Kultni beogradski kulturni centar proslavlja važnu godišnjicu

Jedan od najuticajnijih kulturno-umetničkih prostora u Beogradu već 15 godina diktira tokove savremene umetnosti u Srbiji. Kulturni centar Grad ili u svakodnevnom govoru begorađana KC Grad je mesto za koje mnoge generacije vežu raznolike uspomene. Bilo da su u pitanju žurke poznatih imena srpske i međunarodne dj scene, koncerti, svirke ili izložbe mladih i talentovanih umetnika čije stvaralaštvo odiše svežinom i raznolikošću Kc Grad je oaza unikatnog sadržaja.

Kc Grad

Rustični ambijent i letnja bašta pružaju osećaj izolovanosti od buke i saobraćaja koji je u ovom delu grada gotovo uvek podjednako užurban, a Kc Grad se u njemu krije kao mirna luka ispunjena crvenim lampionima i dobrom muzikom. Ako pak dođete uveče na neko dešavanje dobra zabava vam je zagarantovana, a nedeljni program je uvek raznovrstan. Nekadašnji magacinski prostor na obali reke Save, pretvoren je u prostor za okupljanje, stvaranje, učenje, deljenje, podršku ali i zabavu.

Pored umetničkog programa ima i izuzetno razvijene muzičke, filmske, debatne, književne programe, kao i umetničke rezidencije. Povodom ovog jubileja razgovarali smo sa osnivačicom i art direktorkom Kc Grada Ljudmilom Stratimirović, o počecima, saradnjama, podršci, izazovima, i planovima za budućnost. Predlažemo da ukoliko planirate put u Beograd obavezno stavite Kc Grad na svoju listu must see mesta. 

Znam da ste na ovo pitanje odgovarali sigurno bezbroj puta, ali za slučaj da ima onih koji ne znaju možete li nam reći nešto više o počecima Kc Grada? Kako je sve počelo i koje su bile prvobitne ideje i ciljevi?

Kc Grad je nastao kao logičan nastavak aktivnosti koje smo Dejan Ubović i ja razvijali kroz NGO Kulturni Front jos od 2000 godine. Radili smo do tada razne projekte kao što su bili: Crossradio mreža radio stanica na teritoriji ex Yu i šire gde se promovisala regionalna umetnička scena na 13 regionalnih radio stanica; Regionalni festival alternativne kulture REFRACT; koncerte na raznim lokacijama, prve nastupe Nouvelle Vague u Beogradu, nastupe inostranih DJeva; razne izložbe: Skandinavski dizajn – više od mita u Muzeju Jugoslavije…Imali smo sve više i više projekata. Onda smo sa Felix Meritis fondacijom iz Amsterdama dobili podršku za zajednički projekat iz kog je ustvari nastao Kc Grad. 

Nismo imali jasan višegodišnji plan osim tri projekta koji smo planirali da tokom tri naredne godine organizujemo. Ali kada smo rešili da uđemo u prostor starog, nekorišćenog magacina bez struje i infrastrukture, puni entuzijazma i ushićenja u šta se upuštamo. Shvatili smo da ipak moramo da radimo na tome da u tom prostoru imamo događaje i publiku na oba nivoa svaki dan. Naravno nije to odmah tako bilo. Otvaranje Kc Grada 16. aprila 2009. je bio nezaboravan događaj. Kao da je Beogradu falilo jedno novo, nezavisno vaninstituciajalno mesto. Čini mi se da je ceo grad bio na otvaranju…što je i nas iznenadilo. 

Kako biste opisali putovanje i razvoj čitavog prostora tokom proteklih 15 godina? Koje su bile ključne prekretnice ili uspesi koje biste istakli?

Održavati kulturni centar u Srbiji nije nimalo lako a naročito nije lako opstati kao nezavisni kulturni centar. Naravno, niko mene nije terao da izaberem da moj put i profesija bude ovo, ali realno ne možemo svi da radimo u državnim institucijama. Takva vrsta sigurnosti ima svoje dobre strane ali i puno ograničenja i kompromisa, naročito ako imaš šire poglede na svet, ako voliš da otkrivaš nove stvari i spreman si da rizikuješ. 

Naš put ili taktiku mogu opisati kao Korak po korak. Ne volimo da ulećemo u velike poduhvate već se oslanjamo na naš osećaj i realnu situaciju da li nešto možemo da priuštimo ili ne. Ok, verovatno sa tačke gledišta nekog našeg uspešnog biznismena ili investitora mi smo smešni ali izabrali smo temu, okruženje i ljude koji nama odgovaraju i koji su po nama vrednost našeg grada i zemlje. Uglavnom mogu reći da smo polako, skromno ali konstantno napredovali uz povremene krizne situacije koje smo na svu sreću i sa posebnim žarom za akciju uspeli uvek da prevaziđemo. Još 2009. godine, dve nedelje pred otvaranje Kc Grada smo se na primer suočili sa prvim šokantnim problemom koji je delovao kao da je sve gotovo… ali ustvari smo shvatili da nema prepreke ako iskreno verujemo u sebe i realno sagledamo situaciju. 

Što se ključnih prekretnica tiče čini mi se da je ono pravilo da su 5. i 7. godina zaista rizične godine za posao i stvarno smo tada osetili da treba da pravimo neke promene. 

Kako ste uspeli da se prilagodite i rastete u skladu sa promenama u kulturnom i umetničkom svetu tokom ovog perioda?

Često nas to pitaju jer je stvarno zanimljivo da smo opstali 15 godina a generacije se smenjuju. Razmišljala sam i ja kako uspevamo i mislim da mogu da kažem da pre svega izgleda imamo osećaj da prepoznamo, da pružimo priliku i ohrabrimo. Pored toga iskreno smo zainteresovani za novo i u muzici i vizuelnoj umetnosti. Treće, vrlo je bitno da smo nezavisni, u svakom smislu.

Pred otvaranje Kc Grada, Steve Austen iskusni menadžer u kulturi koji je tada bio savetnik u Felix Meritis fondaciji, održao nam je predavanje na temu razvoja publike i razvojnih ciklusa. Meni je to bilo jako zanimljivo i znala sam da je vrlo bitno za ono što nas čeka.  Mi se od početka bavimo razvojem publike svesno ili nesvesno ali tako je. A to je nešto što ne možes baš da naučiš na fakultetu. Možeš da slušaš o teoriji i primerima ali realno svuda je situacija drugačija. Ono što je uspešno u Holandiji možda nikako ne može da se primeni u Srbiji. Ili nešto što se pokazalo kao odličan plan u Nišu u Beogradu ne bi funkionisalo. Meni je tema razvoja publike jako zanimljiva i bavim se time i generalno kada se radi o imidžu Kc Grada ali i kroz pojedinačne programe. 

Koje su najvažnije lekcije koje ste naučili tokom ovih 15 godina i kako su uticale na vaše odluke i strategije?

Verujem kao i kod drugih, najvažnije lekcije koje smo naučili su one koje dobiješ iz problematičnih situacija. To nas je nateralo da odmah dugačije sagledamo stvari i da znamo za dalje na šta treba da obratimo pažnju, šta da ne dopustimo da nam se desi, kako da se postavimo i šta da menjamo na šta da se ne oslanjamo.

Kada bismo brzo premotali film na 2024.godinu, šta biste nam rekli o tome gde se sada nalazi Kc grad u smislu svoje uloge u zajednici i regionu? Kako ste doprineli kulturnoj sceni?

Ja ne mogu objektivno da odgovorim na ovo pitanje. To bi trebalo da bude pitanje za nekoga ko nezavisno prati razvoj naše umetničke scene i prostora koji doprinose njenom razvoju. Subjektivno mogu da kažem da za Kc Grad pored naše velike i vrlo široke publike znaju mnogi u regionu i šire. Na mapi mesta koje turisti žele da posete u Beogradu smo već jako dugo. Ako govorimo o saradnjama sa umetnicima,  institucijama i organizacijama u inostranstvu, jako često dobijamo upite za saradnju. Mi imamo vrlo bogatu biografiju i iskustvo tako da smo potencijalno dobri partneri za razne programe i konkurse.  

Kakve su vaše trenutne aktivnosti i programi? Da li imate neke posebne projekte ili inicijative u toku?

Ja trenutno pored stalnih poslova vezanih za Kc Grad radim na dva projekta. Jedan je izložba “Ljubav u Kc Gradu” kojom obeležavamo 15. rođendan. Želela sam da 15 godina postojanja nezavisnog kulturnog centra predstavim kroz najlepše price o ljubavi, susretima, prijateljstvima koje su krenule iz Kc Grada. Prateći već neko vreme rad mlade fotografkinje Izabele Milanović uglavnom kroz serije fotografija zabeleženih tokom raznih muzičkih događaja u Kc Gradu nemoguće je bilo a ne primetiti talenat i posebnost trenutaka koje zabeleži svojim analognim foto aparatom. Pored nesumlnjivo odlične zabave same po sebi, Izabeline fotografije nas momentalno uvuku u centar zbivanja i kao da osećamo atmosferu ludog provoda, uzbuđenja i prepuštanja uživanju. Ona vešto prenosi pokret i energiju kroz svoje fotografije, a njen rad poziva gledaoce da joj se pridruže. U mnoštvu kadrova mase koja iskreno uživa u događaju, uvek se potkradu detalji puni nežnosti i ljubavi koje Izabela zapazi i zabeleži na njoj specifican nenametljiv pun poštovanja način. Izabela je deo nove domaće kreativne scene, prati sve što je zanima, svuda stiže, studira fotografiju na FPU, radi u Novoj Iskri i stiže da aktivno učestvuje u svakom partiju. Ona ne propušta da svojom malom kamerom, zabeleži momente koji su joj zanimljivi. Vođena strašću prema dokumentarnoj fotografiji, Izabela je već pokazala svoj talenat na lokalnim grupnim izložbama, i učestvovala je na nekoliko međunarodnih, od kojih svaka svedoči o njenoj sposobnosti da uhvati suštinu prolaznih trenutaka. Izabelina istinska radoznalost i empatija sijaju u njenom pristupu kroz fotografiju. Kroz svoj objektiv, ona deli ne samo fotografije, već i priče — priče o ljubavi, smehu i divnim hirovima zbog kojih je život vredan življenja. Njene fotografije nisu samo dokument o uspešnoj zabavi već su svojevrsni dnevnik jedne generacije. 

Drugi projekat je Art Weekend Beograd, manifestacija koju sam pokrenula 2019 godine sa ciljem da se podrži razvoj domaće kreativne scene i omogući umetnicima bolja vidljivost kao i kontakti sa širom publikom, internacionalnim umetnicima i kustosima. Saradnja između umetničkih scena, pronalaženje novih načina vidljivosti, razmena znanja i iskustava veoma je dragocena i važna za profesionalni razvoj umetnika i kulturnih radnika. AWB okuplja i mapira veliki broj učesnika kao što su muzeji, galerije, nezavisni kulturni centri i umetnički prostori koji zajedno doprinose bogatom programu manifestacije.  AWB će se ove godine održati na nekoliko lokacija koje su netipične i koje otkrivamo od 6- 9 juna. Gošća kustoskinja sa kojom pripremam izložbu koju producira Kc Grad je Merle Radtke, direktorka Kunsthalle Munster iz Nemačke, uz veliku podršku i razumevanje od strane Goethe Instituta i još nekih članica EUNIC klastera u Srbiji. 

Koji su vaši planovi i ciljevi za narednih nekoliko godina? Da li planirate proširenje programa ili saradnju sa drugim institucijama ili umetnicima?

Želimo da dobijemo šansu da sredimo prostor Kc Grada kako bi mogli da proširimo programe. Naš plan je uvek opstanak. 

Veliki dugoročni projekat na kome se trenutno radi a čiji inicijator je Dejan Ubović je Muzej 90ih. Prva izložba koja je na neki način bila promo projekat i upoznavanje sa idejom održana je prošlog leta u prostoru Miljenko Dereta u Beogradu. 23. maja otvara se izložba u Istorijskom muzeju u Sarajevu. Već je u planu još gostovanja po zemlji i regionu. Interesovanje za projekat je jako veliko. Ovo će biti neka vrsta platforme za razne projekte koji će se baviti fenomenom 90ih. Veliki tim saradnika iz regiona je oformljen a  kustosi izložbe na kojoj se sada radi su pored Dejana Ubovića i istoričarka Dubravka Stojanović i pisac Igor Štiks. Dizajn postavke radi ekipa Muzeja prekinutih veza iz Zagreba. 

Kako vidite ulogu Kc grada u budućnosti? Da li imate viziju o tome kako biste želeli da se razvijate i doprinosite zajednici u narednim godinama?

Volela bih da i mi ali i druge slične organizacije koje su neazvisne i rade od devedesetih na razvoju i očuvanju domaće umetničke scene budemo zaista prepoznati i od strane države. Ja uvek pokušavam da uspostavim saradnju i želim da predstavim naše kapacitete.  Za sada po meni situacija je takva da smo kao dve galaksije. Uvek želim da istaknem da smo i mi ovde rođeni i ovo je i naš grad i naša zemlja. Zbog organizacija ko što su Remont, Czkd, Kc Grad i drugih, mi danas imamo savremenu umetničku scenu. Jedna scena ne može u trenutku da nikne, to je bar dekada u kojoj nastaju, razvijaju se i opstaju umetnici a tokom devedesetih to nije bio prioritet državnih institucija na žalost. Njih su otkrivale i negovale pojedinačne nezavisne institucije.