Jugoslovenski horor film bio je jedna od inspiracija u kreiranju novog Nosferatu

Nikada nisam bila veliki fan horor filmova. Međutim, kao dete sam ih sa prijateljima iz kraja gledala baš često jer deca uglavnom vole da se pretvaraju da su hrabra upravo kroz gledanje najbizarnijih horor ostvarenja ikada. Pogledali smo apsolutno sve, od Pogrešnog skretanja i Petka trinaestog, pa do svih delova Paranormalne aktivnosti. Tek sam kasnije, u srednjoj školi, pokušala da horor filmovima dam neki veći značaj na mojoj filmskoj lestvici i tada sam pogledala neke kultne horore poput Nosferatu, Psycho, The Silence of the Lambs, Carrie i Rosemary’s Baby. I dalje to nije moj omiljeni žanr, nisam uspela da zavolim namerno izazivanje straha i nikada nisam razumela adrenalin koji od toga dolazi, a u koji se svi ljubitelji horora kunu. Međutim, kada sam saznala da će reditelj Robert Eggers napraviti moderni remake čuvenog Nosferatua znala sam da ću morati da ga pogledam.

Nosferatu (1922) IMDB

Reditelj Robert Eggers je takođe kao dečak delio moj strah od horora i u jednom intervjuu priznao kako u mladosti nije mogao da gleda horor filmove, a sada ih i sam režira. Uprkos strahu privlačilo ga je sve što je mračno i uživao je u ranim Universal i Hammer horor filmovima. Upravo tada je video sliku glumca Maxa Schrecka kao ozloglašenog vampira u Murnauovom nemom klasiku. „Video sam sliku Maxa Schrecka kao grofa Orloka u jednoj knjizi u osnovnoj školi i poludeo sam“, rekao je Eggers 2016. godine. „U ruralnom New Hampshireu, koji nije bio baš tolika nedođija, ga je bilo teško pronaći, pa me je mama odvezla do jednog tržnog centra da bih naručio VHS kasetu.“  Ta opsesija je dovela do toga da je Eggers već u srednjoj školi producirao pozorišnu predstavu Nosferatu, a kada je njegov čuveni film The Witch postao hit dobio je priliku da uradi sopstveni remake i filma Nosferatu – tada je mislio da će to biti sledeći film koji će režirati nakom The Witch. Međutim stvari su se u međuvremenu promenile i njegov Nosferatu je tek prošle godine ugledao svetlost dana.

Pre par dana mi je na TikToku iskočio kratak klip iz jednog intervjua u kojem Robert Eggers razgovara o filmu Nosferatu sa urednikom programa FLCa Danom Sullivanom u Lincoln Centeru. Tokom njihove diskusije, pominje se nadolazeći program zakazan za februar, koji je povezan sa filmom Nosferatu. Iako su detalji već prethodno objavljeni, lista filmova se još uvek finalizuje. Program, pod nazivom The Conjuring Nosferatu: Robert Eggers Presents, predstavlja selekciju filmova koju je kurirao Robert Eggers. Ovi filmovi istražuju tematske elemente koji su na različite načine inspirisali aspekte filma Nosferatu. Bez otkrivanja previše detalja, Eggers je podelio da je jedan od filmova srpski kultni vampirski film Leptirica (1973) i nagovestio šta publika može da očekuje u februaru.

Leptirica je jedan od onih filmova koje dugo nisam smela da pogledam zbog glasina da je jedan od najstrašnijih horora ikada. Na kraju sam to uradila relativno kasno, na fakultetu, kada smo kao zadatak na nekom predmetu dobili da analiziramo jedno uticajno i kultno delo iz jugoslovenske kinematografije. Mogu da kažem da nisam zažalila, ali da gledanje neću ponavljati. Neka vam to bude dovoljna recenzija.

Za one koji još uvek ne znaju Leptirica je jugoslovenski horor film iz 1973. koji je režirao i napisao Đorđe Kadijević prema pripoveci Milovana Glišića. Glavne uloge tumače Petar Božović, Mirjana Nikolić, Slobodan Perović, Vasja Stanković i Tanasije Uzunović. Film je sniman u selu Zelinje kod Zvornika, u kojem se i dalje nalazi čuvena vodenica. Radnja se odvija u selu u kojem se mladić Strahinja silom prilika oženi za djevojku Radojku, koja se ispostavi kao vampir. Leptirica je stekla kultni status i zanimanje jer je bila prvi srpski horor film, odnosno jedan od retkih primera filmova fantastike na području jugoslovenske kinematografije.

Leptirica (1973), IMDB

Robert Eggers je u razgovoru sa Danom Sullivanom rekao: „Upravo sam snimao intervju o ovom, i vežbao sam da izgovorim ime reditelja jednog srpskog-jugoslovenskog filma iz 1970ih pod nazivom Leptirica (1973). U srpskom folkloru, ako želiš da ubiješ vampira, koristiš glogov kolac — zapravo drveni kolac— umesto metalnog, kao što je to naznačeno u transilvanijskoj tradiciji. Nakon što se vampir stavi na kolac, moraš da paziš na moljce ili leptire koji izlaze iz kovčega, jer oni predstavljaju vampirovu dušu. Ako ih ne ubijete, duša može da zaposedne nekog drugog i pretvori ga u vampira. To nisam uključio u svoj film, ali mislim da je to fascinantno narodno verovanje. Film se bavi elementima koji nisu deo tipičnih američkih prikaza vampira. Zanimljivo je da vampir u Leptirici podseća na vukodlaka, što je u skladu sa srpskim folklorom. Orlok, međutim, izgleda drugačije od Bela Lugosija, Christophera Leea (Dracula iz 1958.) ili Franka Langella (Dracula iz 1979.). Ne podseća na vukodlaka, ali se takođe razlikuje od drugih prikaza. U srpskom folkloru, vampiri piju krv iz grudi, što ima svoje korene u tradiciji, iako neću dalje ulaziti u to. Ono što je jedinstveno u Leptirici je to što u drugim filmovima o vampirima niko nije zabrinut da će vampir postati leptir — to je specifično za njihov folklor. Uprkos tome što je to naivan film, jednostavnost njegove kinematografije ga čini prilično zastrašujućim. Ime reditelja je Đorđe Kadijević. Hvala gospodinu Kadijeviću”

U programu „Conjuring ‘Nosferatu’: Robert Eggers Presents” pored Leptirice publika će moći da pogleda i druge filmove koji su bili inspiracija za stvaranje novog Nosferatua poput: 

• „Svengali,” Archie Mayo, 1931, U.S., 16mm, 81m 
• „Beauty and the Beast,” Jean Cocteau, 1946, France, 35mm, 96m
• „Great Expectations,” David Lean, 1946, U.K., 118m
• „The Queen of Spades,” Thorold Dickinson, 1949, U.K., 95m
• „Andriesh,” Yakov Bazelyan, Sergei Parajanov, 1954, USSR, 63m
• „The Innocents,” Jack Clayton, 1961, U.K., 100m
• „The Eve of Ivan Kupalo,” Yuri Ilyenko, 1968, USSR, 71m

Ulaznice za „Conjuring ‘Nosferatu’: Robert Eggers Presents” puštene su u prodaju od 17. januara.