Lonac nam je otkrio priču iza svojih murala posvećenih - zagrebačkom Hreliću

Prva asocijacija na zagrebački sajam Hrelić oduvek mi je bila gomila dobrih knjiga za jako malo novca. Dok su neki tamo nalazili vintage komade odeće, retke i zanimljive ukrase za dom, posuđe, lampe, lustere, ja sam znala da ću se uvek vratiti sa punim rukama knjiga za „ništa novaca“. Za tih „ništa novaca“ takođe bih, osim knjiga, kupila i odličnu atmosferu, barem dve, tri anegdote, šoljicu kafe sa domaćom rakijom i odlično društvo, osećaj čiste pozitive.

Ovaj kultni zagrebački sajam polovne robe (i automobila) obeležava nedeljna jutra mnogim građanima; neki na njemu nalaze dragocenosti koje posle koriste u svom daljnjem kreativnom radu (verujem da mnogo scenografija i setova svoje ishodište može da detektuje upravo tamo, uz Savski nasip), neki se hvale sjajnim modnim i dizajnerskim ulovima, neki tamo rade, prodaju, a neki fotografijama beleže tu jedinstvenu atmosferu.

Sentiment, Mostar

Priča o Hreliću ima mnogo. Ali koliko umetničkih slika o Hreliću znate? Mislim da ih je malo, ja ne znam ni jednu. Do sada. Lonac, svetski poznati street art umetnik iz Zagreba, napravio je četiri velika murala posvećena Hreliću. On je počeo da se bavi temom Hrelića, ili kako sam kaže balkanskog buvljaka, još davnih dana, na fakultetu. U Novom Zagrebu se pre desetak godina odvijao jedan umetnički projekat zbog kojeg je sa kolegama boravio na Hreliću. Ispod nadvožnjaka u blizini slikao je scene sa sajma, one koje su za njega karakteristične. Mnogo vremena je prošlo od tada, da bi za vreme pandemije, s obzirom na to da je dosta projekata zaustavljeno ili stavljeno na čekanje, Lonac krenuo u ličnu introspekciju i shvatio da mu se kroz umetnički rad ne proteže neka određena tema, već stvara radove iz projekta u projekat bez tematske poveznice medu njima… Shvatio sam da nemam neku tematsku poveznicu u svom radu tako da sam hteo da se pozabavim sa nečim što me inspiriše. To je definitivno Hrelić; koristio sam ga za studije. Često sam fotografisao ljude na Hreliću i koristio te fotografije za crtanje, za sketchbook, kako bi i dalje vežbao ruku.

Sentiment, Mostar

Razmišljao sam kako bi bilo dobro napraviti seriju radova koji prikazuju, koji su vezani samo za tu tradiciju nedeljnog odlaska na Hrelić. – Lonac je tom odlukom povezao staro i novo, sećanja i sadašnjost. – Shvatio sam da Hrelić doživljavam kao muzej tuđih sećanja, memorija i da mi svi na neki način recikliramo taj tuđi život. Znam, to može zvučati patetično, ali ne bežim od toga, tu se nalaze stvari koje se nalaze samo u našim mladostima i detinjstvima, stvari koje nas vežu za neka prošla vremena. U te predmete je utkana nostalgija, to je jednostavno tako.

Lonac je oduvek pokazivao senzibilitet za studije ljudi, setimo se staraca koje je slikao, kojima se u svom radu bavio 2019. godine. – Krenuo sam da se pavim pojavom balkanskih buvljaka, i sada, u Mostaru sam naslikao tog starca, zapravo kolaž koji prikazuje i njega i celu nostalgiju koja se veže za i oko njega. – Lonac je u kolaž ukomponirao igračke koje su obeležile mnoga detinjstva 80-ih i 90-ih godina. Mislim da će ih svi prepoznati.

Figures, Beograd

On do sada nije radio kolaže, barem ne na ovaj način, da izgledaju stripovski. Ovim radovima priča priču; murali su narativno povezani tako da bez obzira na to što uz njih ne postoji tekst, sama forma neodoljivo podseća na strip i tako ih umetnik povezuje u veću celinu. Ne postoji tu neka konkretna radnja koja se može ili treba prepričati, dovoljan je osećaj koji oni stvaraju. Uz starijeg gospodina, zanimljiv je i lik drugog murala, onog sa starijom gospođom koja oko struka nosi torbicu u koju stavlja novac. Njen lik je toliko karakterističan za tu lokaciju da se svakome ko je ikad nedeljom tragao za „blagom“ na Hreliću može učiniti da je prepoznaje.

Lonac je oduvek bio u potrazi za starim, skrivenim dragocenostima. Kao umetnik koji je odrastao na zagrebačkoj Trešnjevci, naselju gde je u jednom trenutku 90-ih bilo dosta praznih, napuštenih kuća i mesta gde su ljudi ostavili sve svoje stvari, deo njegovog odrastanja su svakako obeležili i ti trenuci u napuštenim kućama, u koje je zavirivao, zajedno sa ekipom iz kraja. Nešto kao zagrebački Gooniesi, samo sa dozom nostalgije i bez pećine sa blagom.

Browsing, Čačak

Naravno na te avanture potpuno drugačije gleda sada sa odraslim očima. – Bilo je to istraživanje, prava avantura, to pronalaženje hrpe starih stvari i nadanje da ćemo pronaći nešto dragoceno. Svakako te avanture iz detinjstva, kroz igru, prožima element potrage. – To traženje se prepoznaje i na Hreliću, ili na bilo kojem drugom buvljaku na Balkanu.

Zabavno i neopisivo interesantno je posmatrati mlade i starije ljude kako su u nekim svojim potragama za blagom na buvljaku. U tim trenucima vidim kako se spaja igra, ono radosno i nostalgija i melanholija. Bilo mi je važno da postignem taj spoj. – Iako Lonac govori o nostalgiji i melanholiji, on sa ovim radovima kreira pozitivnu energiju, neki osećaj igre, zaigranosti. Lonac je dosad kreirao četiri murala u ovoj seriji, i nadam se da neće prestati, da će ih biti još više.

Along the Embankment/ Nasipom prema Hreliću, Grenoble