Kako je, zahvaljujući Lani Del Rey, Americana postala kul širom sveta

Srećan rođendan, Lana Del Rey! Jasno se sećam dana kada sam prvi put otkrila ovu muzičarku čiji zavodljivi glas se uvukao u moj tinejdžerski um, a njena persona ostala zabeležena kao utelovljenje savršene nostalgične ali kul estetike. Bilo je to 2012. godine, kada se prvi put probila u mainstream, a njen hit Born To Die konstantno se vrtio na MTV-u. Slika Lane koja sedi na prestolu sa ogromnom cvetnom krunom na glavi, dok joj sa obe strane leži po jedan tigar živela je rent-free u mojim mislima i duboko me je inspirisala. Sećam se da su mi roditelji kupili cvetni venčić koji sam nosila u kosi, kao simbol istančanog muzičkog ukusa i kul modni detalj – sve dok mi nastavnik istorije nije rekao da ga sklonim iz kose, jer ga iz nekog razloga nije smatrao prikladnim za školu. Ali dobro, od starijih muškaraca nisam ni očekivala da shvate Lanu Del Rey, niti efekat koji je njena muzika imala na mlade devojke, u tome i jeste bio deo njene čari.

Iako zaista mislim da sam malo prerano počela da slušam Lanine melanholične pesme, čije teme su neretko bile i suviše eksplicitne za moj mladi mozak, zaista verujem da je ona u velikoj meri oblikovala kako moj muzički ukus tako i osećaj za estetiku. Born To Die bio je prvi album koji je Lizzie Grant snimila pod personom Lana Del Rey (ako ne računamo prethodni album Lana Del Ray) i to je verovatno bio najbolji korak koji je mogla da napravi. Zvuk ovog albuma bio je neobičan, drugačiji od svega što se tada vrtelo na radiju – iako je ovo bio sjajan period za pop dive poput Rihanne i Lady Gage – a produkcija je neodoljivo podsećala na američke hitove iz sredine dvadesetog veka, što je oduševilo javnost. Uz taj retro zvuk očekivali biste da vidite nekoga poput Lane Del Rey, devojku duboko inspirisanu Priscillom Presley i Nancy Sinatrom.

Lana Del Rey bila je utelovljenje starog holivudskog glamura, a sa stihovima poput Elvis is my daddy, Marilyn’s my mother, muzičarka je učvrstila svoj položaj ikone Americana stila. Njena šminka, odeća i kosa (real big, beauty queen style) evocirale su Priscillu Presley i druge it devojke iz 1960-ih, ali uprkos tom glamuru i neosporivim retro inspiracijama, Lana Del Rey je ipak delovala neodoljivo savremeno.

Možda je to zvog toga što je tematika njenih pesama, iako praćena retro prizvukom, ipak bila ukorenjena u problemima današnjice, u njenoj potrazi za ljubavlju i pokušajem da ispuni svoj američki san. Ona je pevala o burnim ljubavnim vezama, zavisnosti, pohlepi, neravnotežom moći i zamkama ambicije, što su sve motivi koji prevazilaze granice vremena i prostora. Svoje tragične priče pretočila je u estetiku, onu koja deluje kao iz starog filma, budeći nostalgiju za nekim vremenom o kom i Lana i njeni slušaoci znaju samo iz filmova i knjiga. Zanimljivo je što Lana Del Rey nikada nije krila svoju ljubav prema američkoj ikonografiji i patriotsku nostalgiju za Sjedinjenim Američkim Državama iz posleratnog doba. To se najviše odražavalo u njenim ranijim radovima, naročito kroz spotove za pesame National Anthem i Ride, koji su i stilski i konceptualno definicija Americane.

Pa ipak, Lana Del Rey se oduvek poigravala sa tim šta Americana zapravo predstavlja, preispitujući i izazivajući norme. Na primer, zvezda spota za National Anthem je A$AP Rocky, a reper se nalazi u ulozi koju gledalac instinktivno povezuje sa Johnom F. Kennedyjem. Ipak, ono što je meni fascinantno jeste što je Lana uspela da postigne da ta neosporivo američka estetika bude privlačna slušaocima širom sveta. Dobro znam da u vreme kada se National Anthem vrteo na radiju i televiziji nisam znala mnogo o bivšim američkim predsednicima, ali sam bila duboko svesna da je ovo što Lana Del Rey radi ikonično.

Americana je osećaj vetra na licu dok se vozite niz pustu cestu, zapušteni barovi uz autoput i muzika Elvisa Presleya koja dopire iz prašnjavog džuboksa u uglu prostorije. Pre svega, Americana je nostalgija za nekadašnjom Amerikom, a Lana Del Rey je persona koja je savršen odraz toga. A njena estetika reflektovala se i na modu, toliko da smo skoro 10.000 kilometara udaljene od Amerike,  mnoge devojčice pažljivo rekonstruisale njene outfite iz spota Ride. Teško je opisati zašto smo svi poludeli za kratkim teksas šortsevima, majicama sa printom i Converse patikama te godine – uglavnom zato što je reč o tako jednostavnoj kombinaciji – ali znam da je to bio simbol kul osoba. A ako ste našli komade sa američkom zastavom? Verovatno ste bili najtrendi osoba u prostoriji.

Mnogi će reći da je tokom godina Lana umanjila Americana aspekat u svom imidžu, ali to i nije baš tako. Iako se njena estetika menjala sa svakim albumom, za ovu muzičarku je Americana bila gotovo normativna. Na albumu Ultraviolence, Lana peva o Brooklynu, Floridi i zapadnoj obali SAD, a njen stil reflektuje stil rokera iz prošlog veka. Honeymoon nas zaista vodi na West Coast, a Lana ponovo utelovljuje estetiku it devojaka prošlog veka, dok je styling koji prati album Lust For Life svojevrsni hommage hippie modi i Woodstocku.

Album Norman Fucking Rockwell! nosi ime jednog od najpoznatijih američkih slikara, kroz čija dela se najbolje oslikava duh i estetika SAD iz 20. veka. Ovo je, za mene, možda i najbolji Lanin album, u kom je njena poezija na vrhuncu. Estetski, podseća na odraslu verziju Born to Die, sa sličnim stilskim elementima te pesmama i spotovima koji slave Los Angeles, grad kojem je Lana posvetila brojne predivne stihove.

Pamela Cochrane

Njeni noviji albumi Chemtrails over the Country Club, Blue Banisters i Did You Know That There’s a Tunnel Under Ocean Blvd svojevrsna su uvertira u Lanin prelazak u country žanr i muzički verovatno najbolje oslikavaju njen Americana imidž. Međutim, kada je u pitanju estetika i stilski pristup, ovi albumi su svedeniji, odrasliji – poput uglađene mame u američkim filmovima koja iz ugla posmatra svoju porodicu pijuckajući šoljicu cold brew kafe. Mnogi Lanini fanovi iznenadili su se kada su saznali da će njen novi album, koji izlazi uskoro, biti country, moleći je da ne odstupa od svog tako prepoznatljivog indie stila. Međutim, Lana Del Rey i country su savršeno smislena kombinacija – a ne zaboravimo i da rock vuče korene iz countryja – da ja nemam strah od njene nove ere. Cela diskografija Lane Del Rey, njen prepoznatljivi stil koji niko nije uspešno preslikao, dokaz je da ne možemo da pričamo o Lani Del Rey a da ne pričamo Americani, jer nostalgični patrijotizam, barem suptilno, uvek prati njene radove.

Danas, na njen rođendan, razmišljam o predstojećem albumu, za koji ne znam kako će da zvuči – a dva singla koja je već objavila mi ne pomažu da formiram pretpostavku – i sigurna sam samo u to da će odisati duhom nekadašnje Amerike i biti neosporivo kul.