povećamo samopouzdanje“, dodaje Iva.

Pomaganje drugima utiče na dva načina

„Pomaganje drugima (kojima je pomoć potrebna) poboljšava naše raspoloženje iz dva razloga. Prvi je da pomeramo fokus sa sebe i svog lošeg raspoloženja na druge. To nam može doneti promenu perspektive – vidimo da i drugi imaju probleme, ponekad i gore od naših. Takođe, pomaganje drugoj osobi unosi u naš život neki smisao, a smisao je jedan od glavnih elemenata psihološke dobrobiti“, objašnjava psihologinja prof. dr. sc. Majda Rijavec. Sam trenutak izbacivanja iz toka negativnih misli i usmeravanje na nešto izvan naše glave, gde u tom trenutku hara emocionalni vrtlog, već može da vas usmeri prema putu boljeg i korisnijeg pozitivnog raspoloženja.

„Takođe, kada nam se sve čini loše i ništa nam ne ide od ruke, pomaganje je dobar podsetnik da imamo nešto da damo svetu i da je u našim rukama moć da promenimo makar nešto na bolje – a ta spoznaja svakako može pomoći da se raspoloženje pomakne ka svetlijim tonovima“, dodaje geštalt terapeutkinja Petra Mehmedović. Ako se tada dobro osećamo, to nije slučajno. Dok činimo dobro, naš mozak zasipa telo raznim hormonima „dobrih osećaja“. „Čak je i naučno potvrđeno da kada činimo dobro, to ima razne koristi za nas – pozitivno utiče na naše fizičko i mentalno zdravlje, smanjuje nivo stresa te podstiče osećaje zadovoljstva i zahvalnosti“, dodaje Petra.

Šta se događa u telu?

„Kada činimo dobra dela, naš mozak ispušta hormone poput serotonina i oksitocina, koji su povezani sa osećajem sreće i povezanosti, što može da poboljša naše raspoloženje“, pojašnjava Iva. Osim toga, može doći do smanjenja nivoa stresa i opuštanja. Ovi neurohemijski procesi ne samo da trenutno poboljšavaju raspoloženje, već mogu da imaju i dugoročne pozitivne efekte na mentalno zdravlje, jačanje otpornosti na stres i povećanje osećaja povezanosti sa drugima. Velikodušnost tada može imati svrhu koja je korisna i za nas same.