Putovanje kroz vreme:
Kultni filmovi iz regiona koje uvek možemo iznova da gledamo

Svaki od ovih filmova je remek-delo koje je ostavilo dubok i trajan utisak u sadašnjem filmu svih zemalja regiona.

Jugoslovenski film je bio – izuzetno moćan film. O kojem god žanru da se radilo. Iako Jugoslavije kao države nema decenijama, njeno kulturno nasleđe i uticaj još uvek su prilično opipljivi u regiji, toliko da se neka ostvarenja i postignuća i dan-danas zovu upravo tako – jugoslovenskim. Ali ono što je karakteristično za ove filmove jeste upravo ta doza nostalgije koju oni bude u nama. Radi li se to zbog teme koju obrađuje, visokog nivoa kvaliteta ili čisto zbog činjenice da donosi priče iz tih nekih „boljih vremena“ začinjenih izvrsnim glumačkim interpretacijama, specifičnom, upečatljivom režijskom palicom te autentičnošću likova, ja ne znam. Ali znam da želim svako malo ponovo da ih odgledam.

Feel good nostalgija

U nekima se izgubim zbog hipnotišuće priče, neki su toliko na ivici eksperimenta da sa novim gledanjem svaki put otkrijem nešto novo, a neki su pravi nostalgični osećaj feel good , idealan, ma savršen za nedeljno popodne. Da, film „Tito i ja“, da mogu, gledala bih svake nedelje nakon ručka. Odgovorno tvrdim da se većina američkih filmova sa feeel good predznakom može sakriti ispred jedne priče o desetogodišnjaku čiji je školski sastav o Titu osvojio prvu nagradu što je njegove roditelje bacilo u očaj. On je naime u sastavu životopisno opisao i napisao da Tita voli viša od oca i majke! Nagrada mu je izlet „Titovim rodnim krajem“ što je potpuno iznenađenje za dečaka, koji nije navikao na boravak u prirodi i dugo pešačenje… Da ne otkrivam više, verujte na reč, ova doza nostalgije idealna je za nedelju popodne. „Maratonce“, verujem, da svi znaju na pamet. Sa razlogom. A ako bih trebala da izaberem jedan film, samo jedan film koji bi smela da gledam do kraja života, bez sumnje je to H-8. On budi jednu drugu nostalgiju. Onu za vrhunskim ostvarenjima, koja nakon i šezdeset i šest godina jednako očaravaju gledatelje.

Maratonci trče počasni krug (1982) – Režija: Slobodan Šijan

Remek-delo Slobodana Šijana, ovaj crnohumoristični film prati život obične porodice tokom turbulentnih perioda istorije. Sjajan scenario i izvanredne glumačke izvedbe čine ga nezaboravnim. Ne moram ni da naglašavam koliko internet mimova ovaj film danas proizvodi.

Ko to tamo peva (1980) – Režija: Slobodan Šijan

Prema mnogima, ovo je najpoznatiji jugoslovenski film. Ali bez obzira na njenu popularnost, ovo je kultna komedija koja prikazuje niz događaja i likova tokom putovanja autobusom od Beograda do Nemačke. Sa svojom jedinstvenom kombinacijom humora i duboke simbolike, film je postao kultni klasik regionalne kinematografije.

Rondo (1966) – Režija: Zvonimir Berković

Rondo je film koji se bavi socijalnim i moralnim pitanjima kroz priču o mladom bračnom paru. Rondo je poznat po poetskoj naraciji, odličnim glumačkim izvedbama i dubokom razmišljanju o ljudskim odnosima.

Otac na službenom putu (1985) – Režija: Emir Kusturica

Emir Kusturica, jedan od najpoznatijih reditelja iz regiona, stvorio je ovu dramu baveći se političkim represijama u vreme Josipa Broza Tita. Film je osvojio Zlatnu palmu na Filmskom festivalu u Kanu, što je potvrdilo njegovu ogromnu umetničku veštinu.

Majstori, majstori (1980) – Režija: Goran Marković

Film Majstori, majstori je duhovita satira koja prati skupinu radnika koji odluče da naprave sopstvenu televiziju kako bi poboljšali svoje živote. Snažna društvena kritika i humor čine ga jedinstvenim dostignućem.

W.R.: Misterije organizma (1971) – Režija: Dušan Makavejev

Na našoj listi, ovo je jedini avangardni film iz sedamdesetih. Film istražuje teme seksualnosti, politike i psihoanalize. Makavejev koristi eksperimentalni pristup kako bi stvorio jedinstveno i provokativno filmsko iskustvo. Svakako provokativan film koji možda baš sada, u ovom trenutku vremena, treba (opet) pogledati.

Život je lep (1985) – Režija: Boro Drašković

Film Život je lep prati sudbinu mladića koji pokušava da ostvari svoje snove u vremenu ekonomske krize. Snažna priča i realan prikaz društvenih problema čine ovaj film upečatljivim.

Tito i ja (1992) – Režija: Goran Marković

Ovaj humoristički film prati život dečaka čiji otac planira da pobegne iz zemlje, a dečak osmišljava razne načine da zadrži porodicu. Kroz humor i toplinu, film nudi i dublje komentarisanje vremena u kojem je snimljen. Tito i ja je feel good film koji ćete gledati iznova i iznova, nikada vam neće dosaditi, samo ćete neke delove već znati napamet i dijaloge izgovarati zajedno s glumcima, samo ispred ekrana.

Ritam zločina (1981) – Režija: Zoran Tadić

Ovaj film predstavlja intrigantnu kombinaciju mjuzikla i kriminalističkog žanra. Radnja prati muzičara koji se uvukao u mrežu zločina. Sa snažnom muzičkom podlogom i nekonvencionalnom naracijom, Ritam zločina je jedan od nezaboravnih naslova regionalne kinematografije.

Tko pjeva zlo ne misli (1970) – Režija: Krešo Golik

Ovaj film je komedija koja se odvija u Zagrebu tokom tridesetih godina prošlog veka. Glavni junak je pridošlica u gradu koji zbog svojih pevačkih veština postaje zvezda. Film je poznat po duhovitosti, zanimljivim likovima i odličnoj muzičkoj pozadini. Lik Fulira je zauvek obeležio hrvatsku kinematografiju, za što je svakako zaslužan neponovljiv Relja Bašić.

Imam 2 mame i 2 tate (1968.) – Režija: Krešo Golik

Posle razvoda, bivši supružnici osnovali su nove bračne zajednice, pri čemu je stariji sin, tinejdžer Zoran, ostao da živi sa ocem i njegovom novom, mladom i atraktivnom suprugom koja je rodila devojčicu Đuricu, dok je mlađi, desetogodišnji Đuro ostao s majkom, koja u braku sa drugim mužem flautistom ima sinčića Draška. Svake nedelje Zoran ide na ručak sa novom porodicom svoje majke, a Đuro u očevu novu porodicu. Dve porodice su tako međusobno povezane, a Đuro će uskoro shvatiti da još uvek postoji mnogo stvari koje ih vezuju…

Kekec (1951) – Režija: Jože Gale

Kada biste među kultne filmove bivše države morali da uvrstite samo jedan omladinski film, teško da biste našli poznatiji od filma Kekec. Ovo je prvi film iz Galetove filmske trilogije ili filmske franšize o Kekcu, a zatim slede još dva njegova filma: Srečno, Kekec! (1963) i Kekčev ukana (1968). Ko ne poznaje nestašnog i uvek druželjubivog Kekeca (Matija Barl), sa kojim su odrastali ne samo Mojca (Zdenka Logar) i Rožlo (Jože Mlakar), već i generacije dece širom Jugoslavije. Kekec je prvi slovenački film koji je osvojio međunarodnu nagradu – Zlatnog lava za film za mlade – na 16. Venecijanskom filmskom festivalu.

Vesna (1953) – Režija: František Čap

Vesna je prva slovenačka filmska romantična komedija, (za posleratna vremena) modernog izgleda i holivudskog efekta, jer je glavne glumce Metku Gabrijelčič (Janj) i Franeka Trefaltu (Samo) učinila filmskim zvezdama u pravom smislu te reči, kakve danas poznajemo (u toku prodaje karata milicija je čak morala da interveniše zbog nereda). Negde smo pročitali da je došao češki reditelj da nas nauči kako da snimamo dobre filmove. Film je bio hit i najgledanija domaća komedija u Sloveniji više od dve decenije. Vesna je i danas gledljiv i zabavan film, za dobro raspoloženje. Ljubljana ranih 1950-ih, lagana romantična priča u prvom planu očišćena od političkih prizvuka, dopadljiva i šarmantna glumačka ekipa.

Kužiš stari moj (1973.) – Režija: Vanča Kljaković

Film „Kužiš stari moj“ je hrvatski doprinos svetskom trendu anarhoidnih filmova izvedenih iz osećaja slobode i mladalačke pobune šezdesetih godina prošlog veka. Ovo ostvarenje slobodne strukture, bez čvrste priče, najhvaljeniji je film redatelja Vanče Kljakovića. Od sličnih polaznih tačaka napravljen je šablon, istoimeni roman Zvonimira Majdaka, tipičnog predstavnika proze u farmerkama koji je opisivao svakodnevni život mladih ljudi na jeziku ulice. Ivica Vidović, glumac koji je najčešće glumio introvertne likove intelektualaca, ostvario je netipičnu ulogu lokalnog frajera za koju je nagrađen Srebrnom arenom za drugu najbolju glavnu mušku ulogu na pulskom festivalu, a film je dobio i Zlatnu arenu za najbolju fotografiju.

Buža (1988.) – Režija: Vanča Kljaković

Vito (glumi ga Špiro Guberina) i Pere (glumi ga Ivica Vidović) komšije su koje se stalno, zbog svakojakih tužbi i protutužbi, razvlače po sudu. Kad mladi majstor, prilikom pokušaja postavljanja utičnice za struju, nehotice probije zid koji deli njihove spavaće sobe i napravi u njemu bužu (rupu), među komšijama počinje novi mali rat… Priču i scenarij Živka Jeličića majstorski je režirao Vanča Kljaković.

Kako je propao rokenrol (1989.) – Režija: Vladimir Slavica, Zoran Pezo, Goran Gajić

Kako je propao rokenrol je omnibus komedija koja se sastoji od tri dela: Od izvora dva putića, Nije sve u ljubavi (ima nešto i u lovi) i Ne šalji mi pisma, a koja su napisala i režirala tri različita scenarista i režisera. Film je umnogome obeležen muzikom vremena tako da su muziku za film zajednički komponovalii rock sastavi Idoli, Električni orgazam i Disciplina kičme; svaki od bendova je kreirao muziku za jedan deo filma. Tri različite priče ispričane su u satiričnom i apsurdnom humoru u kontekstu popularne i mladalačke kulture u Jugoslaviji, neposredno pred njen raspad. Film je momentalno stekao kultni status koji uživa i dan-danas.

H-8 (1958) – Režija: Nikola Tanhofer

Za kraj našeg popisa navodimo film H-8, film koji je dobio brojne pohvale zbog svoje originalne i hrabre priče. Radnja prati hitnu medicinsku pomoć u prometnoj nesreći na autoputu. Film je poznat po svojoj inovativnoj strukturi priče i autentičnom prikazu medicinskog osoblja koje se suočava sa spašavanjem života.

H-8 predstavlja jedinstvenu kombinaciju drame, trilera i dokumentarnog stila snimanja. Nikola Tanhofer, redatelj filma, poznat je po svojoj maestralnoj upotrebi kamere, čime je stvorio filmsko remek-delo koje je prepoznato i van regionalnih granica. Ovaj film je i danas neizmerno cenjen zbog svoje umetničke vrednosti i doprinosa kinematografiji.

Vreme je za jedno (nostalgično) gledanje filmova. Poželećete da ga ponovo pogledate, zapravo neka vam to ne bude navika, već ritual.