Šta je 'lemonading', tajna otpornijih i srećnijih ljudi koju preporučuju stručnjaci

Kad se sa nečim borite, imate dve glavne opcije: da se prepustite negativnim osećajima ili da pokušate da gledate na svetlu stranu života. Ispostavlja se da izbor druge opcije, tzv. „lemonading“, može da učini da budete otporniji i generalno srećniji tako da i dalje možete da uživate u svom životu kada je teško.

To je glavni zaključak istraživanja objavljenog u časopisu Frontiers in Psychology. Za potrebe studije, istraživači su analizirali podatke više od 500 odraslih osoba tokom vrhunca pandemije COVID-19 i podelili ih u dve grupe na osnovu osobina ličnosti. Jedna grupa imala je viši nivo razigranosti prema takozvanoj Lestvici razigranosti odraslih osoba (Adult Playfulness Trait Scale), a druga je imala niži nivo razigranosti.

Istraživači su otkrili da su obe grupe imale realističan pogled na događaje tokom pandemije, ali je razigranija grupa, takođe nazvana lemonading grupom, bila optimističnija u pogledu budućnosti i bolja u rešavanju problema. Čak su uspevali više da uživaju u svakodnevnim aktivnostima, uprkos haosu koji se događao oko njih. Jednostavno rečeno, kada im je život dao limune, oni su napravili limunadu.

Iako su neki ljudi prirodno razigraniji od drugih, stručnjaci za mentalno zdravlje kažu da je moguće „hakovati“ svoj mozak kako biste dodali više „lemonadinga“ u svoj život i kako biste izvukli najbolje iz prepreka koje vam se nađu na putu. Evo šta istraživači žele da znate o „lemonadingu“ i kako da ga zapravo koristite za poboljšanje svog načina razmišljanja i mentalnog zdravlja.

„Lemonading“ se malo razlikuje od gledanja čaše koja je napola puna

U svojoj srži, „lemonading“ se odnosi na pozitivan stav. Međutim, „lemonading“ je malo složeniji od samog pokušaja da budete pozitivni, kaže Xiangyou Shen, doktorka nauka, glavna autorka studije i docentkinja na Šumarskom fakultetu Državnog univerziteta Oregon. „Lemonading“ se odnosi na „optimizam jasnih očiju“ o izazovima sa kojima se suočavate, dok istovremeno pokušavate da budete pozitivni prema onome što sledi. „Zamislite to kao pretvaranje limuna u limunadu, dok ste istovremeno potpuno svesni da radite sa limunima, a ne sa narandžama“, objašnjava dr. Shen.

Ona naglašava da ljudi koji praktikuju „lemonading“ nisu u zabludi. „U jednoj studiji su priznavali rizike i izazove jednako realistično kao i drugi“, kaže dr. Shen. Ljudi koji praktikuju „lemonading“ takođe se ponekad osećaju ranjivo i izolovano. Ipak, dr. Shen kaže da je ono što je u studiji izdvajalo ljude koji praktikuju „lemonading“ bila njihova sposobnost da budu „realistični“ oko onoga što se događa oko njih, a da istovremeno razmišljaju o pozitivnim stvarima u budućnosti. U osnovi, nisu podlegli toksičnoj pozitivnosti, ali su ipak uspeli da budu vedri. „Lemonading“ osobe su takođe bile dobre u prilagođavanju svojih ponašanja i pokušajima da budu kreativni u načinu na koji su se nosili sa poteškoćama. Na kraju su osećali više radosti i zadovoljstva svojim životom od ljudi koji nisu imali takav pristup.

Evo kako uključiti više „lemonadinga“ u svoj život

Neki ljudi su prirodno bolji u „lemonadingu“ od drugih, ali to ne znači da ne možete koristiti ovu strategiju ako već niste vedre naravi. Mnogo toga svodi se na pokušaj da sagledate prednosti u određenoj situaciji, što vas na kraju može osloboditi da budete pozitivniji.

1. Priznajte svoja osećanja, a zatim pokušajte da ih preoblikujete

„U životu će se neizbežno dogoditi stvari koje vas uznemiruju i važno je priznati svoja osećanja umesto da ih odbacujete“, kaže Thea Gallagher, doktorka psihologije, klinička vanredna profesorka na NYU Langone Health i kovoditeljka podcasta Mind in View. Međutim, umesto da pretpostavite da će stvari i dalje biti loše, ona predlaže da sebi mentalno date druge opcije.

„Zapitajte se: ‘Postoji li drugi način da gledam na ovo? Koji je najbolji, najgori i najverovatniji scenario?'“, kaže dr. Gallagher. Takođe preporučuje da sagledate situaciju kakva jeste, a zatim se fokusirate na ono što možete učiniti u vezi sa tim, ako išta. Na primer: „Ako ste dobili otkaz, a mesecima niste bili srećni na svom poslu, šta bi u tome moglo da bude dobro?“, kaže dr. Gallagher. „Ne morate da nađete pozitivnu stranu u svemu, ali ponekad gledanje na stvari kroz drugačiju prizmu može napraviti veliku razliku.“

Ključan je pokušaj pronalaska ravnoteže u tome kako gledate na stvari, kaže Jason Moser, doktor nauka, profesor kognicije i kognitivne neuronauke na Državnom univerzitetu Michigan. „Važno je imati pogled na život u kojem ne potiskujete emocije i pokušavate da rešavate probleme na produktivan način“, kaže on. „Ključno je nemati ružičaste naočare gde se ponašate kao da je ‘sve u redu’, ali takođe zapamtite da se većinu vremena negativne stvari poboljšaju.“

2. Smislite svoju mantru

Istraživanja su pokazala da pozitivne afirmacije mogu učiniti da se ljudi generalno osećaju bolje, ali izgovaranje stvari poput „Kako mogu da budem prijatelj samom sebi u ovom trenutku?“ nije za svakoga. „Pozitivne afirmacije su teške. Mogu da deluju neprirodno“, kaže dr. Moser. Osmišljavanje mantre poput „Mogu ja to“ može da pomogne, kaže on. To može da znači da pre velike trke od 5 km ili upoznavanja roditelja svog partnera prvi put zastanete na trenutak i mentalno ponovite ovu rečenicu kako biste bili sopstveni navijač.

Dr. Moser je takođe sproveo istraživanje koje je otkrilo da razgovor sa sobom poput trenera kada se suočavate sa nečim teškim može da pomogne. „Možete se ohrabriti koristeći sopstveno ime, poput ‘Hej, možeš ti to'“, kaže on. „Može se činiti manje artificijelno kad je u trećem licu.“

3. Ne podcenjujte vrednost crnog humora

U savršenom svetu, mogli biste da se smejete u svakom trenutku. Ali može biti teško da se nasmejete se kada je teško. „Čak i u mračnim vremenima ili pravim teškoćama, vrlo je moguće videti i uživati u zadovoljstvu ili humoru u drugim aspektima života“, kaže Gail Saltz, doktorka medicine, vanredna profesorka psihijatrije na Medicinskom fakultetu NY Presbyterian Hospital Weill-Cornell. Možete pokušati da pronađete načine da se nasmejete onome sa čime se borite, poput izjave „Wow, a mislila sam da situacija ne može biti gora.“

Čak i crni humor može biti koristan, kaže dr. Saltz. To vam i dalje omogućava da priznate problem sa kojim se suočavate, a istovremeno se možete nasmejati. „To znači uživati čak i u minimalnom rešavanju problema i fokusirati se na metode unošenja malo radosti u svoj dan na bilo koji način“, kaže dr. Saltz.

4. Učinite suprotno od onoga što ste u iskušenju učiniti

Lako je upasti u depresivno raspoloženje kada se suočavate sa osećajima tuge, straha ili frustracije. Zato je važno da podstaknete sebe, kaže Nora Brier, doktorka psihologije, docentkinja kliničke psihijatrije na Medicinskom fakultetu Perelman Univerziteta u Pennsylvaniji.

„Radite suprotno od osećaja tuge kada ga zadržavate u sebi već dugo vremena“, kaže ona. To se može prevesti kao da se sredite i odete na žurku, čak i ako biste radije ostali kod kuće i gledali Netflix kao što ste radili cele nedelje. Provođenje vremena za sebe i razgovor sa ljudima mogu vas učiniti pozitivnijima ili jednostavno pomoći da se vratite u neutralno stanje umesto da nastavite da se osećate tužno, kaže dr. Brier. Ako biste ostali kod kuće, propustili biste priliku da barem na trenutak izađete iz svoje glave, ističe ona.

5. Promenite svoju rutinu

Imati utvrđen raspored može biti korisno za smanjenje stresa i dati vam osećaj da imate više kontrole, kaže Kerry Kinney, doktorka nauka, psihološkinja i docentkinja u Osher centru za integrativno zdravlje Medicinskog centra Univerziteta Vanderbilt. „Ali ponekad mogu da deluju monotono“, dodaje.

Malo promeniti stvari može da promeni vašu perspektivu i da vam pomogne da vidite stvari na novi način, kaže dr. Gallagher. Takođe može da podstakne vaš mozak da proizvodi dopamin, neurotransmiter koji vam pomaže da osetite zadovoljstvo. „To može da bude vrlo koristan rezultat kada radimo nešto novo“, napominje ona. Ne morate potpuno da odbacite svoj raspored da biste dobili ovaj dodatni efekat. Dr. Gallagher kaže da čak i manje stvari poput odabira novog puta do posla ili isprobavanja drugačije kafe ujutru mogu pomoći.

Još jedna potencijalna prednost ovog trika jeste što vam pomaže da vežbate fleksibilno razmišljanje, kaže dr. Shen. Dakle, ako vas u budućnosti nešto izbaci iz ravnoteže, možda ćete se lakše snaći, i pozitivnije razmišljati jer ste već naučili da pokušate stvari na drugačiji način.

6. Fokusirajte se na ono što je pred vama

Ljudi imaju tendenciju da se opterećuju budućnošću ili da je čak zamišljaju u negativnom svetlu kada se dogodi nešto loše, kaže dr. Gallagher. Zato dr. Shen preporučuje da pokušate da se fokusirate život u trenutku i budete angažovani u onome što radite. „Obratite pažnju na to koliko duboko i aktivno učestvujete u aktivnostima, umesto da samo odrađujete stvari“, kaže ona. „Na kraju dana, zamenite ‘Koliko sam bila produktivna?’ sa ‘Koje sam zabavne trenutke imala?'“

Promišljanje na ovaj način može preusmeriti vašu pažnju na kvalitetna iskustva koja ste doživeli, poput trenutka kada ste podelili internu šalu sa prijateljicom ili uspeli rezervišete popularni čas vežbanja koji se uvek brzo popuni. Vraćanje na te pozitivne trenutke može da pomogne da se učvrsti spoznaja da ste tokom dana imali i sjajne trenutke. „Postoji nešto izuzetno snažno u namernom primećivanju pozitivnih trenutaka sa kojima se brzo možete ponovo povezati“, kaže dr. Gallagher.

Ako ste pokušali sa tehnikom „lemonade“ i čini vam se da jednostavno ne deluje za vas, nema problema. Dr. Gallagher napominje da ne biste trebali da se opterećujete pokušavajući da budete srećni. Ali imajte na umu da je ovo veština za koju nekim ljudima treba više vremena nego drugima. „Ključ nije jednostavno pozitivnije razmišljati, već razviti sposobnost aktivnog zamišljanja i traženja pozitivnih mogućnosti uz istovremeno održavanje realistične svesti o izazovima“, objašnjava dr. Shen. Gore navedene taktike mogu vam pomoći da vežbate takvu promenu načina razmišljanja i povećat verovatnoću da ćete u budućnosti moći da uočite, i prihvatite, svetle strane situacije.

vogue.in